Tehnička dijagnostika

21 

3. SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNI

Č

KE DIJAGNOSTIKE 

SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNI

Č

KE DIJAGNOSTIKE

1. Ispitivanje (kontrola) šuma

2. Vizuelna ispitivanja (kontrole)

3. Ispitivanje (kontrola) mirisa

4. Ostali postupci (opšti, lokalni, 
specijalni, laboratorijski i dr.)

Slika 3.1. Subjektivni postupci tehni

č

ke dijagnostike 

3.1. Ispitivanje (kontrola) šuma 

 
Subjektivno ispitivanje zvuka je jedno od najstarijih dijagnosti

č

kih postupaka. 

 
Stvaranje zvuka pri radu jednog tehni

č

kog sistema je neprijatna pojava. Samim tim zvuk predstavlja 

dobar i kvalitetan pokazatelj stanja jednog tehni

č

kog sistema. 

Č

esto akusti

č

ke oscilacije i vibracije nastupaju istovremeno. Kako nastaju? 

Kao oblik mehani

č

kih 

pokretnih delova mašine

 (tehni

č

kog sistema). Zvu

č

ne oscilacije se mogu konstatovati uhom, a 

vibracije dodirom mašine. 
 
Ovakvi oblici oscilacija nose veliki sadržaj informacija o stanju jednog tehni

č

kog sistema (mašine) i 

mogu poslužiti za donošenje subjektivne ocene o stanju. Oscilacije se uzimaju kao ocena stanja 
kliznih uležištenja, zglobnih osovina, pneumatskih sistema itd. (dolazi se do utvr

đ

ivanja 

koaksijalnosti, pove

ć

anog zazora, nezaptivenosti i sl. 

 
Ure

đ

aji: 

tehni

č

ki elektronski stetoskopi

 (šumovi su 

č

esto ne

č

ujni za ljudsko uho). 

 
Stetoskop je veoma osetljiv tehni

č

ki ure

đ

aj za osluškivanje tehni

č

kih sistema i njegovih delova. 

Ne

č

ujni i veoma tihi zvuci, koji definišu odre

đ

enu anomaliju u sistemu, se stetoskopom poja

č

avaju 

– tako ih je mogu

ć

e registrovati ljudskim sluhom. Pomo

ć

u njega je mogu

ć

e locirati izvor šuma ili 

buke – otkazali ležaj ili zup

č

anik, pri isticanju gasa iz suda pod pritiskom. 

Slika 3.2. Stetoskopi 

22 

3.2. Vizuelna opti

č

ka ispitivanja – vizuelna kontrola 

 
Nezamenljiva i prva dijagnosti

č

ka metoda. Ljudsko oko ose

ć

a i razlikuje svetlost po boji, sjaju i 

intenzitetu – to ga 

č

ini najpouzdanijim i najvažnijim instrumentom tehni

č

ke dijagnostike. Za manje 

dimenzije i ograni

č

ene prostore koriste se pomo

ć

ni ure

đ

aji – lupe, mikroskopi i dr. 

Postupci vizuelne kontrole

Endoskopija 

Ogledala 

Ure

đ

aji za posmatranje 

unutrašnjosti cevi i rezervoara

Provera nivoa ulja i ostalih te

č

nosti

Ostale kontrole

Slika 3.3. Postupci vizuelne kontrole 

3.2.1. Endoskopija  

 
Posmatranje nepristupa

č

nih mesta bez demontaže sistema – mašine (drugi nazivi su boroskop, 

fibreskop itd.). 
 
Tanki cevasti opti

č

ki instrumenti – vizuelno posmatranje unutrašnjosti cilindara, cevi i sli

č

nih 

cilindri

č

nih delova, a pogotovo onih delova koji imaju nepovoljan unutrašnji pritisak (kotlovi, 

rezervoari). 
 
Postoje dve vrste endoskopa: 

1.

Kruti endoskop – primena u slu

č

ajevima kada je olakšan pristup mernom mestu, 

2.

Fleksibilan endoskop – primena u slu

č

ajevima kada je otežan pristup. 

Slika 3.4. Endoskopija 

Fibreskopi

 su minijaturni fleksibilni instrumenti za ispitivanje unutrašnjosti zakrivljenih cevi, 

oblikovanih šupljina i mehanizama. Posmatranje detalja 

č

ije su dimenzije 250 

µ

m ili manje. 

 
Sastoje se od veoma fleksibilne, vinilom prevu

č

ene metalne cevi na 

č

ijim se krajevima nalazi po 

jedan okular – jedan prenosi sliku do kontrolora, a drugi služi za osvetljavanje. Svetlost iz prili

č

no 

jake svetlosne kutije ’’sprovedena’’ je do konektora na unutrašnjem delu prolaza svetlosti kod 

24 

3.2.3. Ure

đ

aji za posmatranje unutrašnjosti cevi i rezervoara 

 
Posmatra

č

 unutrašnjosti cevi i rezervoara služi za posmatranje unutrašnjosti manjih cevi, bušotina i 

rupa – pre

č

nik cevi od 5 do 32 mm, a dužine do 200 m. 

 
Alenov posmatra

č

 unutrašnjosti šupljine cevi sastoji se od male sonde i uveli

č

avaju

ć

eg stakla – 

minijaturni opti

č

ki instrument se koristi za posmatranje unutrašnjosti kotla. 

Slika 3.7. Alenov posmatra

č

3.2.4. Provera nivoa ulja i ostalih te

č

nosti 

1.

