Upravljanje lancima snabdevanja – Poslovni odgovor na globalizaciju robnih i informacionih tokova

Upravljanje lancima snabdevanja – poslovni odgovor na globalizaciju robnih i informacionih tokova

110

ŠKOLA BIZNISA

Stru

ni rad

Škola biznisa

Broj 4/2010

UDC 005.51

658.7

Dalibor Bubnjevi

∗

UPRAVLJANJE LANCIMA SNABDEVANJA – POSLOVNI

ODGOVOR NA GLOBALIZACIJU ROBNIH I INFORMACIONIH

TOKOVA

Sažetak

: U uslovima izraženih globalizacionih procesa, upravljanje lancima snabdevanja nastaje kao reakcija

lanova

distributivnih kanala na pove

an stepen izloženosti konkurenciji. Pred u

esnike tržišne utakmice istovremeno se

postavljaju naizgled dva teško ostvariva cilja: maksimalna ušteda primenom koncepta ekonomije obima i zadovoljenje
specifi

nih zahteva lokalnih trišta. Na tri na

ina implementira se globalna logisti

ka strategija: fokusiranjem fabrika

(focused factories), centralizacijom zaliha i odlaganjem dorade (postponement). Brišu se tipi

ne demarkacione linije

izme

u preduze

a, koje su postojale tokom dvadesetog veka i formiraju se novi subjekti na tržištu – lanci snabdevanja.

Njihovo tržišno etabliranje zasnovano je na informacionim tehnologijama i internet revoluciji. Izuzev teorijskog
razmatranja, u radu navodimo i primere kako iz inostrane tako i doma

e privrede.

Klju

ne re

: menadžment lanca snabdevanja, globalizacija, trgovina, logistika

THE MANAGEMENT OF THE SUPPLY CHAINS - BUSINESS

REPLY TO THE GLOBALIZATION OF THE COMMODITY AND

INFORMATION FLOWS

Abstract

: Under the conditions of intense globalization process, the supply chain management comes as a response of

the members of distribution channels to the increased level of exposure to competition. The two seemingly hardly
achievable goals are simultaneously put before the participants of the market competition: the maximum savings
through applying the concept of economies of scale and the fulfillment of the specific demands of the local markets. The
global logistics strategy is implemented in three ways: the focused factories concept, the centralization of stock and the
processing delay (postponement). The typical demarcation lines between companies that existed during the twentieth
century are deleted while the new subjects come into being on the market – the supply chains. Their establishment on
the market is based upon information technology and internet revolution. Beside theoretical considerations, this paper
offers examples from both foreign and domestic economy.

Key words

: supply chain management, globalization, trade, logistics

∗

Dalibor Bubnjevi

, diplomirani ekonomista, direktor NIP „Zrenjanin“ a. d,

lan

Odbora za privredni sistem i ekonomsku politiku

Privredne komore Vojvodine

Saveta Tehni

kog fakulteta u Zrenjaninu

, Univerziteta u Novom Sadu (e-mail:

[email protected]).

Dalibor Bubnjevi

ŠKOLA BIZNISA

111

Uvod

Kraj XX veka obeležila je intenzivna globalizacija robnih i informacionih tokova. Svaka ta

ka na planeti

Zemlji bila je dostupna zahvaljuju

i savremenim tehni

ko-tehnološkim dostignu

ima. Konkurencija je

dosegla neo

ekivane razmere, a potroša

i su postali još zahtevniji, probirljiviji i informisaniji. Dotadašnja

poslovna paradigma, zasnovana na konfliktnosti poslovnih subjekata u distributivnim kanalima, biva
neodrživa u novo nastalnim okolnostima

„Sa intenziviranjem procesa globalizacije tržišta, kompanije sve više shvataju neophodnost razvoja efikasnih
lanaca snabdevanja i logisti

kih mreža širom sveta. Prou

avanje lanca snabdevanja može pomo

menadžmentu globalno orijentisane kompanije da identifikuje superiorne dobavlja

e, da pove

produktivnost u snabdevanju, da smanji ukupne troškove poslovanja i da unapredi konkurentsku poziciju na
ciljnim tržištima“ (Barac, Milovanovi

, 2005: 19).

