Prvi deo
1.Objasnite kontekst u kojem se konstituiše menadžment kao naučna disciplina.
Pre-industrijska epoha je baštinila bogato istorijsko iskustvo upravljačkih veština stečenih u okviru različitih
ljudskih delatnosti.Otuda su mnogi principi, funkcije i načela upravljanja daleko stariji od menadžmenta kao
naučne discipline koja nastaje u okrilju industrijskog društva.Noviji i naučno utemeljeniji razvojni tokovi
menadžmenta pripadaju epohi s kraja XIX veka i većim delom XX veku, a svoje ishodište i ukupna kretanja
vezuju za industrijalizaciju kao proces koji je obeležio ovo razdoblje. Početak menadžmenta koji se oslanja na
primenu naučnih metoda u upravljanju najneposrednije povezujemo sa rodonačelnicima ove discipline-
F.W.Tejlorom i A.Fajolom.
2.U čemu se ogledaju doprinosi rodonačelnika menadžmenta-Tejlora i Fajola?
Početak menadžmenta koji se oslanja na primenu naučnih metoda u upravljanju najneposrednije povezujemo
sa F.W.Tejlorom i A. Fajolom.Teejlorov pristup upravljanja okrenut je pojedinačnom učesniku u proizvodnji.Za
pojedinačnog radnika na konkretnom radnom zadatku trebalo je utvrditi ,,najbolji način'' za efikasno
delovanje.Organizaioni metodi koji su to trebali da obezbede jesu kontrola rada, planiranje, jedinstvo
naredjivanja, jasna odgovonost...Ključan organizacioni faktor bio je raspon kontrole definisan kao tačno
utvrdjeni broj radnih pozicija za čiju kontrolu je neko nadležan i odgovoran, po strogo utvrdjenoj piramidalnoj
hijerarhiji.Anri Fajol otvorio je put usvajanju, naučnom definisanju i primeni osnovnih principa menadžmenta:
podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo u upravljanju, princip subordinacije, duh zajedništva, nagradjivanje...
3.Koji su ključni resursi industrijske epohe?
Središnji zahtevi industrijskog doba orijentisani su na proizvodnji i potrošnji, sa tržištem kao centralnim
društveno-ekonomskim odnosom koji modeluje njihovu simbiozu. Klasični, odnosno spoljašnji resursi
industrijski orijentisane civilizacije, poput ekonomije, energenata i ekologije, gotovo su iscripljeni u cilju
povećanja obima i efikasnosti proizvodnje, te ih danas zamenjuju novi, obnovljivi resursi, poput znanja i
informacije.
4.Koje su ključne karakteristike i zahtevi upravljačkog koncepta zasnovanog na tradicionalnoj piramidalnoj
institucionalnoj strukturi?
Jedna od najvećih tekovina i uporište industrijskog razdoblja jesu institucije odnosno institucionalni
poredak.Njihova upravljačko-organizaciona struktura dugo je obezbedjivala proizvodno efikasno, egzistencijalno
pouzdano i prosperitetno radno i životno okruženje.To je u osnovi vojnički, hijerarhijski model institucionalnog
organizovanja koji je imao za cilj da dugoročno obezbedi proizvodnu efikasnost i razvojnost.Istovremeno,
svojom piramidalnom formom institucija je bila u stanju da apsorbuje i uposli veliki broj ljudi, čime je
doprinosila socijalnu stabilnost.Možda je i od najvećeg značaja bila činjenica da su institucije industrijskog doba
nudile ideju o doživotnom zaposlenju.Te i takve institucije industrijskog poretka bile su centralni teren
implementacije znaja i veština koje su svoje poreklo imale u menadžmentu.Institucije koje su bazirane na
piramidalnoj institucionalnoj strukturi imaju trajni karakter, fiksne su i stabilne.Odlučivanje, naredbodavne
funkcije i informacije su jednosmerne i kreću se od vrha piramide.
5.Koji su resursi novog postindustrijskog poretka?
