Operativni Sistemi
SEMINARSKI RAD
PREDMET:
URI
SMJER: INŽENJERSKA INFORMATIKA
PROFESOR:
ASISTENT:
STUDENT:
SADRŽAJ
1. UVOD................................................................................................................................ 1
2. POVIJEST I RAZVOJ....................................................................................................... 2
3. WINDOWS....................................................................................................................... 5
4. LINUX.............................................................................................................................. 7
5. MAC OS............................................................................................................................ 9
6. ZAKLJUČAK................................................................................................................... 11
7. LITERATURA.................................................................................................................. 12
2. POVIJEST I RAZVOJ
Pod pojmom operativnog
_
sistema u klasičnom smislu podrazumijeva se "softver
_
potreban
za izvršavanje (aplikativnih) programa i za koordinaciju
_
aktivnosti računarskog sistema. Taj
softver može obuhvatati
_
procedure raspodjele resursa
_
računarskog sistema, kontrole ulazno-
izlaznih operacija, upravljanja memorijom, upravljanja podacima, prevođenja
_
programskih
jezika itd.
Operativni sistem tretira računar kao skup resursa i pokušavada dodeli ove resurse programima,
tako da računar kao celina bude što boljeiskorišćen. Resursi računarskog sistema su: procesor,
memorija, datoteke nadisku i ostali uređaji priključeni na računar
.
Da bi zadovoljio sve ove zahtjeve, operativni sistem ima tri glavne funkcije:
kontrolu procesa,
upravljanje memorijom i
upravljanje jedinicama
Operativni sistem mora stalno da prati akcije programa i promene u stanju hardvera i da deluje u
skladu sa tim promenama. Ovo delovanje operativnog sistema odvija se poyivanjem
odgovarajućih sistemskih programa u sastavu operativnog sistema kojima se izvršavaju različiti
zadaci, a u skladu sa komandama koje mu je zadao korisnik
Razvoj operativnih sistema je pratio i razvoj hardvera, tako da razlikujemo četiri generacije
operativnih sistema:
Nulta generacija 40-tih godina-
Nije bilo OS. Korisnici su morali da pišu programe neposredno
na mašinskom jeziku, a sve ono što danas obavljaju operativni sistemi korisnici su morali sami da
isprogramiraju.
Prva generacija 50-tih godina
Cilj OS bio je ubrzanje i pojednostavljivanje prelaska sa zadatka na zadatak.
Ranije se puno mašinskog vremena trošilo na pauze između završetka rada jednog zadatka i prelaska
2
na sledeći. U ovom periodu se pojavljuje početak paketne obrade (organizacije rada u kojoj su se
zasebni poslovi objedinjavali u grupe ili pakete). Posao koji bi započinjao rad raspolagao je svim
resursima računara. Po završetku posla (bilo normalnog, bilo havarijskog) upravljanje resursima
predavalo se OS koji je “čistio” mašinu od prethodnog zadatka i omogućavao unošenje i puštanje u
rad sledećeg posla. Pored paketne obrade podataka za OS prve generacije karakterisitično je da su
posedovali standarne rutine za kontrolu ulaza i izlaza podataka i jednostavan jezik za opis zadataka
korisnika.
Druga generacija početkom 60-tih godina
Karakterišu je sistemi višekorisničkog tipa sa multiprogramiranjem i prvi sistemi sa
multiprocesiranjem. U multiprogramskim sistemima više korisničkih programa istovremeno
se nalazi u OM, a CP brzo prelazi sa zadatka na zadatak. Multiprocesiranje podrazumeva da
jedan računarski sistem raspolaže sa više CP što značajno uvećava moć tog
računara.Pojavljuju se metodi koji obezbeđuju nezavisnost programiranja od spoljašnjih
uređaja (što je korišćeno npr. kod sistema sa više jedinica magnetskih traka). Razvijeni su
sistemi sa razdeljenim vremenom u kojima se radilo sa udaljenih terminala. Pojavio se takođe
i režim dijaloga ili interaktivni režim koji je povećao efikasnost procesa razrade i testiranja
programa. Pojavili su se prvi sistemi u realnom vremenu za upravljanje tehnološkim
procesima, na primer, u preduzećima za preradu nafte . Bili su izgrađeni vojni sistemi koji su
obezbeđivali stalnu kontrolu više hiljada punktova za zaštitu od vazdušnih napada.Osnovna
karakteristika ovih sistema bila je da obezbeđuju brzu reakciju.Možemo zakljlučiti da su sa
drugom generacijom OS postavljene osnove savremenih operativnih sistema.
Treća generacija od sredine 60-tih do sredine 70-tih
Pojavom sistema IBM/360 1964. godine mašine opšte namene došle su u centar pažnje. To su
bili veliki i, po pravilu, neefikasni računarski sistemi, ali sposobni da rešavaju široku klasu
problema i da rade u više različitih režima. Za konkretne aplikacije nisu bile neophodne sve
mogućnosti sistema, što je činilo da firme uzalud plaćaju dopunske rashode.Višerežimski
sistemi podržavali su paketnu obradu, rad u razdeljenom vremenu, rad u realnom vremenu i
bili su glomazni i skupi. Budući da ranije nije bilo ovakvih sistema, mnogi su projektovni sa
značajnim zakašnjenjem. Pojavio se jezik za upravljanje zadacima koji je predstavljao velik
korak napred i za mnoge korisnike bio vrlo bitan, ali i težak za učenje. Kao reakcija na
3
