SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Tema: Elektronska i mobilna trgovina
Student: Mentor:
Branko Dobranić
Prof. dr Jovica Đurković
TRG 005/14 Subotica, 2018. godine
2
SADRŽAJ
UVOD....................................................................................................................................3
ISTORIJA I RAZVOJ............................................................................................................4
KLASIFIKACIJA ELEKRONSKE TRGOVINE..................................................................5
VRSTE MOBILNOG POSLOVANJA..................................................................................6
ELEMENTI ELEKTRONSKE TRGOVINE.........................................................................7
KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKE TRGOVINE..........................................................9
PREDNOSTI I NEDOSTACI ELEKTRONSKE TRGOVINE...........................................10
PREDNOSTI I NEDOSTACI MOBILNE TRGOVINE.....................................................13
MOBILNA PLAĆANJA......................................................................................................14
MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE...........................................................................15
APLIKACIJE U MOBILNOJ TRGOVINI..........................................................................19
SISTEMI PLAĆANJA U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI.................................................20
RAZLIKE IZMEĐU ELEKTRONSKE I MOBILNE TRGOVINE....................................21
ELEKTRONSKA TRGOVINA U SRBIJI..........................................................................22
ZAKLJUČAK......................................................................................................................23
LITERATURA.....................................................................................................................24
4
2. ISTORIJA I RAZVOJ
Značenje izraza e-trgovina menjalo se tokom vremena. Prvobitno, označavao je olakšavanje
poslovnih transakcija elekronski, korišćenjem tehnologije kao što je Elektronska Razmena
Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata
kao narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije, uključene su i aktivnosti zajednički nazvane
„Mrežna trgovina“, kupovina i prodaja robe i usluga putem mreže preko sigurnih servera
putem elektronskih servisa plaćanja kao što su kreditne kartice.
Počeci komercijalizacije interneta vežu se za 1994. godinu kada je obavljena prva prava
elektronska transakcija elektronskim putem, na World Wide Web konferenciji između Ženeve
i Amsterdama.
Od tada do danas, kompanije su mnogo toga naučile o identifikaciji različitih potrošačkih
zajednica koje se pojavljuju u internet okruđenju, o pametnom planiranju internet politike i o
stvaranju velikog novca. Globalna prisutnost, izuzetna masovnost, jednostavnost upotrebe i
dinamičnost korišćenja su nezamenljive pretpostavke u poslovnom svetu.
Među prvima koje su bile svesne poslovnih mogućnosti interneta, bila je kompanija IBM. Ona
se orijentisala na originalni pristup elektronskom poslovanju u segmentu mrežne tehnologije.
Njene korake su odmah sledili Microsoft, GE, Cisco System, Sun, AOL, a potom i sada već
nepoznat broj velikih i malih kompanija.
Preduslov razvoja mobilne elektronske trgovine bio je bez sumnje, dalji napredak i uvođenje
novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. Praktično postojeće tehnologije su i jedino
značajno ograničenje bržeg razvoja mobilne trgovine, tehnologija i sistema.
Intenzivan razvoj mobilne tehnologije je rezultirao pojavom novog oblika elektronske
trgovine, poznatog pod nazivom mobilna trgovina. Potencijal za ovakvo tržište je izuzetno
velik i značajan. Mobilna trgovina elektronskoj trgovini daje dodatnu vrednost.
2000. godine je došlo do velikog sloma internet kompanija i javile su se prve sumnje u
perspektivu elektronske trgoviine. Mnoge velike elektronske kompanije su propale, druge su
morale značajno da promene svoju poslovnu filozofiju i da svoje poslovanje zasnivaju na
profitabilnijim osnovama koje su tada bile na snazi. Kriza 2008. i 2009. godine je mnogo
manje pogodila elektronske poslodavce baš zbog činjenice da svoje poslovanje zasnivaju na
optimalnijim osnovama poučeni dešavanjima sa početka 21. veka.
Bez obzira na turbulentan razvoj, elektronska trgovina je veoma važna za sve učesnike u
kanalima marketinga.
5
3. KLASIFIKACIJA ELEKTRONSKE TRGOVINE
Elektronska trgovina je dovela do velikog povećanja u ukupnom broju firmi koje nude
proizvode i usluge na tržištima širom sveta. Elektronska trgovina se razlikuje od klasične
samo po sredstvima rada, princip trgovine je isti.
