ЖИВОТ И ДЕЛО СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
УВОД
Веома важна и помало трагична личност средњевековне историје Србије јесте Стефан
Дечански, син краља Милутина. Његов живот испуњен је великим променама, више него
живот и једног владара у средњевековној Србији. Његов живот и владавина нису у целини
испитани.
Историју ове личности приказује Милош Зечевић, својом студијом Живот и владавина
Стефана Дечанског. Главне догађаје из Стефановог живота кратко и прецизно обрадио је и
Константин Јиричек у својој Историји Срба I, као и Владимир Ћоровић у свом делу Историја
Срба. Владавину Стефана Дечанског приказао је и Сима Ћирковић у делу Владавина Стефана
Уроша III Дечанског, а кратак преглед његовог живота дао је и у делу Срби у средњем веку.
Историју ове личности веома добро обрадила је и Марица Маловић у делу Стефан Дечански и
Зета.
За проучавање ове теме користила сам и изворе, писца и архиепископа Данила Другог,
као и писца Житија Стефана Дечанског, Григорија Цамблака.
1
ЖИВОТ И ДЕЛО СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
РОЂЕЊЕ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
И ОДЛАЗАК КОД ТАТАРСКОГ КАНА НОГАЈА
Доласком Милутина на власт 1282. године Србија је добила владара ретких особина.
Поседовао је политички таленат и у његово време, финансијски сређена, војнички снажна и
дипломатски добро вођена, Србија постаје најмоћнија на Балкану. Милутин је увек знао шта
хоће и идући за својим циљевима, гледао је само своје интересе. Био је себичан и веома
безобзиран. Ради власти, газио је преко свега и чак ни његови најрођенији нису били поштеђени
свирепости. Био је велики владар, али рђав човек. Склапао је бракове под веома необичним
околностима, доводио у неприлику и грчку и српску цркву, која га је ипак прогласила за свеца,
гледајући његове успехе и дела. Чак се и Рим бавио питањем легитимности једног од његових
синова.
Милутин је прво требало да се ожени Аном, кћерком византијског цара Михајла VIII
Палеолога (1259 – 1282), али до тог брака није дошло, не зна се због чега, иако је вереница била
стигла до Охрида. Ипак се жени једном Гркињом, кћерком деспота Тесалије, Јована Анђела,
Јеленом. Иако су Срби са севера нападали Вардарску долину, а у исто време против Палеолога,
Вардарску долину нападали су и Тесалци, Милутин је најкасније 1283. године вратио Јелену и
оженио се Јелисаветом, рођеном сестром Драгутинове жене Катарине. Али и овај брак се исто
завршио. Из овог брака Милутин је имао само једно дете, кћерку Царицу.
1
Његов трећи брак,
склопљен 1284. године био је са кћерком бугарског цара Ђорђа Тертерија, Аном. Овај брак је
трајао 15 година, а онда се Милутин због ривалства са братом Драгутином, жени 1299. године
Симонидом, кћерком византијског цара Андроника II (1282 – 1328), како би подигао свој углед.
2
1
Маловић
, Стефан Дечански, 6.
2
Византинци 1297. године преузимају противнапад на Србе, под воћством Михаила Главаса, али узалуд, Византија
је била немоћна. Андроник II нуди Милутину уговор о миру и брак са својом сестром Евдокијом, удовицом Јована
Трапезунтског. Али Евдокија одлучно одбија да се уда за њега и с обзиром на претећи став који је Милутин заузео,
Андроник II је био приморан да му за жену да своју петогодишњу кћер Симониду. Освојене земље северно од
линије Охрид – Прилеп – Штип Милутин је задржао под видом мираза. (
Острогорски
, Историја Византије, 456 –
457;
Ферјанчић
, Византија и Јужни Словени, 86.)
2
ЖИВОТ И ДЕЛО СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
Година рођења Стефана Дечанског у науци није утврђена. Михајло Ласкарис пише да је
Стефан када се женио Маријом Палеолог 1325/6. године имао 50 година.
11
Закључујемо да је
рођен око 1275. године. О Стефановом детињству се не зна ништа, а о младости врло мало.
У браничевској области била су се осилила два великаша Дрман и Куделин. Драгутин је
покушавао да својој области припоји Браничево, али без успеха, Дрман и Куделин прешли су у
противнапад и опустошили су Драгутинову област. Драгутин се за помоћ обратио Милутину.
Браћа су 1291. године продрли у Браничево, које улази у састав Драгутинове државе и остаје у
склопу средњевековне Србије све до њеног пада под Турску власт 1459. године. Видински кнез
Шишман је изгледа био у некој вези са Дрманом и Куделином и полагао је право на њихове
области. Изненада, не зна се тачно које године, он продире до Хвосна, том приликом је
опљачкана Пећка патријаршија. Али претрпео је пораз и морао је да се повуче. Срби су га
гонили све до Видина, кога су заузели. Потписан је мир по коме Шишман признаје врховну
власт српског краља, а као јемство тога била је Шишманова женидба са кћерком Милутиновог
великог жупана Драгоша, а касније је Милутин своју кћер Ану удао за Шишмановог сина.
