Ponašanje potrošača u inflatornim vremenima

Visoka poslovna škola strukovnih studija Valjevo

Seminarski rad iz predmeta Menadžment prodaje

Tema: „PONAŠANJE POTROŠAČA U INFLATORNIM 

VREMENIMA“

Mentor

:

                                                                                          Studenti

:

Prof. dr Đorđe Pavlović 

Valjevo, oktobar 2017.

S A D R Ž A J

:

Uvod.....................................................................................................................................................3

1. Inflacija.............................................................................................................................................4

    1.1. Pojam, poreklo i razvoj inflacije............................................................................................... 4

    1.2. Vrste inflacije............................................................................................................................ 6

    1.3. Uzroci inflacije.......................................................................................................................... 8

    1.4. Posledice inflacije......................................................................................................................9

    1.5. Uloga inflacije u ekonomiji.....................................................................................................10

    1.6. Mere za suzbijanje inflacije.....................................................................................................11

2. Inflacija i potrošači.........................................................................................................................12

    2.1. Uticaj inflacije na potrošače.................................................................................................... 13

    2.2. Ponašanje potrošača u inflatornim vremenima - Jugoslavija 1993. godine............................15

    2.3. Studija slučaja: Prodavnica „Luna” Beograd..........................................................................16

Zaključak............................................................................................................................................ 19

L i t e r a t u r a................................................................................................................................... 20



4



„PONAŠANJE POTROŠAČA U INFLATORNIM 

VREMENIMA“

2017.

1. INFLACIJA

Opšte   povećanje   cena   zove   se  

inflacija

.   Inflacija   je   jednostavno   povećanje   prosečnog 

nivoa cena, a cena je stopa po kojoj se novac razmenjuje za robu, ili uslugu.

1

  Razumeti inflaciju 

znači razumeti šta je novac, kako deluje na ponudu i tražnju i kakav uticaj ima na ekonomiju.

Inflacija   kao   ekonomski   fenomen   javlja   se   kao   sintetizovan   izraz   stanja   narušenog 

ekonomskog   zdravlja   nacionalne   privrede.   Teorijski   i   empirijski   gledano,   postoji   visok   stepen 

saglasnosti   istrazivača   da   inflacija   nastaje   i   traje   kao   posledica   višestrukih   uzroka   koji   se 

međusobno uslovljavaju i prepliću. Najčešće se izražava kao inflacija tražnje, inflacija troškova, 

uvozna inflacija, strukturna inflacija, a u našim uslovima pravo građanstva dobilo je pojam inflacije 

uslovljene političkim činiocima. 

Visok nivo inflacije u svom nominalnom izrazu jednako razorno utiče na obezvređivanje 

vrednosti privrednih rezultata, bez obzira na to koji je od pomenutih uzroka, ili svaki od njih u 

određenoj   meri   uslovio   njeno   kretanje   i  nivo.   Osnovni   uticaj   na  inflaciju   u   našim   uslovima  u 

proteklom periodu imaju monetarni činioci. Međutim, izuzetno snažan uticaj na postojeće stanje 

imaju i nemonetarni činioci, kao sto su znatne  razlike u stepenu razvijenosti privredne strukture, 

čestim   izmenama   u   podsistemima   privrednog   sistema   i   privrede   kao   celine,   rastu   svih   oblika 

potrošnje   iznad   ostvarenog   dohotka   i   drugo.   Svaki   od   pomenutih   faktora   generiše   inflatorno 

ponašanje u reprodukciju, a to se reflektuje u opštoj stopi rasta cena, ili sumom povećanih dobitaka.

1.1. POJAM, POREKLO I RAZVOJ INFLACIJE

Upotreba   reči   „inflacija“   u   ekonomiji   je   novijeg   datuma.  

Izraz   „inflacija“

  potiče   od 

latinske reči 

inflatio

, što u prevodu znači „naduvavanje“. Za vreme Građanskog rata (1861-1865) u 

SAD-u   pojavio   se   izraz   „inflacija“   kada   je   Vlada   u   cilju   finansiranja   rata   preterano   izdavala 

nekonvertibilne novčanice – 

greenbacks

.