U potrazi za novim resursima i novim tehnologijama, naravno i tržištima, razvijena društva se sve više udaljavaju
od industrijskog koncepta.Mehaničko-električne, na koje se oslanjala industrijalizacije, smenjuju savršenije i
neuporedivo efikasnije elektronske tehnologije koje pripadaju novom postindustrijskom konceptu.Stare,
neobnovljive resurse potiskuju novi.Sada su to znanje i informacije. Znanje postaje sredstvo razvoja nove
društvene svesti koja odgovara novoj stvarnosti.Ono je ključni potencijal koji je potreban društvu da bi bilo u
stanju da tumači promene oruženja i prilagodi im se.
6.Koji su ključni zahtevi upravljačkog koncepta u novom postindustrijskom razdoblju?
Organizacioni okvir delovanja, u postindustrijskom razdoblju, sve češće nije čvrsta, dugoročno projektovana
piramidalna struktura klasičnih institucija.Institucije novog tipa nemaju trajni već privremeni karakter.Novi i
podesniji okvir ima arhitekturu fleksibilne organizacije koja ,, može izabrati i izvršavati u ma kom trenutku samo
neke od svojih brojnih funkcija“.Nova organizaiona struktura nije stabilna i fiksna.Upravljanje savremenim
organizacionim strukturama je drugačije.Centri upravljanja novog doba podsećaju, kaže R.Senet, na daljinski
upravljač(remote controle) koji ima kapacitet da u ma kom trenutku aktivira bilo koju od mnogobrojnih funkcija
koja će pokrenuti neki od raspoloživih resursa - ma gde se nalazio.Velike nultinacionalne korporacije rapolažu
različitim resursima, njihovim funkcijama i potencijalima na mnogobrojnim geografskim pozicijama. Upravljački
mehanizam im omogućava njihovo aktiviranje (ili gašenje)u zavisnosti od aktuelnih poslovnih opcija.Izmedju
onih koji su neposredni izvršioci i upravljačkih struktura postoji ,,transakcija a ne odnos“.,,Oni na periferiji dužni
su samo da pokažu rezultate rada onima u centru“.Zaposleni su prepušteni sami sebi i ne očekuju, kao u
nekadašnjem dugoročnom odnosu, da im organizacija pomogne kada im pomoć bude bila
potrebna.Fragmentiranost pozicija zaposlenih u novim organizacijama onemugućava uspostavljanje čvršćih
neformalnih veza koje vodu duhu zajedništva, što je princip menadžmenta koji je još Fajol
identifikovao.Iskustvo, koje je nekada bilo veoma cenjeni rezultat dugoročnog angažmana i temelj sticanja
veština, izgubilo je na vrednosti.Novi upravljački pristup nije zainteresovan za ,,mentalni sklop orijentisan na
prošlosti, ali bez lekcija istorije“ jer on sputava mogućnost sagledavanja promena.Glavne proizvodne funkcije
preuzimaju mašine, te je čovek izmešten iz središnje pozicije u proizvodnji, njegova funkcija prestaje da bude
odlučujuća već postaje pridodata i sporedna.Čovek novog doba svojim sposobnostima mora da odgovori na tri
izaizova:
Vreme
Talenat
,,Kako se odvojiti od prošlosti“?
Savremeno radno angažovanje je kratkoročno, okrenuto projektu ili konkretnom zadatku a ne fiksnom i
dugoročnom funkcionisanju.Ono zahteva prilagodjavanje i spremnost na promenu.Drugi izazov govori o
radikalno izmenjenom pristupu u vrednovanju potrebnih radnih sposobnosti.Veština, umeće i sposobnost
dobrog obavljanja samo jednog posla.Treći izazov opominje da tradicija, iskustvo i položaj, na kojima je čovek
industrijskog doba temeljio svoju poziciju unutar institucija, nisu više od značaja.One mu ne obezbedjuju
nikakve garancije.
7.Koje su ključne novine u upravljanju i organizovanju u okviru medijske prakse?
