ТЕМА:
Србија
МАТУРСКИ РАД
Предмет:Географија
STEVAN ZVICER -------------VLASNIK RADA
1993-VRBAS
Садржај:
1.Увод………………………………………………....3
2. Клима…………………………………………………....4
3. Рељеф…………………………………………………....5
3.1Панонска низија…………………………………….…7
4. Хидрологија…………………………………………….8
4.1 Дунав………………………………………………..…8
4.2 Велика Морава……………………………………..…9
4.3 Западна Морава……………………………………….9
4.4 Дрина…………………………………………………..9
4.5 Канал Дунав—Тиса—Дунав…………………………10
4.6 Шар-планина…………………………………………..11
5. Биљни и животињски свет……………………………..12
6. Демографија Србије…………………………………….13
7. Привредa Србије………………………………………..14
8. Списак локалитета Светске баштине у Србији……….14
9.Насеље…………………………………………………….14
10. Закључак………………………………………………..15
11.Литература…………………………………………16
2
2. Клима:
Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим
морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски
континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се
може рећи да у Србији влада континентална клима на северу,
умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у
Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар,
док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5 °C (13.
јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9 °C (24. јула
2007. у Смедеревској Паланци). Просечна годишња температура у Србији је: 10,9
°C (предели испод 300 метара надморске висине), 10 °C (300—500 метара), 6 °C
(1000—1500 метара), 3 °C (изнад 1500 метара). Просечна годишња количина
падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и
октобар.
Годишње суме падавина у просеку расту са надморском висином. У нижим
пределима годишња висина падавина се креће у интервалу од 540 до 820 mm.
Подручја са надморском висином преко 1000 м просечно имају 700 до 1000 mm
падавина, а неки планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до
1500 mm. Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим
количинама у топлијој половини године, изузев југозападних крајева где се
највише падавина измери у јесен. Најкишовитији је јуни, када у просеку падне 12
до 13% од укупне годишње суме падавина. Најмање падавина имају месеци
фебруар и октобар. Појава снежног покривача карактеристична је за хладнији део
године од новембра до марта, а највећи број дана са снежним покривачем је у
јануару.
Годишње суме трајања сијања Сунца крећу се у интервалу од 1500 до 2200 сати
годишње.
Приземна ваздушна струјања су у великој мери условљена орографијом. У
топлијем делу године преовлађују ветрови са северозапада и запада. Током
хладнијег дела године доминира источни и југоисточни ветар–кошава. У
планинским областима на југозападу Србије преовлађују ветрови са југозапада.
Најзначајнији ветрови Србије су:
кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
северац (хладан и сув северни ветар)
моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне
Србије).
4
3. Рељеф:
Рељеф Србије сачињавају три географске целине. То су Панонска низија, потом
брдовити предели с нижим планинама и низијама, и планинско – котлинска
подручја.
Панонска низија заузима 29 процената територије Србије. На овом поднебљу
преовладавају равнице са речним токовима, као и два планинска узвишења,
Фрушка Гора и Вршачке планине.
Брдовити предели са нижим планинама и низијама заузимају простор јужно од
Саве и Дунава. Надморска висина на овом подручју варира од 500 до 1 000 метара.
Овакав рељеф обухвата око две трећине територије Србије.
Око десетину територије Србије чине подручја са надморским висинама од преко 1
000 метара. Реч је о масивима смештеним јужно од река Западна Морава и Нишава.
Реке у Србији у већем делу припадају Црноморском, односно Дунавском сливу.
Реке са простора Метохије део су Јадранског слива, док оне на југоистоку
припадају Егејском сливу. Пловне реке у Србији су Дунав (588 км), Сава (206 км),
Тиса (168 км), и делом Велика Морава (185 км). Друге веће реке у Србији су
Западна Морава, Јужна Морава, Ибар, Дрина и Тимок. Већих природних језера у
Србији нема, већ су она настала преграђивањем речних корита. Највећа језера су
Ђердапско језеро, Власинско језеро, Зворничко језеро, Перућац, Палић и Бело
језеро. У Србији се налази највећи и најдужи кањон у Европи, Ђердап.
Србија поседује пет Националних паркова. То су Национални парк Ђердап,
Национални парк Копаоник, Национални парк Тара, Национални парк Шар –
планина и Национални парк Фрушка Гора.
Слика 1: Окрузи Србије
5
