РАЧУНАРИ
~семинарски рад~
Напредне технологије
за
интернет комуникацију
студ. Огњановић Александра Проф. Мр. Јелисавка В. Булатовић
Б 16/11 ДТО
Београд
Децембар 2011
Увод
Према једној од дефиниција, Интернет представља систем умрежених
рачунарских мрежа или интерконекцију између више рачунара. У пракси то значи да
су, “мале” рачунарске мреже међусобно повезане у “велику” рачунарску мрежу –
Интернет. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика
интернационална-глобална база података). Број рачунара на Интернету се тренутно
процењује на око 2.000.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је
огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.
Настанак Интернета везује се за више догађаја. Први се догодио 1961. Године
када је је др. Леонард Клајнрок на универзитету
MIT
први пут објавио рад о
packet-
swiching
технологији. Други се догодио 1969. године када је Министарство одбране
САД-а одабрало
Advanced Research Project Agency Network
, познатију као
АРПАНЕТ
, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће
преживети нуклеарни напад. Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је
тадашња мрежа прешла са
NCP-а (Network Control Protocol)
на
TCP/IP
(Transmission Control Protocol / Internet Protocol)
, што је значило прелазак на
технологију каква се и данас користи.
Слика 1. ARPANET у Септембру 1971.
2
World Wide Web (скраћено WWW или W3, а познатији ка Web) представља
систем web страница које су међусобно повезане везама које се називају хиперлинкови
а којима се приступа путем Интернет-а.
Слика 3. Лого World Wide Web Consortium - a (W3C)
Заснива се на
HTTP
протоколу, а користећи web претраживач, било ко може
видети
web
странице које могу садржати текст, слике и било који други
мултимедијални садржај и “кретати” се између њих путем хиперлинкова. У адресну
линију web претраживача уписује се
URL
који представља адресу
web
странице, а
затим се путем
DNS
-а повезује са јединственом
IP
адресом одређеног сервера са којим
на крају
web
претраживач успоставља везу и преузима документе који тај сервер
садржи. Документи могу даље бити међусобно повезани путем хиперлинкова са
другим документима било на истом или неком другом удаљеном серверу. На овај
начин постиже се да се било ком кориснику у свету приказује
web
страница коју је
аутор поставио на
web
сервер.
Да би се обезбедио бржи проток података и мање оптерећење
web
сервера,
уколико се корисник враћа релативно често на страницу, а страница је неизмењена,
web browser има уграђен посебан део (
cache
) који може делимично или у целости
поново приказати страницу без учитавања са Интернета. На овај начин није потребно
увек, испочетка преносити све податке који описују садржај странице, већ се
учитавање страница може знатно скратити.
У раној фази еволуције
Web
-а,
Web 1.0
, корисници су могли само да прегледају
садржај
web
страна али не и да утичу на њихов садржај. Технички гледано,
информације на
web
странама су биле затворене за било какве измене од стране
корисника. То значи да информације нису биле динамичке и могле су бити освежене
само од стране креатора странице. Економски гледано,
Web 1.0
је био фокусиран само
на презентовање информација. Добит, коришћењем
web
-а се остваривала на основу
броја посећених
web
страна.
Развој је настављен развојем
web
претраживача. Један од првих био је
Netscape
1.0
који је додао подршку за још неколико стандарда као што су
Javascript
и
Cookies
,
који су додатно обогатили садржај и могућности
web
-а али су истовремено увели и
прве сигурносне проблеме, поготову оне везане за заштиту приватности. Након њега,
компанија
Microsoft
je понудила свој web претраживач –
Internet Explorer
, који је
дуго времена био најчешће коришћени web претраживач. Након одређеног времена,
компанија Mozilla представља свој web претраживач – Firefox, заснован на web
претраживачу Netscape. Осим њих, постојале су и друге компаније које су развијале
своје web претраживач-е за раличите оперативне системе, као што су Safari за
Macintosh, Opera и други.
4
Firefox
–
бесплатан претраживач отвореног кода
Opera
-
бесплатан претраживач затвореног кода компаније
Opera
Internet Explorer
-
бесплатан претраживач затвореног кода
компаније
Majkrosoft
Safari
–
Еплов бесплатни претраживач
Gugl Krom
(
Google Chrome
)
–
Гуглов бесплатан претраживач,
пројектован са идејом да искористи све могућности Гуглових услуга и тренутно у
јавној бета верзији само за породицу оперативног система
Windows
. У плану је и
верзија за
Linuks
.
Од свог настанка Интернет је, пре свега, био средство за комуникацију са
другим људима. Начин на који се то одвијало се мењао са временом, али су основе
рада остале исте до данашњег дана.
Неке од примена Интернет-а у самим почецима биле су:
E-mail
– текстуална комуникација
IRC
(Internet Relay Chat)
– комуникација са једном или више особа у
реалном времену
NNTP (Network News Transfer Protocol)
– чланци које је могуће
коментарисати и додавати, слични данашњим форумима
5
