KAREN HORNAJ
Karen zamera Frojdu na pojmu zavisti zbog nemanja penisa kao odlucujucem ciniocu u
psihologiji zene. Frojd je zapazio da osobeni stavovi i osecanja zene izviru iz njihovog
osecanja genitalne manje vrednosti i ljubomore prema muskarcima. Hornajeva veruje da je
zenska psihologija zasnovana na nedostatku samopouzdanja i preteranom naglasavanju
ljubavnog odnosa.
Najvazniji pojam Hornajeve je pojam bazicne strepnje (anksioznosti) koji definise kao
osecanje koje ima dete da je izolovano i bespomocno u potencijalno neprijateljskom svetu.
Sirok spektar cinioca moze da proizvede ovu nesigurnost u detetu.
10 potreba koje su stecene kao posledica pokusaja da se nadje resenje za teskoce u
ljudskim odnosima:
Neuroticna potreba za naklonoscu i potvrdjivanjem
– odlikuje je neogranicena
zelja da se zadovolje i drugi i da se zivi prema njihovim ocekivanjima
Neuroticna potreba za partnerom koji ce preuzeti brigu o necijem zivotu
–
osoba sa ovakvom potrebom je parazit; potcenjuju ljubav, plase se da budu
napusteni
Neuroticna potreba da se svoj zivot ogranicni na uske okvire
– takva osoba ne
postavlja zahteve; skromnost ceni iznad svega
Neuroticna potreba za moci
– ona se izrazava u zudnji za moci radi moci, u
sustinskom nepostovanju drugih
Neuroticna potreba da se iskoriscavaju drugi
Neuroticna potreba za ugledom
– necije misljenje o samom sebi odredjeno
kolicinom javnih priznanja koja je dobio
Neuroticna potreba za divljenjem drugih
– ljudi sa ovom potrebom imaju
naduvanu predstavu o sebi i zele da im se ljudi dive zbog toga
Neuroticna ambicija za licnim postignucem
– takve osobe zele da uvek budu
najbollje i gone sebe ka vecim postignucima usled bazicne nesigurnosti u sebe
Neuroticna potreba za samodovoljnoscu i nezavisnoscu
–ovakvi ljudi se
odvajaju od drugih i odbijaju svako vezivanje za bilo koga ili bilo sta
Neuroticna potreba za savrsenstvom i nepogresivoscu –
da ne naprave gresku
ili budu kritikovani, ljudi sa ovom potrebom pokusavaju da se oklope sa svih strana
da ne moze da im se stavi zamerka
Ovih 10 potreba su izvori iz kojih nastaju unutrasnji sukobi. Kasnije je Karen razvrstala ovih
10 potreba u tri grupe:
Kretanje ka ljudima
– potreba za ljubavlju
Kretanje od ljudi
– potreba za nezavisnoscu
Kretanje protiv ljudi
– potreba za moci
Svaka od ovih grupa predstavlja neku bazicnu orijentaciju prema drugima i sebi. Sustinska
razlika izmedju normalnog i neuroticnog sukoba je u stepenu. Drugim recima, svako ima
unutrasnje skuboe, samo sto ih neke osobe imaju u izrazitijem vidu.
JUNG
Celokupna licnost ili “psihe” kao sto je Jung naziva, stastoji se od nekoliko diferenciranih
sistema koji ipak deluju jedan na drigu. Najvazniji su: ja, licno nesvesno i njegovi kompleksi,
kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, persona, anima i animus i senka.
JA
– je svesna dusa. JA se sastoji od svesnih opazaja, misli i osecanja. JA je odgovorno za
covekovo osecanje svog indetiteta i kontinuiteta sa stanovista individualne osobe JA je u
sredistu svesnosti.
LICNO NESVESNO
– oblast koja se granici sa JA. Sastoji se od dozivljaja koji su jednom bili
svesni, ali koji su potisnuti ili ignorisani, i od dozivljaja koji su pre svega bili suvise slabi da bi
ucinili svesni utisak na osobu.
KOMPLEKSI
– to je organizovana grupa osecanja, misli, percepcija i secanja koja postoje u
licnom nesvesnom. On ima jezgro koje deluje poput magneta privlaceci ka sebi ili
konstelirajuci razlicite dozivljaje. Pr. Kompleks majke
KOLEKTIVNO NESVESNO
– ili transpersonalno nesvesno je jedna od najoriginalnijih i
najprotivrecnijih odlika Jungove teorije licnosti. To je najsnazniji i najuticajniji system u psihe i
u patoloskim slucajevima zasenjuje JA i licno nesvesno. Kolektivno nesvesno je drustveni
preostatak ljudskog evolucionog razvoja. Svi ljudi imaju manje ili vise isto kolektivno
nesvesno. Kolektivno nesvesno je nasedjena rasna osnova celokupnog sklopa licnosti. Na
njemu se podizu JA, licno nesvesno i sva druga individualna sticanja.
