1.
Pojam porodičnog prava?
Porodično pravo predstavlja
skup pravnih normi
kojima se
uređuju odnosi između
članova
porodice, srodnika, uglavnom u braku, odnosno vanbračnoj zajednici.
(
prof. dr Počuča)
Sistem pravnih normi
kojima se
uređuju lični i imovinski odnosi
koji nastaju
između
članova
porodice, a koji pretežno
proizilaze iz braka i srodstva
.
(
prof dr. Marija Draškić)
Porodični zakon (čl. 1.):
„Ovim zakonom uređuju se:
brak i odnosi u braku
,
odnosi u vanbračnoj zajednici
,
odnosi
deteta i roditelja
,
usvojenje
,
hraniteljstvo
,
starateljstvo
,
izdržavanje
,
imovinski odnosi u
porodici
,
zaštita od nasilja u porodici
,
postupci u vezi sa porodičnim odnosima
i
lično ime
“.
Šta je predmet porodičnog prava?
U širem smislu
to su
porodič
ni odnosi
koji se uspostavljaju
uopšte
, u bračnoj, vanbračnoj
ili
usvojenoj porodici, a naročito:
−
između supružnika, zaključenjem braka;
−
između vanbračnih
partnera, zasnivanjem
relevantne vanbračne zajednice;
−
između dece i roditelja, rođenj
em dece u braku ili van braka;
−
između
usvojioca i usvojenika, zasnivanjem usvojenja;
−
između staraoca i štićenika, u ustanovi starateljstva itd.
U užem smislu
to su
prestacije
(davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje). Najznačajnije
prestacije su radnje (koje proizilaze iz prava i dužnosti
bračnih drugova, iz odnosa roditelja
i dece, usvojioca i usvojenika,
staraoca i štićenika itd), ali to mogu biti i
neradnje (npr.
obaveza v
ernosti bračnih drugova).
Da li Porodično pravo reguliše sve moguće odnose u porodici?
Porodično pravo reguliše
samo onaj
segment porodičnih odnosa
koji se smatra
„pravno
relevantnim“
.
Na koji način se još regulišu odnosi unutar porodice? Da li se samo pozitivnim
pravom uređuju odnosi unutar porodice?
xxx
Podele Porodičnog prava:
1. PP u užem i širem smislu,
2. b
račno, roditeljsko, starateljsko
PP,
3. materijalno i procesno PP.
PP u užem smislu
reguliše samo pravno relevantne
odnose unutar porodice
.
PP u širem smislu
reguliše
sve pravno relevantne odnose
koji nastaju ne samo
unutar
porodice
, nego i sve druge odnose
vezane za porodicu, brak, vanbračne odnose,
roditeljstvo, usvojenje, starateljstvo i dr
.
2.
Ko mogu biti subjekti porodičnog prava?
(lica koja veže brak ili srodstvo, ne moraju detalji)
Subjekti
p
orodičnog
prava jesu
lica koje veže brak ili srodstvo
. Subjekti mogu biti
samo
fizička lica
i on
a moraju imati određene osobine, od kojih su
najvažnije
pravna i poslovna
sposobnost
. (iz knjige)
Субјекти породичних односа
имају различит
положај и улогу
(
супружник, родитељ,
дете, усвојитељ, усвојеник
,
сродник
). Једно исто физичко лице може имати током
живота различите положаје. Оно
може постати субјект
породичног односа
самим
рођењем
(нпр. права детета у односу на родитеље), док се у другим случајевима
захтева одређен узраст или способност
(нпр. за закључење брака или усвојење).
(
internet)
Kakve vrste
porodičnih odnosa mogu nastati?
Porodični odnosi mogu biti
:
−
lični
–
slobode
,
prava
i
dužnosti
subjekata neimovinskog karaktera;
−
ično-imovinski
–
vezani su za ličnost, ali su imovinskog karaktera (
izdržavanje
bračnih ili vanbračnih drugova, roditelja i dece i drugih srodnika)
;
−
imovinski
– nastaju:
o
sticanjem zajedničke imovine
u braku, van braka ili u porodičnoj
zajednici;
o
ispunjenjem pretpostavki za
izdržavanje
između roditelja i dece
itd.
3.
Načela porodičnog prava?
n
ačelo
posebne
zaštite porodice
,
načelo
posebne
zaštite majke i deteta
,
načelo
društvene funkcije roditeljskog prava
,
načelo
slobodnog odlučivanja o rađanju
dece,
načelo
ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice
,
načelo
ravnopravnosti polova
.