U radu smo nastojali da sagledamo na koji na

in je globalizacija robnih i informacionih tokova uticala na

etabliranje novog pristupa upravljanju distributivnim kanalima. Pažnju posve

ujemo osobenostima globalnih

lanaca snabdevanja, kao i implementaciji globalne logisti

ke strategije (usredsre

ene fabrike, centralizacija

zaliha i odlaganje dorade).

Celokupan lanac snabdevanja podre

en je zahtevima finalnog potroša

a, tj. korisnika usluge. „To drugim

ima zna

i da je glavni moto svakog lanca snabdevanja maksimiziranje potroša

ke vrednosti uz što niže

troškove obezbe

enja te vrednosti, na nivou lanca u celini“ (A

imovi

, 2006: 84). Da bi se ostvarila

nazna

ena misija, profit koji zajedni

ki ostvaruju svi subjekti (koordiniranim delovanjem) mora biti ve

i od

pukog zbira pojedina

nih poslovnih rezultata koji bi ostvarivali u

esnici ukoliko bi samostalno nastupali.

Samo u navedenim okolnostima predmetni poslovni koncept ima ekonomsku opravdanost.

Globalizacija robnih i informacionih tokova

„Globalizacija je relativno nov ekonomsko-politi

ki pojam kojim se izražava specifi

nost savremenih

integracionih procesa. U odnosu na ranije oblike ovih tokova, globalizacija je sveobuhvatniji društveno-
ekonomski i politi

ki proces koji izlazi iz okvira regionalnih, nacionalnih, rasnih, verskih i blokovskih

ograni

enja i time dobija globalni karakter“ (grupa autora, 2001: 193). Posledi

no, danas se govori o

globalnoj proizvodnji, trgovini, finansijskim tokovima i sl. Klju

ni pokreta

i globalizacionih tokova su

multinacionalne kompanije koje, pomeranjem rakursa gledanja na

itavu planetu, nastoje da maksimalno

pove

aju efektivnost i efikasnost poslovanja po osnovu tržišne ekspanzije ili pak nabavke sirovina po niskim

cenama.

Odnosi izme

u pojedina

nih tržišta i njenih aktera menjali su se tokom ljudske civilizacije. „Posle dugog

perioda izolovanog razvitka nacionalnih privreda, dolazi do pojave svetskog tržišta na kome se nudilo ono

ega je bilo u izobilju u državi i tražilo ono što je odre

enoj državi nedostajalo“ (grupa autora, 2002: 3).

etkom XVI veka sve zemlje su se autonomno razvijale, nezavisno od ostatka sveta. Poljoprivreda je bila

najzna

ajnija privredna grana. Do pojave svetskog tržišta dolazi ve

u XVIII veku. Glavna me

unarodna

robna razmena ostvarivana je izme

u metropola (gradskih centara u Engleskoj, Španiji itd.) i njihovih

kolonija. Me

unarodna trgovina, u današnjem smislu re

i, nastaje sa ispunjavanjem politi

kih i ekonomskih

uslova (uspostavljanje novih država i razvoj masovne industrijske proizvodnje). Globalna ekonomska
razmena ekspandira u XIX veku, kao i tokom XX veka, ali uz povremeni pad koji je izazvan ekonomskim i
vojnim izazovima. Me

unarodna trgovina je u periodu od Drugog svetskog rata do svetske finansijske krize

rasla brže od svetske proizvodnje. „Pove

ana vrednost robne razmene implicira uve

anje troškova

snabdevanja, na nivou jedne firme, celog distributivnog lanca i svih distributivnih lanaca u okviru jedne
zemlje“ (A

imovi

, 2006: 69). Logisti

ki troškovi su danas najzna

ajniji izdatak u brojnim kompanijama, a

kompleksnost upravljanja distributivnim kanalima

esto ima za posledicu njihov nekontrolisani rast.

„Tradicionalni kanali marketinga usmereni i vo