Klasifikacija elektronske trgovine moguća je po više osnova.
U zavisnosti od prirode proizvoda koji su predmet elektronske trgovine ona može biti:
1. Direktna e-trgovina koja se realizuje kroz on-line naručivanje, on-line plaćanje i
on-line isporuku nematerijalnih proizvoda (softver, zabavni sadržaji, informativni
sadržaji, i sl.)
2. Indirektna e-trgovina koja podrazumeva on-line naručivanje i plaćanje, a off-line
isporuku proizvoda materijalne prirode.
Po kriterijumu učesnika u e-trgovinskim transakcijama, elektronska trgovina se javlja u tri
osnovna oblika:
1. Pojedinac – Pojedinac (Person to Person)
2. Pojedinac – Kompjuter (Person to Computer)
3. Kompjuter – Kompjuter (Computer to Computer)
Ako se kao kriterijum klasifikacije uzme stalnost delatnosti postoje:
1. E-firme kojima je elektronska trgovina osnovna delatnost
2. E-firme kojima je elektronska trgovina dopunska delatnost
7
5. ELEMENTI ELEKTRONSKE TRGOVINE
1. PROIZVOD
Da bi neko učestvovao u procesu trgovine mora imati šta da proda. Moguće je prodati dve
stvari: proizvod i uslugu. Elektronska trgovina može se posmatrati kao dodatak klasičnoj
trgovini, tj. novi vid obavljanja klasične trgovine, koja podrazumeva „klasične“ proizvode i
usluge. Razlikuje se samo način isporuke.
2. MESTO
Mesto prodaje kod elektronske trgovine je web sajt, odnosno prostor za prodavnicu, i
predstavlja deo web prostora. Web prodavnica je jednako vidljiva i dostupna, njeno radno
vreme je neograničeno a njene reakcije na kupca su izuzetno brze, ali ovde je u pitanju
nematerijalni prostor. Modeli elektronskih prodajnih mesta:
-
Tradicionalna on-line prodavnica – formiraju ih već postojeće trgovačke kuće u cilju
osavremenjivanja svog poslovanja
-
Virtuelna prodavnica – nastoji da minimalizuje elemente realnosti. One su fiktivna
prodajna mesta i sastoje se od računara i softverskih programa u funkciji web sajta.
-
Mešovita realno/virtuelna prodavnica – najčešći su model elektronskog trgovanja koje
se sastoje se od fizičkih prodavnica koje nude i mogućnost trgovanja na daljinu, putem
interneta.
-
Partnerske prodavnice – postoji kada je neka prodavnica sastavni deo nekog prodajnog
lanca ili je u saradnji sa drugim prodavnicama, sa ciljem kompletiranja prodajnog
asortimana sa asortimanom ponude partnerskih prodavnica
-
Diskontna prodavnica – rodaje robu sa popustom ili dodatnim pogodnostima
-
Klupska trgovina – model klupske trgovine zasniva se na osnivanju potrošačkih
elektronskih klubova i prestavlja marketinšku aktivnost
-
Trgovina u korisničkim grupama – zasniva se na primeni internetskog servisa rada u
korisničkim diskusionim grupama
-
Dispečerska prodavnica – sličan je modelu partnerskih prodavnica s razlikom što
postoji jedna glavna prodavnica, odnosno dispečersko mesto, koje prikuplja
narudžbine kupaca, a zatim ih prosleđuje ostalim saradničkim prodavicama u sistemu.
-
Intranetska prodavnica – zasniva se na prodaji preko intraneta, što znači da je
namenjena samo zaposlenima u kompanijama
-
Model elektronskog distributivnog centra – odnosi se na distribuciju nematerijalnih
proizvoda, kao što su računarski programi, muzika, novine, filmovi i sl
-
Aukcijska kuća – funkcioniše slično klasičnoj robnoj berzi s tom razlikom što se
trgovanje realizuje pomoću informacione i internetske tehnologije
3. MARKETING
Cilj marketinga je povećanje saobraćaja kupaca kroz prodavnicu i povećanje procenata
posetilaca koji se odlučuju da kupe proizvod. Kao što je klasičnoj prodavnici potrebna
