САДРЖАЈ
УВОД
2
1 УКУПНИ ТРОШАК ФИКСНИ ТРОШАК
3
1.1 Фиксни трошкови
3
1.2 Варијабилни трошкови
4
2 ГРАНИЧНИ ТРОШАК
5
3 ЕФИКАСНОСТ ТРОШКОВА
7
4 ВЕЗА ИЗМЕЂУ ПРОИЗВОДЊЕ И ТРОШКОВА
8
4.1 Улога времена у производњи и трошковима
8
5 ПРАВИЛО НАЈМАЊЕГ ТРОШКА И СУПСТИТУЦИЈЕ
9
6 ЗАКОН ОПАДАЈУЋИХ ПРИНОСА И КРИВЕ ТРОШКОВА У ОБЛИКУ
СЛОВА U
10
7 ЗАКЉУЧАК
11
8 ЛИТЕРАТУРА
12
1
УВОД
Трошкови представљају вредност потрошених елемената производног процеса у предузећу.
Трошкови предузећа су дефинисани као готовински израз трошкова фактора запосленог у
раду. Трошкови предузећа представљају стога вредност свих расхода и трошкова насталих
стварањем производа или пружањем услуга одређеној компанији. На основу ове дефиниције
можемо издвојити основне карактеристике трошкова: трошкови се изражавају вредносно
(новчано), резултат су остварених утрошака и њихових цена и директно су везани за
одговарајући ефекат (производ или услугу). Трошкови имају посебан значај за пословну
економију сваког предузећа. Смањење трошкова доприноси побољшању материјалног и
финансијског положаја компаније и јача конкурентску позицију компаније на тржишту.
Трошкови укључују и обавезне готовинске доприносе због постојања и пословања компаније.
Постоји много унутрашњих и екстерних фактора који утичу на трошкове компаније. Интерни
фактори, који могу бити објективни и субјективни, утичу на величину укупних и
појединачних трошкова. Екстерни фактори утичу на величину укупних трошкова компаније
на тржишту, законске и уговорне обавезе.
У циљу повечања рентабилности предузећа потребно је извршити анализу трошкова јер
где
год иде производња, трошкови иду за њом. Предузећа морају платити своје инпуте: боје,
сировине, компјутерске програме, правнике, продавце....... Свако профитабилно предузеће
свесно је те чињенице док одређује своје производне стратегије. Међутим, улога трошкова
сеже много даље од пуког утицаја на производњу и добит. Трошкови утичу на избор инпута,
одлука о улагању па чак и на одлуке треба ли предузеће наставити са радом или напустити ту
делатност. Такође, одговарају на нека кључна питања као што су: је ли јефтиније запослити
новог радника или платити прековремени рад; отворити нову фабрику или проширити
постојећу; улагати у нова постројења или можда преместити производњу у други реон или у
иностранство итд. Предузећа бирају оне методе производње које су најефикасније и код којих
се производи најмањи трошак.
Eкономска анализа
, научно истраживање и објашњење економских феномена, односа и
процеса. По научним процедурама, методе и средства сложена економска стварност
подељена је у саставне делове, сваки дeо учења за себе и у односу на друге како би се
одредиле унутрашње везе и зависности економских појава, њихови узроци и последице,
њихова интеграција у међусобно зависна целина и стање и законитости развоја те целине и
његових структурних карактеристика. Сврха економске анализе је разумевање стања и
кретања у привреди како би се боље предвидели будући развој и управљање одговарајућом
економском политиком. Анализа се врши различитим методама, постоји комбинација
квантитативних и квалитативних економских истраживања и доказа, а математика је постала
главни алат за аналитичко извођење закључака и доказа о научним ставовима
2
Релативни фиксни трошкови
Релативни фиксни трошкови се појављују приликом преласка из једне зоне у другу. Они су
апсолутно фиксни трошкови у оквиру 1 зоне али ако предузеће одлући да прошири капацитет
тј. повећа обим производње такав пример је увођење друге и треће смене са њима се јављају
трошкови: нове радне снаге, плата тим радницима, нови трошкови и опрема, нове
производње, трошкови машина које се чешће кваре итд. Због тога релативно фиксне
трошкове можемо дефинисати као трошкове који се јављају приликом преласка са једне
производне линије на другу. Ови трошкови су фиксирани у обим производње, односно у зони
за коју су настали. Ако смањи обим производње нпр. укине 1 смена релативно фиксни
трошкови се неће смањивати истим интезитетом него спорије јер не нестају сви узорци који
су довели до појаве ових трошкова.
Релативно фиксни трошкови по јединици производа су такви да су спустили т.ј. дегресију. Са
увођењем смене односно нове зоне долази до скоковитог раста трошкова по јединици
производа и са даљим радом долази поново до дегресије.
1.2
Варијабилни трошкови
Варијабилни трошкови су они који зависе од нивоа активности предузећа, односно трошкова
који се мењају изменом нивоа активности предузећа. За разлику од фиксних, променљиви
трошкови се мењају у складу са променљивим количинама производње. Укупни варијабилни
трошкови расту са повећањем обима производње и обрнуто. При томе, промена укупних
варијабилних трошкова није пропорционална променама у обиму производње.
TC=FC+VC
Претпоставља се да се варијабилни или променљиви трошкови линеарно мењају у односу на
ниво активности. Оне су у директној сразмери са променом у количини реализоване
производње, али се такође могу несметано преместити, због чега су подељени на:
- пропорционални (линеарни) варијабилни трошкови
- несразмерни (нелинеарни) варијабилни трошкови
Пропорционални варијабилни
трошкови су у потпуности пропорционални количини
остварених ефеката, док је по јединици учинка константна. Укупни пропорционални
трошкови се повећавају или смањују пропорционално обим производње. Они су константни
на свим нивоима пословања.
4
