FORKUP
ALFA UNIVERZITET
SEMINARSKI RAD IZ GRAĐANSKOG PRAVA
Tema:
HARTIJE OD VREDNOSTI
Profesor: Student:
Dr Siniša Ognjanović Nenad Jovanović
31/2010
Mart 2012.
“Hartije od vrednosti” Nenad Jovanović
2
SADRŽAJ
UVOD.……..……….………………….…………………………….………...3
1. Pojam i definicija hartija od vrednosti ……………………………………..4
2. Sadržina hartija od vrednosti…..........………………………………………5
3. Vrste hartija od vrednosti................................................................................5
4. Legitimacioni papiri i znaci.............................................................................6
5. Menica.............................................................………………………….….….8
6. Akcije.................................................................................................................8
7. Ček.....................................................................................................................9
8. Obveznica........................................................................................................10
9. Skladišnica.......................................................................................................11
10. Blagajnički zapis............................................................................................11
Zaključak…………………………………......………………………………12
Literatura…………………………………………………......………………13
“Hartije od vrednosti” Nenad Jovanović
4
1. Pojam i definicija hartija od vrednosti
Hartija od vrednosti jeste isprava sastavljena u zakonom propisanoj formi , koja u sebi sadrži
odreĎeno pravo. Tretiraju se kao posebna vrsta stvari u graĎanskom pravu.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu
izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu
zabeleženu u toj ispravi. Ovaj pojam je definisan u zakonu o obligacionim odnosima ( član 234.
ZOO) Najkraće rečeno,hartija od vrednosti je isprava o nekom graĎanskom pravu.
1
Uslov da se pravo sadržano u hartiji od vrednosti odnosi na neko graĎansko pravo upućuje na
zaključak da se isprave koje se odnose na neko drugo pravo, kao što je npr.,sa pojedinim
uverenjima,diplomama, izvodima iz matičnih knjiga isl. ne smatraju hartijama od vrednosti.
Kada se kaže da je pravo sadržano u hartiji od vrednosti , onda se podrazumeva da je najčešće
reč o nekom obligacionom pravu inkorporiranom u samoj pismenoj ispravi i ne može se ostvariti
bez nje.
2
Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade
ili dividende. Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu vrednost. Pošto
se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vršiti ni prenositi bez te hartije, ona u
pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Hartije od vrednosti u užem smislu su
investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se
kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije,
drugi derivati . Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili
kreditnog (obveznice) aranžmana.One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom
tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se
trguje nafinansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i
instrumentikredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Opšte usvojeno shvatanje o osnovnim uslovima koji opredeljuju kvalifikaciju jedne isprave kao
hartija od vrednosti , jeste:
- da se prava sadržina u hartiji od vrednosti odnose na neko graĎansko pravo i da je to pravo
neodvojivo od postojanja takve isprave
- da je isprava izdata u stogo pismenoj formi i da sadrži zakonom odreĎene bitne sastojke.
Drugim rečima, da bi se stekla svojstva hartije od vrednosti, u pismenoj ispravi mora da se
inkorporira pravo po osnovu dužničko-poverilačkih odnosa. To pravo se ne može ostvariti ni
preneti na drugog bez same isprave. Pored inkorporacije prava, ova pismena isprava treba da
poseduje sposobnost za promet (negocijabilnost). Tek po ispunjenju ova dva osnovna uslova
(inkorporacija prava i negocijabilnost) pismena isprava stiče svojstva hartije od vrednosti.
Kod svake hartije od vrednosti bitna su tri lica:
1. izdavalac ili emitent, odnosno lice koje je hartiju izdalo
2. poverilac ili korisnik, i on je kao vlasnik hartije legitimisan da koristi pravo koje iz hartije
proizilazi
3. dužnik ili obveznik, dužan je o roku i na utvrĎen način da izvrši obavezu, ili činidbu, koja iz
hartije od vrednosti proizilazi.
1
D. Stojanović, O. Antić, „Uvod u građansko pravo“ , Beograd, 2004., str. 391.
2
Vukićević-Anđelković, „Trgovinsko pravo sa osnovama prava“ , Leskovac, 2006., str. 266.
