Sinteza i farmakološko dejstvo
vitamina K
Vitamin K
Vitamin K
je poznat kao
koagulacijski
(K u nazivu),
odnosno
antihemoragični vitamin,
jer
ima važnu ulogu u
zgrušavanju krvi
. Nedostatak ovog vitamina može rezultovati raznim
hemoragičnim bolestima.
Hemijska struktura
Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva
oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1
unosimo u organizam putem hrane,dok K2 sintetišu bakterije iz grupe
coli u tankom crevu.
Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni.
Vitamini K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon) su prirodnog porekla, a
K3 (menadion) se dobija sintetski. Oni nisu rastvorljivi u vodi i pod
uticajem svetlosti se raspadaju.
Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Apsorpciju vitamina K pomaže
neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla
mast. Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode
vitamin K.
Izvori
Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili
sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima. Prirodni
izvori: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka
(alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna
ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem
mleku, žumancetu i žitaricama.
Uloga
Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija
faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan
faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan
metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su
zavisni od vitamina K.
Dnevne potrebe
Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim
ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.
Hipovitaminoza
Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako
da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani,
osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna
bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka
hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle
porođaja.
Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije
masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je
liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.
• stvaranje trombocitnog čepa
• formiranje krvnog ugruška (koagulacija)
• stabilizaciju krvnog ugruška ili njegovo razlaganje (liza)
Sužavanje krvnog suda
Odmah posle oštećenja krvnog suda dolazi do njegovog sužavanja. Na
taj način se smanjuje gubitak krvi iz otvora na sudu. Sužavanje je
posledica nervnih refleksa simpatičkog sistema, lokalne kontrakcije
mišića krvnog suda kao odgovor na oštećenje i vazokonstriktornih
supstanci iz povređenog tkiva i krvnih pločica npr. tromboksan A2,
serotonin...
Stvaranje trombocitnog čepa
Trombociti (krvne pločice) su krvne ćelije čija je uloga upravo da zaustavljaju
krvarenje iz povređenog suda. Ukoliko je povreda mala dolazi samo do
akumulacije trombocita na mestu povrede i njihovog povezivanja u vidu čepa,
čime se zaustavlja krvarenje. Ukoliko je povreda veća potrebna je i aktivacija
sistema zgrušavanja, u kojem krvne pločice aktivno učestvuju. Kada trombociti
dođu u kontakt sa oštećenim zidom krvnog suda, oni se aktiviraju. Počinju da
bubre, postaju lepljivi, dobijaju nepravilni oblik, sa brojnim nastavcima sa
njihove površine. Krvne pločice sekretuju veliku količinu supstanci:
tromboksan A2, serotonin, ADP... koji aktiviraju druge trombocite, ali i deluju
na sam krvni sud (sužavaju ga). Do povezivanja trombocita između sebe i sa
krvnim sudom dolazi usled vezivanja određenih supstanci sa određenim
receptorima. Kada dođe do oštećenja krvnog suda eksprimiraju se supstance
zida krvnog suda kao npr. fibronektin, laminin, vitronektin, kolagen.
Trombociti raspolažu receptorima za ove proteine, tako da se vezuju za njih.
Povezivanje krvnih pločica sa kolagenom krvnog suda omogućava Fon
Vilebrandov faktor. Ovaj faktor omogućava i povezivanje između samih
trombocita. U povezivanju krvnih pločica u trombocitni čep učetvuje i
fibrinogen, protein krvne plazme čijom se aktivacijom stvara krvni ugrušak.
Sužavanje krvnog suda i stvaranje trombocitnog čepa čine primarnu fazu
hemostaze. Zgrušavanje krvi čini sekundarnu fazu.
Ukoliko je povreda krvnog suda veća dolazi do aktivacije treće faze hemostaze,
a to je zgrušavanje krvi. Ovaj proces počinju aktivatorske supstance iz zida
krvnog suda, krvnih pločica i proteina krvne plazme. U krvi se nalazi veliki
broj supstanci koje utiču na zgrušavanje krvi. Neke od njih izazivaju
zgrušavanje pa se zovu prokoagulansi, a neke sprečavaju, to su antikoagulansi.
Da li će doći do zgrušavanja ili ne zavisi od ravnoteže između ove dve grupe. U
normalnom stanju preovlađuju antikoagulansi, a ako se krvni sud povredi
aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi do zgrušavanja. Inače gotovo sve
supstance koje izazivaju koagulaciju se normalno nalaze u neaktivnom stanju.
Ukoliko dođe do njihove aktivacije nastaje kaskadna reakcija gde jedna
supstanca aktivira drugu, a ova sledeću itd. Na taj način se mnogostruko
povećava dejsvo. Zgrušavanje krvi se može aktivirati spoljašnjim i unutrašnjim
sistemom koagulacije. Kao rezultat ove reakcije nastaje enzimski kompleks-
aktivator protrombina, koji neaktivni protein krvne plazme protrombin
prevodi u aktivni trombin. Trombin dalje aktivira neaktivni protein plazme
fibrinogen u fibrin tako što ga cepa na delove (monomere), koje se međusobno
povezuju i grade mrežu u koju se hvataju krvne ćelije. Na taj način formira se
krvni ugrušak.
U procesu zgrušavanja krvi ključnu ulogu igraju supstance koje se zovu faktori
koagulacije krvi.
FAKTORI KOAGULACIJE
Naziv faktora koagulacije
Uloga
faktor I (Fibrinogen)
formira fibrinsku mrežu
Faktor II (protrombin)
aktivira faktore I, V, VII,
XIII, protein C, trombocite
Spoljašnji put aktiviranja zgrušavanja krvi
Spoljašnji put aktivacije zgrušavanja krvi započinje povredom zida
krvnog suda, usled čega se iz zida oslobađa tkivni tromboplastin
(faktor III). On se sastoji od fosfolipida tkivnih membrana i
lipoproteinskog kompleksa koji sadrži jedan važan enzim. Kod nekih
bakterijskih infekcija mogu neki bakterijski toksini-endotoksini
izazvati oslobađanje ovog faktora, što može dovesti do diseminovane
intravaskularne koagulacije (DIK), jednog teškog stanja.
Lipoproteinski kompleks tkivnog faktora se vezuje sa faktorom VII,
aktivira ga i u njegovom prisustvu zajedno sa jonima kalcijuma
(faktor IV) aktivira faktor X. Ovaj kompleks faktora III i VII, aktivira
još i faktor IX, koji spada u unutrašnji put koagulacije i na taj način se
ova dva puta zgrušavanja krvi povezuju.
Slika 1 – Šema mehanizma koagulacije krvi
