Analiza sporazuma CEFTA: centralno evropska zona slobodne trgovine

SEMINARSKI RAD

Tema: „ CEFTA“

Predmet: Teorija i politika međunarodne razmjene

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................1

1. POJAM I DEFINICIJA ZONE SLOBODNE TRGOVINE.................................................2
1.1. Vrste zona slobodne trgovine.............................................................................................2
1.2. Prednosti zona slobodne trgovine......................................................................................3
1.3. Nedostaci zona slobodne trgovine.....................................................................................3
1.4. Principi na kojima se zasniva zona slobodni trgovina.......................................................4
1.5. EFTA- Evropsko udruženje slobodno trgovine.................................................................5

2. CEFTA- Centralno evropska zona slobodne trgovine..........................................................6
2.1. Pojam i definicija CEFTa...................................................................................................7
2.2. Članice CEFTA-e...............................................................................................................9

3. CEFTA 2006-SREDNJOEUROPSKI UGOVOR O SLOBODNOJ TRGOVINI...............10
3.1 Sporazum o izmjeni i pristupanju Centralnoeuropskom sporazumu o slobodnoj
trgovini..............................................................................................................................11
3.2. Ciljevi sporazuma.............................................................................................................13
3.3. Organi Cefta....................................................................................................................13
3.4. Prednosti uklanjanja trgovinskih barijera........................................................................13

4. CEFTA I BILATERALNI UGOVORI..............................................................................14
4.1.

Prednosti CEFTA u odnosu na bilateralne

sporazume...................................................14

5. KUMULACIJA PORIJEKLA U OKVIRU CEFTA SPORAZUMA................................16
5.1.

Ekonomski

aspekti

proširenja

Cefta-

e.............................................................................19

6. SPORAZUM CEFTA I BIH- 2007.GODINA....................................................................22
6.1.

Sporazum CEFA za BiH: Isti uvjeti trgovine za zemlje

regiona.....................................22

6.2.

U 2009.god. smanjenje obima razmjene BiH sa CEFTA-

om.........................................24

Zaključak...................................................................................................................................26
Literatura...................................................................................................................................27
Popis ilustracija.........................................................................................................................28

1. POJAM I DEFINICIJA ZONE SLOBODNE TRGOVINE

Zona slobodne trgovine predstavljaju prostorno uža područja, odvojena od ostale

državne  i carinske  teritorije  u kojima su, više ili manje, suspendovani  nacionalni, carinski,
devizni,   spoljnotrgovinski     i   poreski   propisi   domicilne   zemlje;   povlastice,   olakšice   i
stimulacije   privlače   strane     i   domaće   investitore   da   ulažu   svoja   sredstva   u   industrijsku
proizvodnju, doradu, oplemenjivanje i pripremu robe za tržište, kao i u poslove skladištenja,
distribucije,   izvoza,   uvoza   i   prevoza   robe   sa   svrhom   da   se   poveća   međunarodna
konkurentnost robe.

Često se stavlja znak jednakosti između slobodnih i carinskih zona, ali to su dva različita
instrumenta spoljnotrgovinske politike. Osnovna razlika je ta što carinske zone omogućavaju
bolju i efikasniju manipulaciju robom do momenta dok ona ne napusti carinsku zonu kada se
ona carini, tako da nema carinskih , poreskih ili nekih drugih olakšica. Sa druge strane, u
slobodnim zonama postoje posebni režimi poslovanja koje karakterišu brojne poreske i druge
olakšice kao i slobodan odnos tih zona prema inostranstvu.

Zato je najopštija definicija slobodne zone : '' Slobodna izvozna zona je jasno

ograničen   prostor   koji   predstavlja   enklavu   slobodne   trgovine   u   carinskom   i
spoljnotrgovinskom   režimu   neke   zemlje   ,   gdje   industrijska   preduzeća   koja   pretežno
proizvode   za   izvoz   uživaju   određeni     broj   poreskih   i   finansijskih   podsticaja''

Ovakva

definicija predstavlja teritorijalno određenje zone, međutim koliko god ona bila jasna i
jednostavna, otvara niz pitanja. Iako su slobodne zone usmjerene na izoz, sve češće se
dozvoljava da dio robe proizvedene u slobodnoj zoni pređe na domaće tržište. Sa druge strane
postoje potpuno slobodno uvozne zone i duge vrste slobodnih zona za čije određenje nije
potrebna ovakva definicija.

1.1. Vrste zona slobodnih trgovina

Zone slobodnih trgovina imaju različite uloge i zadatke, privilegije i ovlašćenja,

osnivaju se iz različitih razloga, a u cilju da se postignu oni ciljevi zbog kojih su i osnovane.
Sve to čini da se one međusobno razlikuju , pa se iz tih razloga javljaju i mogu izvršiti
značajne klasifikacije vrsta (tipova) slobodnih zona.



S obzirom na način osnivanja zona slobodnih trgovina mogu biti :

1. one koje su osnovane autonomnim aktima jedne države i
2. slobodne zone koje se osnivaju međunarodnim multilateralnim ili bilatrealnim

ugovorima.