Inovacije u komunikacionim tehnologijama predstavljaju najznačajnij iskorak od indistrijskog ka
postindustrijskom konceptu.One su najviši stepen primene ostvarile u okviru delatnosti medija- radio, televizija,
video, internet...Ove tehnologije sve manje pripadaju industrijskom konceptu.One su po mnogo čemu bliže
nastupajućem postindustrijskom i informatičkom dobu.Razvoj medijske sfer neprestano protiče u znaku procesa
konvergencije odnosno uzajamnog približavanja medija. Uspostavljanje jedinstvene digitalne tehnološke osnove
omugićiće dalji korak u tom pravcu- spajanje medija odnosno medijske integracije.U tehnološkom smislu
medijska integracija podrazumeva različite ali digitalizovane signale odnosno spajanje različitih tipova medija
kao što su: tekst, zvuk, slike, grafike. video, film...Signali se u digitalizovanoj formi sjedinjuju preko računarske
tehnologije, koja ih, uz odgovarajući hardver i softver, prima, čuva. obradjuje ili demonstrira.Nacionalne granice
postaju tesan poslovni i organizacioni okvir za delovanje velikih multimedijskih konglomerata.Pregogranični
protok medijskih sadržaja je glavna karakteristika njihovog tržišnog nastupa.Broj ovih mamutskih organizacija
nije veliki, ali njihov uticaj i udeo na medijskom tržištu jeste.Proces konglomeracije i preuzimanja manjih
medijskih organizacija od strane velikih, koji se često odvija po modelu takozvanog ,,neprijateljskog
preuzimanja“, nije okončan.Ne treba sasvim isključiti mogućnost da u bliskoj budućnosti dodje do fuzije u okviru
,,velike petroke“( Time Warner, News Corporation, Viacom, The Walt Disney Company i Bertelsmann), te da o
informisanosti, kulturi i zabavi, dakle duhovnom životu čitave planete, odlučuje samo jedan čovek.
Drugi deo
1.Objasnite značaj ,,medijskog opismenjavanja“ u kontekstu savremenog obrazovanja.
Jedno od važnih pitanja u vezi sa celokupnim korpusom izučavanja medijske prakse odnosi se na razumevanje
prave prirode i suštine medija.Do tog razumevanja se ne može doći bez analitičkog i produbljenijeg sagledavanja
mnogobrojnih fenomena koji se direktno ili indirektno vezuju za ovu praksu.To nas najneposrednije dovodi u
vezu sa jednom sve očiglednijom savremenom potrebom i izraženijim zahtevom koji se odnosi na medijsko
opismenjavanje, koje u svojoj osnovi upravo podrazumeva razumevanje prirode medija.U najopštijem smislu se
u vezi sa tim pitanjem može konstatovati karakteristična situacija po kojoj je nivo medijske pismenosti kroz
čitavu istoriju bio u značajnom zaostatku u odnosu na medijske potencijale i potrebu da se oni razumeju i njime
ovlada na adekvatan način.Za razliku od pre-industrijske civilizacije koja je negovala i razvijala govornu kulturu
njihovog izlaska na ulicu.To su virtuelne gomile koje nisu povezane zajedničkom lokacijom već zajedničkim
interesovanjem. Svaku od ovih zajednica unutra sajber-prostora odlikuje jezik kompjuterske komunikacije.Neki
ovu tezu tehnodruštvenosti nazivaju pseudozajednicama tvrdeći da one stvaraju iluziju socijalnog
povezivanja.Uz bavljenje marginalnim duštvenim pitanjima i bez čvršćih unutrašnjih veza, ove nove ,,blic
gomile“ ne ispoljavaju značajan socijalni uticaj.
3.Navedite karakteristike Benjaminovog tumačenja pozicije umetnosti u dobu tehničke reprodukcije.