12
Освојивши Браничево и победивши Шишмана, Милутин је постао опасан по татарске
интересе. Татарски кан Ногај је планирао напад на Србе, а Милутин који је био добро
обавештен о снази Ногаја
13
понудио му је преговоре. Вероватно се Милутин обавезао да неће
предузимати никакве акције у тим областима. А као знак своје добре воље Ногају је послао свог
сина Стефана са још неколико властелинчића 1292. године.
До када је Стефан остао међу Татарима не зна се. Неки историчари сматрају да се
Стефан вратио у Србију још пре избијања грађанског рата између Ногаја и Токтаја. Јиричек
тврди да се Стефан вратио тек после Ногајевог пада и смрти 1299. године.
14
Можда је Стефан
11
Ласкарис
, Византијске принцезе, 88.
12
Данило Други
, Животи краљева, 120.
13
Ногај је имао посебну област од подручја данашње Румуније, од Железних врата и Дунава, до иза Крима. Био је у
вези са Златном хордом у Русији и знатно је утицао на политичке прилике на Балкану. (
Ћоровић
, Историја Срба,
193.)
14
Јиричек
, Историја Срба I, 192.
4
ЖИВОТ И ДЕЛО СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
искористио сукоб између Ногаја и Токтаја и успео да побегне, али је вероватно побегао када је
тај сукоб био на врхунцу 1299. године.
ЖЕНИДБА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ СА ТЕОДОРОМ
Када су настале међусобне борбе међу Татарима, бугарски цар Смилц је одлучио да се
ослободи њихове врховне власти. Обратио се за помоћ краљу Милутину. Споразум између Срба
и Бугара требало је да потврди и брак склопљен између Милутиновог сина Стефана и Смилцове
кћерке Теодоре.
15
Осим тога да је била кћерка Смилца и да се звала Теодора, о њој поуздано не
знамо више ништа. Први податак о њој саопштава архиепископ Данило. Архиепископ Данило
каже да је брак између Стефана и Теодоре склопљен када је Милутин утврдио свој престо и
пошто је цело његово отечество „живело тихим и безметежним животом“.
16
То је могла бити
само 1300. година, јер већ 1301. године Милутин поново улази у сукоб са братом Драгутином.
Проблем око узимања 1300. године за годину удаје Теодоре за Стефана јесте то што им се прво
дете, Душан, родио тек 1309. године.
17
Могуће је да је Теодора била малолетна, тј. дете када су
је удали, као и већина принцеза удатих у средњем веку. Из брака са Теодором, Стефан је имао
синове Душана и Душицу.
18
Можда су имали и кћер пре Душана, што би потврдило 1300.
годину као годину склапања брака између Стефана и Теодоре.
Неки истраживачи сматрају да се Теодора удала за Стефана између 1299. и 1305. године.
То закључују на основу тога што су Бугари били врло активни за време српско – византијских
односа и преговора око склапања брака између Милутина и Симониде. У то време Милутину се
нуди бугарска царица, удовица недавно преминулог цара Смилца (1298. година). Обећавала му
15
Ћоровић
, Историја Срба, 193 – 194.
16
Данило Други
, Животи краљева, 120 – 124.
17
Маловић
, Стефан Дечански, 13.
18
Јиричек
, Историја Срба I, 199.
5
ЖИВОТ И ДЕЛО СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ
са Карлом од Валоа, а у то време почињу и преговори са Куријом да се Србија приведе Унији.
Милутин је ово чинио како би појачао свој положај у односу на брата Драгутина, а и како би
регулисао положај свог сина Стефана. Папа Климент V, већ у априлу 1308. године сматра
Стефана Милутиновим наследником. Тада Милутин планира прелазак у католичанство а папа
му шаље легате у Србију, који би требало да утичу на Милутина да свом сину Стефану додели
неки део своје државе. Можда је ова идеја стварно дошла од папе, а можда је то потез самог
Милутина како би обезбедио престо свом сину.
За то време Драгутин је увучен у унутрашње борбе Угарске и долази у сукоб са Карлом
Робертом. Тако је Драгутин изгубио подршку Угарске у борби за српски престо и морао је да се
бори на две стране. Вероватно су тада почеле Стефанове припреме за наследника престола, тако
да је постављен за намесника у Зети.
Да је Стефан у Зети владао као наследник престола сведочи један списак владара са
којима су Млечани били у преписци. Тај попис из 1311. године помиње четири српска владара,
од којих тројицу са титулом краља:
Urosius rex Servie
,
Stephanus regis Urosii filius
,
rex Diokliae
,
Albanie
,
Chelmie et maritme regionis
, затим,
Stephanus rex Raxie
, и на крају,
Ladislaus filius eius
.
Ова титула Стефана Дечанског стварно указује на будућег владара Србије, док је син краља
Драгутина, Владислав, означен само као
Ladislaus filius eius
.
22
И архиепископ Данило каже да је Милутин оженио свог сина Стефана после татарског
ропства, кћерком бугарског цара Смилца, и да му је дао на управу Зету, са свим почастима које
одговарају краљевом сину.
23
Ово ништа не доказује, али ниједна сачувана повеља која је изашла
из Милутинове канцеларије не помиње ниједног сина за наследника, мада се у страним
документима Стефан јавља као законити наследник рашког престола.
24
Стефан је са породицом живео у Зети неколико година, све док се није побунио против
оца 1314. године.
22
Маловић
, Стефан Дечански, 15 – 17.
23
Данило Други
, Животи краљева, 124.
24
Маловић
, Стефан Дечански, 18.
7