Prema vrsti djelatnosti slobodne zone se dijele na :

1. slobodne zone sa ograničenim funkcijama i
2. slobodne zone sa potpuno slobodnim funkcijama



Prema načinu upotrebe imamo slobodne zone koje su:

1. namijenjene opštoj upotrebi(namijenjene upotrebi svih zemalja ili pojedinih) i
2. slobodne zone koje su namijenjene posebnim upotrebama

Vinko Nikić, Slobodne zone kod nas i u svijetu , sa posebnim osvrtom na slobodnu zonu u Baru, str.73

ILO- UNCTC , 1988. STR.4 ,www.ilo.org



Obzirom na istorijski karakter, slobodne zone se mogu podijeliti :

1. na one koju su nastale i razvile se iz slobodnih luka,
2. one koje se nijesu razvile iz slobodnih luka.

1.2. Prednosti zona slobodnih trgovina

Prednosti osnivanja slobodnih zona za zemlju domaćina su



povećanje izvoza



povećanje direktnih stranih investicija



povećanje zaposlenosti



transfer tehnologije i znanja



prodaja reprodukcionih materijala inostranim preduzećima u zoni



uspostavljanje poslovnih kontakata sa renomiranim stranim firmama i razvijanje
poslovnih veza sa njima



poboljšanje upravljačkog menadžmenta



rast dohotka i td.

Pored navedenih koristi koje od osnivanja zona ima zemlja domaćin, koristi uživaju i firme
koje posluju u zonama. Slobodne zone obezbjeđuju konkurentnost proizvođača koji u njima
posluju.

1.3. Nedostaci zona slobodnih trgovina

Pored brojnih prednosti zona slobodnih trgovina, teoretičari ukazuju i na neke

nedostatke slobodnih zona . U prvom redu se navodi, praktično,  mogućnost neograničenog
transfera   i   raspolaganja   profita   preduzeća   koja   posluju   u   zoni.   Na   taj   način   se   odlivaju
sredstva iz zemlje domaćina, što donekle poništava pozitivne efekte osnivanja slobodnih zona.
Često se dešava da  proizvodnja u zoni konkuriše proizvođačima iz zemlje domaćina i da na
taj način može da uguši domaću proizvodnju iz razloga što ona sprovodi nezdravu i nelojalnu
konkurenciju.   Mnogi   toeretičari   navode   mogućnost   uvoza   prljavih   tehnologija   u     zone,
naročito   u   zemljama   u   razvoju   što   dovodi   do   pogoršanja   ekološke   situacije   u   zemlji
domaćinu.

Jedna od najvećih kritika slobodnih zona upućena je na račun prava radnika u

slobodnim zonama. Navodi se da je samo u 2003. god. ugušeno preko 1000 radničkih
sindikata. Ističe se prevelika eksploativnost djece i žena. U fabrikama mnogih slobodnih zona
većinu radne snage čine žene. Za milione njih posao u ovim fabrika je jedina alternativa poslu
u lokalnim fabrikama. Ženama se ne dozvoljava da ostvare svoja materinska prava.
Ogromni profiti koje generiraju slobodne zone se nepravilno raspoređuju radnicima koji su
doprinijeli stvaranju tih proizvoda prodatih na međunarodnom tržištu

http:///www.wikipedia.com

Export procesing zones-simbols of exploitation and a development dead end, International confederation of free

trade unions(ICFTU), www.icftu.org 06.04.2010.godine

1.5. EFTA- Evropsko udruženje slobodne trgovine

Evropsko udruženje slobodne trgovine osnovano je, na inicijativu Velike Britanije

1959. godine, ako odgovor na stvaranje Evropske ekonomske zajednice. Formirale su ga
sedam zapadnoevropskih zemalja: Velika Britanija, Austrija, Švajcarska, Danska, Švedska,
Norveška i Portugal. Kasnije su članice postale Grčka, Finska i Island. Evropsko udruženje
slobodne trgovine je stupilo na snagu 1960 godine.
Ciljevi ovog Udruženja bili su znatno skromniji, a carinska politika prema nečlanicama
znatno elastičnija nego u slučaju EZ. Članice EFTA su odlučile da ukinu carine u međusobnoj
trgovini tamo za industrijske proizvode, ali su zadržale pravo nacionalne carinske tarife prema
zemljama nečlanicama.

Tokom 1972 i 1973. godine između svake zemlje EFTA i Evropske zajednice

zaključeni su sporazumi o ukidanju carina u međusobnoj trgovini industrijskih proizvoda,
čime je stvorena Evropska zona slobodne trgovine za industrijske proizvode, ili kako se često
nazivao, Evropski sistem slobodne trgovine industrijskih proizvoda, pa su do kraja 80-ih
godina ukinute sve carinske barijere u razmjeni ovih proizvoda između zemalja ove dvije
grupacije.
Zbog svega toga od 1972.godine pa zaključno sa 1995.godinom, sedam zemlja članica EFTA
izlazi iz tog udruženja i postaju članice Evropske zajednice i to: Velika Britanija, Danska,
Portugal, Grčka, Austrija, Švedska i Finska. Danas Evropsko udruženje slobodne trgovine
čine samo četiri zemlje: Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn.