БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор:Проф.Др. Невенка Нићин
Студент:
Садржај
I Увод
1
II Појам царине,улога и значај
2
1. Појам и карактеристике царине
3
1.1. Циљеви царина
3
1.2. Врсте царина
3
1.3. Царине према правцу кретања робе 3
1.4. Царине према начину утврђивања царинске основице
4
1.5. Царине према начину увођења
4
1.6. Царине према пореклу робе
4
1.7. Царине према основној економској функцији
5
2. Елементи царина
5
III Царински систем Србије
6
IV Управа Царине
8
1. Организација Управе Царина
9
V Историјат царинског закона и царинске тарифе
9
VI Овлашћење царинског службеника
11
VII Институти царинског система Србије
12
1. Царински прелаз
12
1.1. Царинско подручје
12
1.2. Царински погранични појас
12
1.3. Царинска роба
12
VIII Сектор за контролу примене царинских прописа
13
1. Царински прекршаји
14
1.1. Кријумчарење
14
1.2. Облици кријумчарења
15
1.3. Заштитне и друге мере
15
1.4. Претресање и привремено одузимање робе
15
IX Појам инфлације
16
X Пословање у време инфлације
18
XI Инфлација тражње
19
XII Стопе инфлације у свету
21
XIII Врсте инфлације
22
XIV Улога инфлације у економији
25
XV Хиперинфлација У Савезној Републици Југославији 1993.г.
29
XVI Закључак
30
Литература
I УВОД
Основни поступак сваког савременог царинског система је да се роба и превозних
срестава у царинској процедури не задржавају дуже од неопходног времена за
обављање царинског поступка, односно да се максимално скрати време задржавања
робе и иста стави у промет репродукције што пре, што значајно утиче на најновију
конкуретност привреде.
Савремени царински систем и пословање то остварују тако што је максимално
поједностављена царинска процедура, њено брже и ефикасније извршење (укључујући
могућност подношења царинских исправа електронским путем) што доноси убрзању и
рационализацији спољнотрговинске размене. Законом су дата знатно већа овлашћења
органима царинске службе у спровођењу царинских прописа, на јединственом
царинском подручју, нарочито у поступку контроле робе за време и након преласка
преко царинске линије.
На данашњем степену развоја међународне робне размене, неспорно је да је царински
систем у функцији привреде и да посредно значајно утиче на на ниво продуктивности
рада, економије трошкова и рентабилности њеног пословања. Тај утицај је двострук.
Са једне стране преко одређених царинских иструмената и мера непосредно утиче на
трошкове пословања привреде, а са друге спровођење царинског поступка посредно
утиче на трошкове привреде који су веома значајни (задржавање робе, ускладиштење,
истовар, претовар, поступак царињења и др.).
Решење садржано у царинском закону обезбеђује убрзање робних токова са светом
кроз:
увођење принципа селективности у прегледу и контроли робе,
могућности подношења царинске документације путем електронске поште и
комуникације са учесницима у царинском поступку,
могућност да се роба чији је увоз на режиму СЛОБОДНО (ЛБ) може прегледати у
процесу производње,
могућност да се роба из увоза може прегледати уз накнадно подношење царинске
декларације,
могућност периодичног плаћања царине и других увозних дажбина,
кординацију поступка са другим органима.
-1-
1. Појам и карактеристике царине
Царине представљају облик посредних дажбина и најзначајнији инструмент заштитне
политике коју држава наплаћује приликом преласка робе преко државне, односно
царинске границе. Царине су приход буџета највишег нивоа власти (централног,
односно федералног), при чему је историјски посматрано, њихов билансни значај био
различит. Значај царина с фискалног становишта нарочито је био изражен у старом и
средњем веку, а данас оне више служе економско-политичким него чисто фискалним
циљевиа. Из тог разлога, царине се често изучавају и ван науке о порезима и јавним
финансијама, а у склопу политичке економије, спољнотрговинске и девизне политике.
Као инструмент спољнотрговинске политике, царине могу да делују на формирање и
мењање односа трошкова и цена на домаћем тржишту, а преко цена и на увоз и извоз,
равнотежу трговинског и платног биланса, убрзање или успоравање развоја одређене
гране или привреде у целини, запосленост, тражњу и потрошњу и сл.
1.1. Циљеви царина
Циљеви због којих се уводе царине могу бити фискални, економски и социјални.
Фискални циљеви царина
јесу усмерени на прикупљање одговарајућих финансијских
средстава док
економски циљеви
подразумевају заштиту домаће привреде или само
одређене гране од спољње конкуренције, кроз повећање цена увозној роби,
подстицању развоја одређене гране. На послетку
социјални циљеви
царина усмерени су
на снижење цена одређених производа који су од интереса за животни стандард
одређених социјалних група, кроз снижавање њихових цена.
1.2. Врсте царина
У финансијској литератури и пракси постоји више критеријума за поделу царина и они
се углавном могу поделити на:
1) царине према кретању робе;
2) царине према начину обрачунавања;
3) царине према начину увођења;
4) царине према висини оптерећења из одређене дестинације и
5) царине према основној економској функцији
1.3. Царине према правцу кретања робе
Царине према правцу кретања робе могу бити увозне, извозне и транзитне.
Увозне царине
су царине које се наплаћују приликом увоза робе на царинско подручје.
Увозне царине данас примењују све земље, како развијене тако и оне у развоју, а служе
за ограничавање увоза, заштиту домаће привреде и остваривање фискалних прихода.
Царински систем Србије познаје само увозне царине.
Извозне царине
се наплаћују код извоза робе на инострано царинско подручје и врло
ретко се примењују.
-3-