ARHETIPOVI
– je univerzalni oblik misli koji sadrzi vizije koje u normalnom budnom zivotu
odgovaraju nekom aspektu svesne situacije. U kolektivnom nesvesnom arhetipovi nisu
nuzno izolovani od drugog. Oni se medjusobno prozimaju i mesaju. Pretpostavlja se
postojanje mnogobrojnih arhetipova u kolektivnom nesvesnom – neki su ustanovljeni kao
arhetipovi (rodjenja, smrti, moci, magije, jedinstva, heroja).
PERSONA
– je maska koju prihvata osoba kao odgovor na zahteve drustvene konvencije.
To je uloga koju drustvo daje nekom coveku, uloga koju drustvo ocekuje d ace je on igrati u
zivotu. Persona je javna licnost, to su one strane koje covek pokazuje svetu. Jezgro iz koga
se razvija persona je arhitep. Ovaj arhitep potice iz iskustva rase – u ovom slucaju ta se
iskustva sastoje od socijalnih sadejstva
saradnju sa njima, stavljaju drustveno dobro iznad sebicnog interesa i usvajaju stil zivota koji
je pretezno drustveno orijentisan.
Frojd je isticao seks, Jung je isticao primordijalne misaone kalupe a Adler je naglasavao
osecanje zajednistva
. Ovaj naglasak na drustvene odrednice ponasanja, ciji znacaj Frojd i
Jung ili nisu primecivali ili su ga umanjivali, predstavlja mozda najveci Adlerov doprinos
psihloskoj teoriji.
Drugi znacajan Adlerov doprinos teoriji licnosti predstavlja njegov pojam
stvaralackog
samstva.
Za razliku od Frojdovog JA, koji se sastoji od grupe psiholoskih procesa u sluzbi
urodjenih instinkata, Adlerovo samstvo je visoko personalizovan, subjektivni system koji
tumaci i osmisljava dozivljaje organizma.
Treca odlika Adlerove psihologije koja je izdvaja od klasicne psihoanalize jete njeno isticanje
jedinstvenosti licnosti
. Adler je svakog coveka smatrao jedinstvenom konfiiguracijom
motiva, crta, interesovanja i vrednosti.
Konacno, Adler je svest smatrao sredistem licnosti. Ljudi su svesna bica; oni su obicno
svesni razloga svog ponasanja. Oni su svesni svojih nedostataka i ciljeva kojima teze. i jos
vise od toga ljudi su samosvesne jednike koje su u stanju da planiraju svoje radnje i da
upravljaju njima. Ovo je potpuna suprotnost Frojdovoj teoriji koja je u stvari svela svet na
nesto nepostojece – malo pene koja plovi po povrsini debelog mora nesvesnog.
FIKCIONALNI FINALIZAM
– Adler je nasao ideju das u svi ljudi vise motivisani ocekivanjima
od buducnosti nego dozivljajima iz proslosti. Ovi ciljevi ne postoje u buducnosti kao deo
nekakvog teoloskog nacrta. Krajni cilj moze biti fikcija tj. ideal kojeg je nemoguce ostvariti ali
ostaje i dalje podstrekt za ljudsku teznju i konacno objasnjenje vladanja. Adler je medjutim,
verovao da normalna osoba moze da se oslobodi svoje JA od uticaja tih fikcija i da se, kad to
zahteva nuznost suoci sa stvarnoscu – sto je neuroticnoj osobi nedostupno.
TEZNJA KA SAVRSENSTVU
– pod savrsenstvom on podrazumeva nesto vrlo slicno
Jungovom pojmu jastvo ili Golstajnovom nacelu samoostvarenja. To je teznja ka savrsenom
upotpunjenju. Teznja za savrsenstvom je urodjena; u stvari da je ona sam zivot. Od rodjenja
do smrti teznja za savrsenstvom nosi coveka iz jedna faza razvita u drugu, visu. Adler
prihvata da se teznja za savrsenstvom moze ispoljiti na hiljadu nacina. Svaka osoba ima svoj
nacin na koji dostize ili samo pokusava da dostigne savrsenstvo. Neuroticna osoba tezi
samopotvrdjivanju, velicanju same sebe; dok normalna osoba tezi ka ciljevima koji su
prvenstveno drustvene prirode.
OSECANjA MANjE VREDNOSTI I KOMPENZACIJA
– Adler je tvrdio da osecanja manje
vrednosti nisu znak abnormalnosti; ona su uzrok svekolikih poboljsanja ljudske sudbine.
Osecanja manje vrednosti mogu biti prenaglasena pod odredjenim uslovima kao sto je
maltretiranje ili odbacijvanje deteta, pri cemu se mogu javiti abnormalne pojave koje kao sto
je formiranje kompleksa manje vrednosti. Pod normalnim okolnostima osecanja manje
vrednosti predstavljaju ogromnu pokretacku snagu covecanstva.
INTERESOVANjE ZA DRUSTVO
– Osecanje zajednistva se sastoji od pomaganja jedinke
drustvu da dostigne ideal savrsenog drustva. Osecanje zajednistva je prava i neizbezna