Kontrola nivoa ulja u motoru – mera

č

 nivoa ulja u karteru. 

2.

Provera nivoa te

č

nosti za hla

đ

enje motora. 

3.

Kontrola nivoa te

č

nosti za ko

č

ioni sistem vozila. 

4.

Kontrola kardanskih i homokineti

č

kih zglobova vozila. 

5.

Kontrola pogonskih kaiševa motora vozila. 

6.

Kontrola nivoa elektrolita u akumulatoru. 

3.3. Ispitivanje (kontrola) boje i mirisa 

Boja

 – na osnovu boje delova, usled odre

đ

ene fizi

č

ke promene sistema koji se posmatra, može se 

dijagnostikovati stanje tehni

č

kog sistema. 

Č

esto izražena promena boje pri promeni temperature 

(npr. usijanost, termografija). 
 

Miris

 – koristi se za kvalitativne ocene stanja, jer je skoro nemogu

ć

e vršiti kvatitativnu ocenu stanja 

mirisa. Preteranim pove

ć

anjem temperature (pregrevanjem) mašinskih i elektro elemenata dolazi do 

pojave mirisa (varni

č

enje, guma, plastika, itd.). 

3.4. Postupak merenja temperature 

 
Kada se vrši analiza stanja jednog tehni

č

kog sistema, pri 

č

emu se sagledavaju svi uticaji na taj 

sistem, polazi se prevashodno od uzroka nastajanja toplotne energije. 
 
Toplotna energija može nastati zbog prirode samog tehnološkog procesa ili od samog tehni

č

kog 

sistema (npr. pojava trenja). 

25 

Pra

ć

enjem termi

č

kog stanja jednog tehni

č

kog sistema može se zaklju

č

iti o nivou intenziteta 

razmene toplote kao i o eventualnim odstupanjima od veli

č

ina koja su unapred poznata (definisana 

su pravilima i uputstvima za rukovanje i održavanje). 
 
Prisustvo ili odsustvo temperature, koja je izvan nominalne vrednosti za tehni

č

ki sistem (njena 

visina, raspodela ili odstupanje od normalne vrednosti), daju dosta preciznu (relativno) procenu 
stanja tehni

č

kog sistema. 

 
U industriji, temperatura je jedan od prvih primetnih parametara koji 

ć

e ukazati na stanje 

operativnih procesa i opreme, toplote ili toplotne energije, odnosno ona je nusproizvod rada 
elektri

č

nih, mehani

č

kih ili hemijskih procesa.  

 
Pra

ć

enjem temperature, omogu

ć

eno je: 

1.

Da se manuelno kontroliše temperatura ili da se vrši nadzor nad pravilnim kontrolisanjem 
temperature, 

2.

Da se otkrije promena temperature usled neispravnog rada dela sistema, 

3.

Da se otkrije promena u provo

đ

enju toplote kroz ili van sistema, izazvana neispravnim 

radom sistema ili stvaranjem naslaga u sprovodnim delovima. 

 
Rezultat ponašanja i stanja tehni

č

kog sistema pri emitovanju toplote (elektri

č

na, mehani

č

ka i druga 

procesna oprema), može biti snažan trag za dijagnostikovanje problema, sa velikom pouzdanoš

ć

u 

predvi

đ

anja. 

 
Pra

ć

enjem temperature jednog tehni

č

kog sistema omogu

ć

ava se: 

1.

Dobijanje termi

č

kog stanja tehni

č

kog sistema, 

2.

Blagovremeno pronalaženje neispravnih delova u tehni

č

kom sistemu, 

3.

Spre

č

avanje težih otkaza u tehni

č

kom sistemu, 

4.

Dobijanje niza važnih podataka za statisti

č

ku analizu, analizu kvaliteta, trajnost  sistema, 

periodi

č

nost aktivnosti održavanja jednog tehni

č

kog sistema. 

 
Za pra

ć

enje termi

č

kog stanja mogu se primeniti slede

ć

e metode: 

1.

Kontaktne (termoelementi, termistorski termometri, elektri

č

ni otporni termometri i merni 

elementi na principu termi

č

ke ekspanzije), 

2.

Beskontaktne (opti

č

ki pirometar, pirometar za zra

č

enje i termovizijska kamera), 

3.

Indikatorske (osetljivost pojedinih boja, kreda, papira i kuglica na promenu temperature). 

Kontaktna metoda

 – merni element je u neposrednom kontaktu sa sredinom 

č

ija se temperatura meri.  

 
Primena: pra

ć

enje termi

č

kog stanja 

č

vrstih sistema na osnovu koga se donosi ocena o 

termonaponskom stanju sistema; merenjem temperature fluida, pored ocene stanja procesa, može 
se indirektno sagledati temperatursko stanje sistema.

Beskontaktna metoda

 – zasnovana je na principu merenja elektromagnetne energije zra

č

enja.  

 
Primena: omogu

ć

avaju brzo utvr

đ

ivanje radne sposobnosti odnosno termi

č

kog stanja celog sistema 

pri periodi

č

nim kontrolama; naro

č

ito su pogodne termovizijske kamere koje daju sliku 

temperaturnog polja sistema. 

Indikatorska metoda

 – zasnovana na osetljivost pojedinog materijala na promenu, odnosno porast 

temperature. 
 

Primena: može se ustanoviti samo približno postignuta maksimalna temperatura neke površine.