Dvadesetih godina prošlog veka, kada je Benjamin objavio svoj čuveni esej ,,Umetničko delo u veku svoje
tehničke reprodukcije“, mnoge tehnologije, posebno one na kojima počivaju elektronski mediji, nisu još bile u
masovnom opticaju, pa se njegova ukazivanja na prirodu promena koje nove tehnologije unose u umetničku
praksu doživljava kao svojevrsno anticipiranje promena koje će tek uslediti.Benjamin je veoma dobro znao da je
vreme dodira sveta umetnosti sa tehnikama koje omogućuju reproducibilnost znatno starije od pojave
fotografije i filma o kojima on težišno govori kao umetničkim disciplinama koje su zasnovane na principima
tehničke reprodukcije.Ono što nam on saopštva je uverenje da se fotografijom i filmom definitivno učvršćuje
dominacijatehnološki zasnovane umetničke prakse.Već u dobu o kojem on govori obrasci umetničke prakse su u
svom najvećem delu gotovo prestale da liče na tradicionalne.Umetnost po svemu sudeći nije više stvaralačka
aktivnost kojom dominiraju estetski doživljaji i celokupno životno iskustvo stvaraoca.Prioritet preuzima
tehnološki okvir u kojem stvaralački angažman pretače u različite materijalne i čulno dostupne forme.Taj princip
se u daljem toku stvari samo potvrdjuje-,,Zbog toga je učešće stvaraoca u finalnom proizvodu sve manje, da bi
na kraju bilo svedeno samo na autorska prava...“
4.Objasnite tehnološku uslovljenost medijske delatnosti.
Odavno je konstatovano da su kulturi novog doba bliža i primernija tehnička nego antropološka ili umetnička
tumačenja i interpretacije.Danas smo uveliko svesnni da je ključni pokretač promena i nosilac razvojnih tokova
koji su kulturi dali takvo usmerenje bila naučno-tehnološka revolucija čiji su se uticaji kroz duži period protegli
na sve dimenzije ljudske egzistencije. Taj revolucionarni preobražaj imao je najmanje dva centralna toka.U
osnovi i jednog i drugog su naučna otkrića čija primena dovodi do revolucionarnih tehničko-tehnoloških
izuma.Najpre je, nakon prvih velikih novovekovnih tehničkih pronalazaka, u prvom redu parne mašine,
uspostavljen jedan novi, industrijski delatni koncept koji će svoju održivost i razvoj temeljiti na kontinuiranoj
proizvodnji i potrošnji.Središnu odrednicu novog koncepta predstavlja proizvodna efikasnost.Drugi nešto kasniji
razvojni pravac obuhvata ne manje značajan korpus naučnih otkrića iz čije primene sledi niz tehničko-
tehnoloških pronalazaka kao što su fotografija, različiti fizičko-hemijski procesi, pronalazak elektromagnetnih
talasa, beleženje zvuka i pokretnih slika..Direktan produkt ovog razvojnog procesa su mediji.Mnoga dostignuća
će se ispostaviti kao podloga nastajanju i primeni novih oblika komunikacije iz kojih će vremenom proisteći
različiti medijski sektori- film, radio, televizija, Internet...Referentna odrednica i ključno postignuće ovog
razvojnog pravca su brže komunikacije.Dva, u početku unekoliko razdvojena razvojno-revolucionarna pravca se
vrlo brzo organizaciono tehnološki integrišu i slivaju u jedinstven proces medijsko-tehnološke kulture.Naučna
otkrića čija je primena dovela do razvoja novih medijskih tehnologija modifikovala su život više nego što se
očekivalo-,,Mediji igraju centralnu ulogu u ljudskom životu; njihov neverovatni razvoj vodi do promena koje
zaista niko nije u stanju da sagleda u svojoj sveobuhvatnosti“.(Encesberger).
5.Koje su odlike nove ,,medijske estetike“?