U   monetarnoj   literaturi   i   enciklopedijama   može   se   naći   da   je   reč   „inflacija“   prvi   put 

štampana   u   delu   „

Velika   papirna   obmana,   ili   približavanje   finansijske   eksplozije

“,   Aleksandra 

1

Pavlović

,  

Đ

.,  

Rakić

,  

S

.,  

Sredojević

,  

D

. (2008)  

Ekonomija

. Valjevo: Visoka poslovna škola strukovnih 

studija, 54-56



5



„PONAŠANJE POTROŠAČA U INFLATORNIM 

VREMENIMA“

2017.

Demlera 1964. godine, u kojoj se usled Građanskog rata u Americi predviđala finansijska katastrofa 

kada je nastalo naduvavanje novčanog prometa, što je za posledicu imalo veliki porast cena.

Inflacione pojave su bile često vezane za pojave velikih ratova, jer u tim situacijama dolazi 

do nestašice roba i snažnog rasta cena, a sve to usled preterane emisije novca za finansiranje ratova.

Jedan nepoznati pisac sa američkog juga opisao je inflaciju za vreme Građanskog rata u 

Americi,   u   periodu   od   1861.   do   1865.   godine,   na   način   koji   se   često   citira   u   angloameričkoj 

literaturi:   „Nekada   smo   odlazili   u   dućan   sa   novcem   u   džepu,   a   vraćali   se   sa   korpom   punom 

namirnica. Sada odlazimo sa korpom punom novca, a vraćamo se sa namirnicama koje mogu da 

stanu u džep. Svega je nestalo, osim novca. Cene su haotične, a privreda je neorganizovana. Ručak 

koji je obično stajao koliko i ulaznice za operu, sada košta dvadeset puta više. Posao često stagnira, 

jer niko ne zna koliko da naplati. Posledica je da svako naginje nagomilavanju „stvari“ i gleda da se 

otarasi   „rđavog“   papirnog   novca   koji   istiskuje   „dobar“   metalni   novac   iz   cirkulacije.   Rezultat: 

delimičan prelaz na trampu sa svim njenim nezgodama.“

2

Inflacija je naročito izražena u XX veku, i to posebno za vreme i posle Prvog svetskog rata, 

kada mnoge zemlje prelaze na papirnu valutu. Iz tog razloga dolazi se do zaključka da je 

osnov za 

inflaciju napuštanje zlatnog novca

. Mada je inflacija karakteristična za zemlje u ratu, ona se javlja 

i u doba priprema za rat i posle ratova i to na obe strane: i u zemljama pobednika i u zemljama  

poraženih.

Tokovi   modernih   inflacija   su   daleko   složeniji,   a   uzroci   dublji   i   raznovrsniji.   Sami 

izučavaoci   inflacije   daju   svoje   definicije   svaki   za   sebe.   Jedna   od   najstarijih   definicija   koje   se 

pominju glasi: 

suviše novca juri premalo roba

. Najrasprostranjenije definicije inflacije su one koje 

ističu da ona predstavlja stalni rast opšteg nivoa cena. Povećanje cena može, u principu, nastati 

usled povećanja efikasnosti novca ili, usled smanjenja ponude roba. Povećanje opticaja novca je 

najčešći   uzrok   inflacije   u   sistemu   papirnog   važenja.   Tu   je   uzročnik   sama   država   koja   u   cilju 

pokrivanja svojih rashoda izdaje papirni novac i zadužuje se kod Centralne banke.  

Povećanom 

količinom novca država kupuje razne proizvode i usluge na tržištu i time dvostruko negativno 

deluje

:

povećava opticaj;

smanjuje robne fondove.

2

Adžić

, 

S

. (2007) 

Privredni sistem i ekonomska politika: Praktikum

. Subotica: Ekonomski fakultet, 113-115