Na koji način se ova načela efektuiraju?
xxx
4.
Izvori porodičnog prava – domaći i međunarodni?
domaći (formalni, važeće zakone ispisati
-
porodični zakon, ne stari) i strani (obavezno
navesti konvenciju o pravima deteta UN-a –
važna jer ima načelo
“najbolji interes
deteta“ i reguliše prava deteta)
Mesto porodičnog prava u pravnom sistemu
Porodično
pravo je
posebna grana
prava koja pripada
porodici
građanskog prava
(pandek
tistička sistematika)
.
Formlani izvori (Pravni izvori prava) –
Domaći:
1.
Ustav RS
(od 2006.),
2.
P
orodični zakon
(od 2005.) (kao osnovni izvor
porodičnog prava)
,
3.
Dopunski izvori
porodičnog
prava:
Zakon o nasleđivanju,
Zakon o zabrani
diskriminacije, Zakon o radu, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o osnovama
svojinsko-pravnih odnosa...,
4.
Opšti pravni akti
– odluke, pravilnici, uredbe....
Formlani izvori (Pravni izvori prava) –
Međunarodni:
−
o
pšteprihvaćena pravila MPP
-a,
−
p
otvrđeni međunarodni ugovori
.
Za porodično pravo najznačajniji su (akti doneti u okviru UN-a):
1.
Konvencija o pravima deteta
–
“
the best interest of the child“
– (
ima načelo “
najbolji
interes deteta“),
2.
Konvencija o zaštiti materinstva
,
3.
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena
.
Značajni su još i:
1. Univerzaln
a deklaracija o pravima čovek
(UN 1948),
2. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (osnovan Evropski
sud za ljudska prava) (najvažniji akt donet u okviru Saveta Evrope),
Srodstvom nastaje niz
pravnih posledica
koje se mogu manifestovati kao međusobna
prava
,
obaveze
,
zabrane
i
smetnje
. Neke posledice su
imperativnog karaktera
, a neka su
dispozitivnog karaktera
.
Razlika između imperativnih i dispozitivnih pravnih normi
Prema stepenu obaveznosti
dispozicije, pravne norme se dele na:
−
imperativne (prinudne
, nalažuće
)
pravne norme –
imaju obavezujući
karakter, tj.
moraju da se primene onako kako glase, i njihovu primenu adresati ne mogu otkloniti
svojom voljom; njih donose državni organi;
−
dispozitivne (zamenljive)
pravne norme – ove norme ne obavezuju na pridržavanje i
postupanje na određeni način, već
ostavljaju adresatima da sami odrede hoće li ih se
pridržavati ili neće; dakle, njih adresati mogu po svom nahođenju primeniti ili ne
primeniti, a primeniće se samo ako adresati nisu drugačije odredili (npr.ugovorom).
P
ravni značaj krvnog srodstva –
Ima v
eliki značaj ne samo u
porodičnom
pravu, već i u
građanskom
,
upravnom
,
krivičnom
, a pogotovo u
naslednom
pravu:
1.
smetnja za zaključenje punovažnog braka
–
između svih srodnika u pravoj liniji i
srodnika u pobočnoj liniji
do 4
°
stepena srodstva;
2. smetnja za usvojenje
–
u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj do
2
°
srodstva;
3. obaveza izdržavanja
– i
zmeđu najbližih krvnih srodnika propisana
je zakonom;
4. obaveza da se preuzme dužnost staraoca
– n
ajbliži krvni srodnici štićenika u pravoj
liniji i pobočnoj
liniji;
5.
osnov za zakonsko nasleđivanje
– n
asledno pravo utvrđuje
srodstvo kao osnovni stub
zakonskog nasleđivanja
,
6. k
rivično pravo
– propisano
je niz krivičnih dela koja su vezana za postojanje činjenice
krvnog srodstva –
nasilje u porodici
,
incest
,
zapuštanje maloletnog lica
;
7.
izuzeće
–
izuzeće u krivičnoj, parničnoj, vanparničnoj i upravnoj proceduri,
oslanja se na
krvno srodstvo.
Adoptivno srodstvo
:
−
potpuno usvojenje
–
zasniva se pravnim putem usvajanjem tuđeg maloletnog deteta
(usvojenika) koje nije njegov bliži krvni srodnik;
izjednačeno je sa krvnim srodstvom
;
pravni značaj
–
smetnja je
za zaključenje braka
kao i krvno srodstvo;
−
nepotpuno usvojenje
–
zasniva se između usvojioca s jedne strane i njegovih
potomaka s druge strane;
pravni značaj
–
smetnja je za zaključenje braka
samo između
usvojioca s jedne i usvojenika s druge strane.