Kultura novog doba je karakteristična po btino izmenjenim ciljevima.Cilj nije više da se kreira originalna i
pojedinčna već multiplikovana i reproducibilna vrednost koja će, posredstvom medija i tržišta, obezbediti
snažan ekonomski uticaj ili ekonomsku dobit.Tehnike reprodukovanja jedinstvenu pojavu umetničkog dela
zamenjuju masovnom, medijski posredovanom-estetska dimenzija se zamenjena pokretljivošću. Kultura novog
doba je u prvom redu tehnička odnosno medijska kultura.Njenu okosnicu ne čine tradicionalne umetnosti već
sadržaji koji su orijentisani na masovni korisnički domen- ultura popularni filmovi, televizijska produkcija,
Internet komunikacije...Ubrzanost komunikacija i mogućnost da se one kreiraju i kroz nove medijske forme
distribuiraju doživljavaju se kao napredak iza koga se prikrivaju pa tako i nedovoljno opažaju zamke novih vidova
ukidanja slobode.Dobar deo sadržaja koji se nude može se klasifikovati kao ,,plima imbecilnosti“.
(U.Eko).Nesvesno i nekritičko prihvatanje novih obrazaca pretvorilo je medije u ,,zatvore bez zidova za njihove
ljudske korisnike“.Sve češće se govori i o estetici novog doba utemeljenoj na medijsko-tehnološkoj
praksi.Napuštanjem kanona tradicionalne umetnosti, novi kulturni obrasci nisu u potpunosti odbacili ideale
tradicionalne umetničke prakse- kreativnost, imaginacija, stvaralačke slobode...manje ili više uspešno su
transportovani i vešto integrisani u praksu kreativnih industrija.Uprkos činjenici da se stvaralački potencijal
masovne kulture svojim naglašenim pragmatizmom definitivno udaljili ljudsku zajednicu od koncepta lepote i
duha tradicionalne umetničke prakse, oni su i nesumljivo otvorili mogućnost raspravljanja o estetici novog doba
u kojoj samo estetiko nije više nužni predmet estetike nego su to u većoj meri ,,vanestetski sadržaji“.U tom
procesu transformacije ka novoj estetici uloga medijja kao sredstva posredstvom kojih se
ostvaruje ,,instrumentizovanje estetskog uma“ je ogromna-,,mediji delujući na temelju mogućnosti koje diktira
njihova vlastita struktura, medijske poruke pretvaraju u estetske, kao i obratno, iz čega proističe da i neestetski
sadržaji mogu postati predmet estetike.Oslonjeni na komunikacijski potencijal medija, snažno inaugurisana
estetika novog doba vremenom će zaustaviti sve važniju ulogu i u arbitraži tradicionalne umetničke
prakse.Važeći i opšteprihvatljivi ,,vrednosni“ i ,,stručni“ sudovi, ukusi a sa njime i učešće ili potrošnja u kulturi
biće projektovani iz medijskog sistema.Tehnološki, medijski i ekonomski determinizam savremenog doba uslovio
je postepeno odustajanje od autonomije i stvaralačkih sloboda i doveo do nužnog utapanja u novonastale
obrasce života i rada.
6.Kako ,,umetnički sistem“ prerasta u ,,kulturni sistem“?
