UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
BANJA LUKA
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA
« »
NAZIV SEMINARSKOG RADA:
„TRŽIŠTE NOVCA“
Student:
Profesor:
Doc. dr
Sarajevo,decembar, 2012. godine
UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
BANJA LUKA
Uvod
2
1. Pojam tržišta novca
3
2. Novac
5
2.1. Teorija novca
5
2.2. Barter poslovi
6
2.3. Novac sa gledišta građanskog prava
6
2.4. Papirni novac kao instrument finansiranja
7
3. Monetarna stabilnost i nestabilnost
8
3.1. Pojam inflacije
8
3.2. Vrste inflacije
9
3.3. Posljedica inflacije
9
3.4. Deflacija
10
4. Instrumenti tržišta novca
11
4.1. Međubankarska kupoprodaja novca
11
4.2. Kratkoročne hartije od vrijednosti
12
4.2.1. Državne obveznice
12
4.2.2. Blagajnički zapisi
13
4.2.3. Komercijalni zapisi
14
4.2.4. Bankarska potvrda o depozitu
14
4.2.5. Bankarski akcept
15
4.2.6. Komercijalni zapis
15
4.3. Međubankarska trgovina viškovima obveznih rezervi
16
Zaključak
17
Literatura
18
1
UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
BANJA LUKA
1. Pojam tržišta novca
Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkoročnim hartijama od
vrijednosti, zatim kratkoročne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to
su komercijalne banke, depozitne banke, berze za ovu vrstu hartija od vrijednosti, eskontne i diskontne
organizacije, akceptno-kreditne institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta novca, a
ekstenzivno gledano i tržište deviza i valuta može činiti dio tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i značajnu ulogu u vođenju poslovne politike
banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogućava centralnoj banci sprovođenje monetarno-kreditne politike, regulisanje
ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava, ostvarivanje ciljeve devizne politike, politike
banaka, funkcionisanje kredtiranje države, javnog duga, održavanje optimalne likvidnosti subjekata na
tržištu kao i banaka, odvijanje društvene reprodukcije sa što manje zastoja, privredni rast u celini.
Tržište novca je instrument u rukama prije svega centralne banke tj. poslovnih banaka na kojem
se ostvaruju neki od važnih parametara funkcionisanja finasijskog tržišta čime se osigurava,
poboljšava, razvija ekonomski rast, cena novca tj. kamata regulisanje razvoja uplitanje u njegove
tokove, tokove investiranja i slično.
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog kapitala koji
predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u novčana sredstva, ubrizgana kao
investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih razloga možemo povući tanku liniju između tržišta
novca, i finansijskih tokova u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i korelacija su
nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim tokovima sve ove
kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro tj. mikroekonomskih subjekata.
Faktori koji utiču na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:
Nivo društvenog razvoja
Razvoj finansijskog sistema
Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
Uloge i samostalnosti centralne banke
Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
Značaj i uloga kamatne stope
Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
Stabilnost privrede i nacionalne novčane jedinice
Stepen restriktivnost monetarne politike
Razvoj i vrsta kratkoročnih hartija od vrednosti
Pravne države i poštovanja zakonitosti [ 1 str. 94]
Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim novcem, na primarnom
i sekundarnom tržištu kratkoročnih hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa hartijama od vrednosti ili
robom,u nekom budućem terminu, ali sa ugovorenim bitnim sastojcima takvog ugovora
.
Na
terminskom tržistu javljaju se razni subjekti. Subjekte koji posluju za centralnu odnosno za poslovnu
banku nazivamo dilerima, i dok jedni u ime banke nude novac drugi pak taj novac traže na posudu, i
taj momenat budućeg roka za razliku od dnevnih operacija igra ključnu ulogu u kome svi subjekti
3
UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
BANJA LUKA
računaju sa izvesnom stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za obe strane može stvoriti
poslovne gubitke.
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta, ona takođe svojim
mehanizmima kreditno-monetarne politike utiče na novčane tokove tj. na ponudu i tražnju novca ili
kratkoročnih hartija od vrednosti, ali time i na likvidnost bankarskog sistema i preko toga na privredu
u celini. Kupovinom obveznica centralna banka vrši povećanje depozita tj. novčane mase a njihovom
prodajom ti fondovi se smanjuju. Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca a njihova uspešnost
zavisi od raznih faktora :
Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti
Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke
Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka
Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke [1 str. 94]
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti, u
zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca.
Na primarnom tržištu hatrija od vrednosti posluju centralne, poslovne banke ali i organizacije
specijalizovane trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se vrši prva emisija i prodaja
kratkoročnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju državne obveznice, blagajnički zapisi,obveznice
poslovnih banaka i slično.
Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos između centralne i poslovne
banke, kao odnos prodavca i kupca . Za razliku od indirektne gde postoje posrednici, direkta trgovina
hartijama od vrednosti jeste jeftinija i brža zato kao što smo već naveli isključuje posrednike u
trgovini. Međutim centralna banka ima na raspolaganju i aukciju i licitaciju kao metode poslovanja na
tržištu novca.
Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati hatrije od vrednosti i pre
isteka roka dospeća ,i pretvoriti u gotov novac.
Tržište novca kao transformator kratkoročnih novčanih sredstava u investiciona sredstva,
izloženo je stalinim oscilacijama koje dovode do nelikvidnosti, uznemirenosti, nestabilnosti. Ali u
vremenu bez tih negativnih oscilacija izražava se pozitivna strana tržišta koji su zapravo opoziti
navedenih negativnih pojava. Važnost normalnog funkcionisanja tržišta novca ogleda se i u tome što
se mnoge transakcije obavljaju za neko buduće vreme, i učesnici moraju računati sa izvesnim
balansom kako bi opravdali svoje interese.
4