Pravni značaj adoptivnog srodstva –
−
kod potpunog usvojenja
–
smetnja je
za zaključenje
punovažnog braka
isto kao i krvno
srodstvo;
−
kod nepotpunog usvojenja
–
smetnja je za zaključenje
punovažnog braka
samo
između usvojioca s jedne i usvojenika s druge strane
.
7.
Razlika između javnih i privatnih isprava?
(načelo
verodostojnosti kod javnih gde se ne proverava istinitost podataka, dok kod privatnih
može da se dokazuje suprotno)
Javna isprava
je
pisana isprava
koju
izdaje ili potvrđuje nadležni organ
(državni ili drugi) na
zakonom utvrđen način
, i
ne sumnja se u njenu verodostojnost
.
Podaci i činjenice smatraju
se verodostojnim upravo zbog
načela verodostojnosti
javnih isprava.
Javna isprava
sastavljena je u cilju
konstatovanja određenih činjenica
koje imaju značaja
i
proizvode pravno dejstvo
. Ona
najčešće
služi za dokazivanje
činjenica
o kojima je reč u
njoj.
Privatne isprave
jesu
pisane isprave
koje
izdaju pravna ili
fizička
lica
, a u pitanju su
poslovi
koji nisu iz oblasti javnih
ovlašćenja
(ugovor, priznanica, revers, testament,
ovlašćenja
i sl.)
U
verodostojnost
(istinitost) privatnih isprava
se može sumnjati i dokazivati supotno
.
8.
Matične knjige – vrste?
1.
Matične knjige rođenih
2.
Matične knjige venčanih
3.
Matične knjige umrlih
9. Pojam braka?
(1 rečenica iz zakona samo)
Prema
Porodičnom zakonu
: „
Brak je
zakonom priznata i
uređena
zajednica života žene i
muškarca
“.
Brak predstavlja zajednicu života i
ne može se zaključiti do određenog roka ili pod uslovom
,
kao, na primer, obligacioni ugovor.
Brak kao društveni odnos
Brak je
kao društvena ustanova
istorijski promenljiva
višestruka zajednica odraslih lica
suprotnog pola
(biološka, psihološka, društvena, ekonomska pravna itd), koja
obavlja
mnogobrojne društvene zadatke
. To je po pravilu trajna zajednica jednog (ili više)
muškaraca i jedne (ili više)
žena, priznata od običaja ili prava, koja obuhvata određena
prava
i dužnosti učesnika ove zajednice
.
U hrišćanskoj pravnoj civilizaciji
brak predstavlja zajednicu života jedne žene i jednog
muškarca, ali takvu zajednicu života koja je zasnovana u odgovaraj
ućoj formi ili po posebnoj
proceduri,
kroz koju se očituje želja partnera da žive u braku, a ne u nekoj zaje
dnici koja bi
bila slična braku.
Brak kao pravno uređeni odnos
Shvatanje o braku kao ugovoru građanskog prava nastalo je
u rimskom pravu.
Brak je
građansko-pravni ugovor
, a za sklapanje ugovora potrebna je
saglasnost volje
i
poslovna sposobnost
ugovarača
.
Dejstva braka
S
klapanjem braka nastaju za supružnike određena
dejstva
, koja se još nazivaju
prava i
obaveze
supružnika.
Dejstva braka se mogu podeliti u
3 grupe
:
1.
lični odnosi
između supružnika
– obuhvataju slobode, prava i dužnosti neimovinskog
karaktera:
−
zajednica života
–
kogentna
norma –
predstavlja sveukupnost bračnih odnosa, a
bazira se na ljubavi;
−
nezavisnost u izboru rada i zanimanja
–
kogentna
norma,
−
mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo
–
dispozitivna
norma – ostavlja slobodu
supružnicima da se dogovore o ovim pitanjima kako im najviše odgovara,
−
slobodno odlučivanje o prezimenu
supružnika –
dispozitivna
norma –
supružnici
samostalno odlučuju koje će prezime nositi,ali ne mogu odabrati treće prezime
;
2.
lično-imovinski odnosi
između
supružnika –
vezani su za ličnost, ali su
imovinskog
karaktera; obuhvataju pravo i obavezu
supružanskog izdržavanja
; izdržavanje
supružnika je jedno od dejstava braka i jedna od posledica razvoda braka; postupak radi
supružanskog izdržavanja može bračni drug pokrenuti
i za vreme trajanja braka, ako je