Nove razvojne tendecije menjaju društvenu ulogu i značaj umetnosti.Suočena sa svetom tehnologije,
tradicionalna umetnost prestaje da postoji kao isključiva kreativna kategorija.Umesto tradicionalne kulture koja
je podrazumevala umetničke discipline sada imamo čitav korpus medijsko-tehnoloških disciplina.Počinje da se
formira jedna ,,nova kultura“ koja preti da uguši tradicionalne kulturne sadržaje. Novi produkcioni sistemi nude
nove mogućnosti ali nameću i nove kreativne obrasce koji moraju biti uskladjeni sa pravilima sistema:efikasna i
sve veća proizvodnja koju prati odgovarajuća potrošnja.Pod uticajem pravila industrijskog koncepta menja se i
sama priroda umetničke prakse i umetničkog sistema u celini.Umetnički sistem vremenom prerasta u kulturni
sistem u kojem se broj onih koji učestvuju znatno proširuje.Dok je umetničkim sistemom dominirala
tradicionalna relacija koju čine umetnik i njegova publika, sad im se u novonastalom kulturnom sistemu
pridružuju sudionici.Stvaralački domen koji pripada samo umetnicima proširuje se učešćem kreativnih
industrija, koje kategoriju publike transformišu u masovnu i potrošački orijentisanu.Ovima se pridružuju i
donosioci odluka, odnosno centri ekonomske i političke moći, koji odlučuju o kulturnoj politici i ekonomskim
investicijama u kulturi.Najzad tu je i četvrta ,,porodica“ posrednici, koju čine kritika i mediji,koji, donoseći
vrednosne sudove, posreduju izmedju produkcije i korisnika.Tradicionalna i bliska relacija izmedju umetnika i
publike prerasta u tržište, hladan i razdvojen, društveno-ekonomski odnos u okviru kojeg se ostvaruje razmena
robe i novca. Novonastalim kulturnim sistema, u skladu sa industrijskim postulatima, dakle umesto
tradicionalne relacije umetnik-publika, počinje da dominira tržište i odnosi ponude i potražnje.
7.Objasnite Maklaunov stav- ,,medij jeste poruka“.
Tvrdnjom ,,medij jeste poruka“,Makluan nagoveštava pravuu prirodu i dubinu društvenih promena kojima je
praćen razvoj medija.Nosioci promena nisu medijski sadržaj već su zapravo to sami mediji koji svojim
prisustvom radikalno menjaju uslove društvenog života.Medij preko kojeg primamoinformacije vrš na nas
snažniji uticaj od samih informacija.Dakle, sam medij po sebi je nosilac društvenih značenja. Moć medija je,
sama po sebi, odista velika, ali, kako smo već istakli društvenu prirodu te moći odredjuju načini korišćenja
medija.Oni koji bi da steknu moć u savremenom društveno-političkom i ekonomskom ambijentu, veoma dobro
znaju da to nije moguće bez predhodnog ovladavanja medijskim sistemom. Otuda masovni mediji uveliko ne
predočavaju ljudima svet kakv on jeste, već kakav bi on trebao da izgleda iz perspektive onih koji medijima
upravljaju.
8.Koji su karakteristični Bodrijarovi stavovi o uticaju medija?
U svom tumačenju medija, Žan Bodrijar, ističe da mediji danas ne prenose
činjenice.Oni, kaže Bodrijar, neutrališu stvarnost.Mediji oblikuju informacije- a time i naš doživljaj realnosti, što
u prvi plan stavlja tezu da se mediji mogu zloupotrebiti i da se njima može manipulisati.Senzacionalnim pričama
i slikama, kao i izborom informacija koje će preneti, mediji današnjice stvaraju javno mnejnje i snažno utiču na
uverenja masovne publike.Medijsko okruženje i cyber-prostor koji ono stvara postaje konstitutivan za moderno
poimanje stvarne realnosti.Medijski sitem je prevashodno sistem simulaciji u kojem (zlo)upotrebom medija
medijska slika prerasta u nepostojeću hiperealnost, simuliranu stvarnost, u kojoj vladaju zakoni
elektromagnetnih talasa uz ostvarivanje odredjenih efekata na auditorijumu.
Tehnologija radio-difuzne delatnosti pociva na koriscenju elektromagnetnih talasa. Postojanje ovih talasa je
dokazao Dzejms Maksvel 1864.godine, a nekoliko godina kasnije njihova svojstva je potvrdio Hajnrih Herc.
Radiodifuzija svoj nastanak I razvoj duguje pronalasku telegrafa. Svet je zakoracio u eru telekomunikacija 24.
maja 1844 kada je Morze poslao telegrafsku poruku iz Vasingtona u Baltimor. Bio je to telegraf koji je koristio
zicane veze za prenos signala. Za dalji razvoj telekomunikacija znacajan je Belov pronalazak telefona
1876.godine. Bezicna telegrafija, koja je otkrivena 1896. g. predstavlja prvi vid radio-komunikacija.
