ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ РУКОВОДЕЋИХ
КАДРОВА У ПРИВРЕДИ
НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД
из наставног предмета Радно право
Тема:
Право запослених на штрајк
УВОД
Просечан човек проведе барем половину свог века радећи. Посао је
оно чему стремимо, за што се школујемо, о чему маштамо или барем
размишљамо већи део свог живота. Када тај дан коначно осване, и ми
започнемо наш радни век, схватимо да је истина много другачија.
Основне ствари везане за то радно место нису нам по вољи, па се
почињемо бунити против малих плата, предугог радног времена,
прекратких годишњих одмора. Дакле, шта нам преостаје? Једноставно
штрајк.
Ситуација наравно није тако једноставна. Иако су данас савремени
правни и политички системи као и радни односи незамисливи без права
на штрајк, ипак читав низ правних правила, којима се регулише тај
институт, стварају ситуацију која се може схватити више као
ограничавање него као промицање и заштита тог права.
Уопштено се штрајк може дефинисати као индустријска акција
послопримаца (запослени, радника) који прекидом рада покушавају
изнудити од послодавца или неке друге особе одређени уступак у вези с
њиховим заједничким интересима.
1
Из те дефиниције произлазе четири
основна елемента штрајка:
субјекти штрајка: разликујемо активне (они који предузимају
штрајк; у правилу послопримци) од пасивних субјеката (они према
којима активни субјекти усмеравају своју акцију);
прекид рада: елемент по којем се штрајк разликује од других
облика индустријских акција радника (нпр. одбијање одређених
послова);
намера да се узрокује штета: мора постојати свест радника о томе
што је штрајк, те намера да се управо тим прекидом рада узрокује
штета чиме ће се од послодавца изнудити одређени уступци;
намера да се тако промичу (заштите и унапреде) заједнички
интереси радника: ради се о заједничким, правом заштићеним
интересима радника.
Овим се карактеристикама штрајк разликује од других облика
индустријских акција радника као што су различити облици пасивног
отпора, радничких стража, одбијања прековременог рада, бојкота итд.
1
Жељко Поточњак: „
Право на штрајк
“, Правни факултет у Загребу, Савез самосталних
синдиката, Загреб, 1992. године, стр. 14.
4
За разлику од штрајка, право на штрајк је право послопримца,
(радника, запослени) да под правно утврђеним условима (у правилу
заједно с одређеним бројем других послопримаца) привремено ускрати
(суспендује) извршење своје основне обавезе из радног односа (обавезе
личног обављања рада) како би тиме присилио послодавца или неку
другу особу да учини нешто ради промицања заједничких интереса
одређене групе послопримаца.
Право на штрајк спада у тзв. "другу генерацију" људских права која
обухвата економска, социјална и културна права. За разлику од
грађанских и политичких права (тзв. прва генерација), економска и
социјална права почињу се афирмисати тек почетком двадесетог века, те
представљају позитиван захтев према држави која би својим деловањем
требала исправити непожељне учинке тржишне економије.
5
