SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET "VITEZ" Vitez
FAKULTET
POSLOVNE INFORMATIKE
STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA:
VI CIKLUS; III GODINA
SMJER:
POSLOVNE INFORMATIKE
SIGURNOST, PRIVATNOST U CLOUD KOMPJUTINGU
SEMINARSKI RAD
Travnik, 03.09.2015. godine
SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ Vitez
FAKULTET
POSLOVNE INFORMATIKE
STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIRANJA:
VI CIKLUS; III GODINA
SMJER:
POSLOVNE INFORMATIKE
SIGURNOST, PRIVATNOST U CLOUD KOMPJUTINGU
SEMINARSKI RAD
IZJAVA: Ja
Danijel Mrnjavac
student Sveučilišta/Univerziteta „Vitez“ Travnik,
Indeks broj:
0277-12/VPI
odgovorno i uz moralnu i akademsku odgovornost
izjavljujem da sam ovaj rad izradio potpuno samostalno uz korištenje citirane literature i
pomoć profesora odnosno asistenta.
Potpis studenta: _________________
STUDENT:
Danijel Mrnjavac
PREDMET:
Zaštita podataka i računarskih sistema
PROFESOR:
Doc. dr Haris Hamidović
ASISTENT:
Mahir Zajmović, dipl.ing.it
1. Uvod
1.1. Šta je tehnologija oblaka?
S obzirom da je tehnologija oblaka naziv koji je relativno skoro postao popularan, dolazi se
u sličnu situaciju kao sa Web 2.0 konceptom gde svi imaju neku svoju sliku šta je to
tehnologija oblaka. Iako postoji dosta različitih definicija šta je to tehnologije oblaka, sve
one u sebi sadrže neke od sledećih principa:
• Tehnologija oblaka podrazumeva model isporučivanja (deployment) putem web-a.
• Svi servisi koji se iporučuju u oblaku su enkapsulirani u neki API.
• Oblak obuhvata i softverske i hardverske servise.
• Za korišćenje oblaka, ukoliko nije besplatno, plaća se samo ono što koristi i koliko se
koristi. Koristi se i naziv „plaćanje po upotrebi“.
1.2. Zašto baš ime „oblak“?
Naziv je nastao kao metafora za nešto što se dešava na internetu – u oblaku, to može
biti neka usluga u vidu softvera (poslovna aplikacija) ili hardvera (skladištenje podataka,
procesorska snaga ) čija fizička lokacija nije poznata, broj servera koji se koriste za tu
uslugu nije poznat, njihova infrastruktura takodje nije poznata, mogu biti u istoj zgradi ili
na različitim kontinentima. I sada se postavlja pitanje šte je poenta u tom znanju ili još bolje
rečeno, neznanju. Poenta je da to znanje nije ni potrebno. O tome se brine oblak. Jedina
briga korisnika oblaka je da mora biti povezan na internet i da mora imati web browser na
svom računaru da bi mogao da koristi obak.
Oblak se nalazi svugde oko nas, i većina ljudi verovatno ni ne zna da skoro
svakodnovno koristi oblak. Kada želimo da proverimo poštu koristimo Gmail, kada želimo
da se zabavimo koristimo Facebook, kada zelimo da odgledamo neki video i slušamo
muziku koristimo Youtube, kada želimo da se edukujemo koristimo Vikipediju, kada
upravljamo projektima koristimo Basecamp... Ako bi nastavili sa nabrajanjem, lista bi
postala veoma duga. Sve nabrojane web aplikacije i servisi su raznovrsne i drugačije, ali
jedna stvar ih povezuje, to je oblak.
Nedavno je Google najavio i operativni sistem koji se apsolutno zasniva na
tehnologiji oblaka. Takav operativni sistem će naročito biti zgodan svim korisnima koji će
moći da koriste svoje omiljene web aplikacije i servise sa minimalnim infrastrukturnim
zahtevima, dovoljno je da su povezani na internet i imaju web browser.
Na blogu James Governor-a se nalazi zanimljiva definicija šta je to tehnologija
oblaka, odnosno šta to nije tehnologija oblaka. Originalno, autor James Governor je izdvojio
15 stavova koji opisuju šta je to što nije tehnologija oblaka. Neki od njih su:
• Ako ne možete da se povežete sa vašim računarom…. to nije oblak.
• Ako morate da instalirate neki softver… to nije oblak.
• Ako pokušaju da vam prodaju neki hardver… to nije oblak.
• Ako ne postoji API …. to nije oblak.
• Ako je potrebno više od 10 minuta za isporučivanje… to nije oblak.
• Ako Vi posedujete kompletan hardver… to nije oblak.
• Ako je ograničeno na jedan operativni sistem… to nije oblak.
Dodao bih i jedan od komentara na ovaj članak:
• Ako James Governor kaže da nešto nije oblak.... to nije oblak.
Originalan tekst na stranici:
http://www.redmonk.com/jgovernor/2008/03/13/15-ways-to-tell-its-not-cloud-
computing/
1.3. Kratka istorija tehnologije oblaka
Koncept tehnologije oblaka nije nov. Počeci onoga što je danas poznato pod nazivom
tehnologija oblaka su se javili još u vreme Mainframe računara 60-tih godina prošlog veka
kada je John McCarthy, naučnik sa MIT univerziteta i dobitnik Tjuringove nagrade došao na
ideju „uslužnog računarstva“ (Utility Computing). Koncept je bio jednostavan: Kao što se
električna energija ili telefonske usluge naplaćuju, tako se i korišćenje računara može
naplaćivati u zavisnosti od potrošnje.
IBM je odmah prepoznao potencijal ogromne zarade u poslovanju zasnovanom na
takvoj ideji I brzo zavladao u pružanju računarskih usluga kompanijama, koje nisu bile
nimalo jeftine. IBM je omogućavao kompanijama pristup i korišćenje snage njegovih
supersnažnih Mainframe računara. Ti supersnažni računari su često bili toliko skupi,
2