Vec sa pronalaskom zicanog telegrafa, uocava se potreba za uredjenjem nacina njegovog koriscenja, na
nacionalnom I medjunarodnom planu. 17.maja 1865 g. potpisana je prva MEDJUNARODNA KONVENCIJA O
TELEGRAFIJI I osnovana MEDJUNARODNA TELEGRAFKSA UNIJA koja ce kasnije prerasti u MEDJUNARODNU
UNIJU ZA TELEKOMUNIKACIJE.
MEDJUNARODNA UNIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE je asocijacija koja deluje pod okrivljem Ujedinjenih nacija.
Jedan od osnovnih zadataka Unije je da regulise koriscenje radio-frekvecijskog spektra.
Kanadski teoreticar masovnih medija Lorimer istice da delatnost radiodifuznih medija, od samog nastajanja bila
uredjena na nacin koji je imao u vidu da su elektromagnetni talasi ograniceni prirodni resursi, I da se moraju
tretirati kao opste dobro.
2.KOJI FAKTORI UTICU NA ORGANIZACIONO-PROGRAMSKO MODELIRANJE RADIO-DIFUZNE DELATNOSTI?
Kljucni faktori su:
drustvena uloga I uticaj radiodifuznih medija
ekonomski kapacitet radio-difuzne delatnosti
radiodifuzni resursi kako ograniceni prirodni resursi
tehnoloske predpostavke radiodifuzije ( analogno-digitalno)
Drustvena uloga I uticaj svih oblika radio-difuzne delatnosti su ogromni, predstavlja glavnu informacionu
magistralu odnosno najcesci kanal distribucije. Sve drzavne odnosno drustvene zajednice pokazuju veliki interes
za delatnost radiodifuznih institucija I regulaciju radio-difuzne delatnosti.
Uticaj I moc medija su veliki. Znacajan deo te moci pociva na njihovom ekonomskom potencijalu.Jedna od
najpoznatijih radiodifuznih korporacija BBC ima godisnji finansijski obrt od preko 5. milijardi funti.
Elektromagnetni talasi su javno dobro I prirodni resurs koji se koristi za razlicite komunikacijske potrebe,
uslovljava potrebu za izborom najboljih nacina organizacije za koriscenje radiodifuznih potencijala.
Tehnologija je izvor nastajanja I okvir delovanja svih medija- istorija masovnih medija predstavlja istoriju
tehnoloskog razvoja.
3.Koje vrste radiodifuznih organizacija predvidja domace zakonodavstvo u ovoj oblasti?
Predvidja postojanje cetri vrste radiodifuznih organizacija ( cl.43)
ustanove javnog radiodifuznog servisa
komercijalne RTV stanice
stanice regionalne ili lokalne zajednice
stanice civilnog sektora.
Opsta slika o emiterima u Srbiji uprkos znacajnim reformama deluje jos uvek dosta konfuzno. Nakon raspada
bivse SFRJ desava se haos koji za posledicu ima takozvanu ,, divlju gradnju u etru”- u jednom selu u Srbiji koje
ima 1600 stanovnika program emetuje cak cetri TV stanice.
Danas u Srbiji imamo 288 registrovanih nacionalnih, regionalnih I lokalnih radio programa. Tom broju treba
dodati I programe koje emituju dve radiodifuzne ustanove koje su okaratkerisane kao javni servisi RTS
( prvi,drugi I treci program radio Beograda) I RTV ( programi na srpskom, madjarskom, rumunskom, slovackom,
rusinskom,,,)
4.KOJI SU IZVORI PRIHODA RADIODIFUZNIH INSTITUCIJA?
Javne radio-difuzne ustanove, bilo nacionalne, regionalne ili lokalne, svoje prihode obezbedjuju iz sledecih
izvora:
-pretplata ( samo javni nacionalni servis)
-budzetske dotacije osnivaca
-naknada za emitovanje reklamnih poruka
