ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ПОЖАРЕВАЦ
Семинарски рад из основa геологије
Биогеографски услови
Датум..............
Поени..............
Студент:
Професор:
Никола Ивковић
Др. Бен Младеновић
Пожаревац 2018.
1
Резиме:
У овом раду ћу говорити о биогографским условима резултатима деловања и
интеракције свих осталих природних услова на Земљиној површини. Они директно
зависе од подлоге, рељефних, климатских и хидролошких услова, те се у
зависности од њихових карактеристика на одређеној територији развија и
специфични биљни и животињски свет.
2
1. УВОД
Биогеографија је наука о закономерностима распрострањености разних биоценоза
на Земљиној лопти, а такође животиња, биљака и микроорганизама. Саставни је
део физичке географије. Стриктно говорећи, биогеографија је део биологије, али су
географи (посебно физички географи) умногоме допринели развоју ове науке.
Развила се на додиру биологије и географије. Подаци из физике, метеорологије,
климатологије, геолошке историје планете, хемије водених екосистема, су од
непроцењиве важности за објашњење распростирања и тренутног распрострањења
организама.
Подела биогеографије
Биогеографија се дели на:
Фитогеографију и
Зоогеографију.
Биогеографске дисциплине
Хорологија,
Историјска биоегеографија,
Синтезна биоегеографија и
Еколошка биоегеографија.
У биогеографији најзначајнији појам је Ареал. Под ареалом неке биљне или
животињске заједнице ,подразумевамо пространство које она заузима на површини
Земље. У најширијем смислу појам ареала може се применити не само на поједине
категорије биљака и животиња , већ и на животне заједнице ( биоценозе ) , с
обзиром да и оне имају одговарајуће распрострањење, при чему зауимају одређене
просторе на копну или морима.Ареали појединих категорија животних заједница
нпр асоцијација, типова фитоценоза, свеза, родова, формација, вегетацијских
појасева. Пример заједнице букве и јеле ( Абието ! "агетум) , заједница
белоборових шума (
Pinеtа silvestris
). Ареал поједининих категорија биљака и
животиња предмет је флористичке фитогеографије и фаунистичке зоогеографије,
док је ареал појединих животних заједница предмет фитоценологије односно
биоценологије.Под ареалом подразумевамо површину или пространство заузето
неком врстом биљног или животњског порекла.Ареал је примењен на читав регион
распростањена или се јављају неке таксономске јединице.Ареал је површина
живљења врсте, може да се јави у већем броју на одређеном простору.Ареали су
површине насељене живећим популацијама, и они су тако исто сложени,
нестабилни и зависи од особине средине која их окружује, као и живеће на њима
популације. И на другим месту Ареали биљака и животиња су површине заузете
популацијама. Ареал неке је одређен просторно ! временски ! биолошки комплекс
на Земљиној поврсини, односно одређен део биоспхере, у коме се врста преко
својих популација и јединки реализује као просторно и временски континум, у
складу са својим еколошким и биолошким особинама, као и својим историјским
развојем , односно историјским развојем дела биогеосфера који је њен ареал.
4
Пошто је ареал врсте одређен део биогеосфере, врста се у њему налази у
непрестаном динамичном и сложеном односу са другим присутним врстама, као и
са екосистемима којима припада, и то са њима као системским целинама и са
живим и неживим компонентама које их сачињавају. На тај начин ареал сваке
врсте, будући да је одређен део биогеосфере , изванредно је сложен комплекс у
коме простор, време и присутна жива бића , представљу њене неодвојиве и високо
организоване аттрибуте. У том комплексу просторно висе или мање ограниценом и
који и јесте ареал дате врсте, сама врста је неодвојиво укључен и чини најбитнији
атрибут свога ареала.ваки ареал одликује се неким, основним особинама
велицином, обликом, положајем и карактером свога средишта( центри ареала),
карактером распрострањености дате врсте дате њему ( структура ареала), својим
границама ( границе ареала), итд. Ареал сваке врсте одраз је њеног
распрострањења и резултат је сложеног историјског процеса истраживања
распростирања. С обзиром на агенсе који у томе учествују постоје битне разлике
између појединих ареала разликују се природни и вештачки ареали. Природни
ареал врста је образовала под утицајем природних фактора ( географских,
орографских, климатских, едафских). У случају вештацких ареала битан фактор је
човек, који дате биљне врсте распростире намерно, ненамерно или слуцајно. такве
вештацке ареале , формиране уз помоћ човека, имају пре свега културне коровске
биљке. Па развојем цивилизације и ширењем човечанства, као и повећањем људске
популације човеков утицај на живу природу је све већи, тако да и многи природни
ареали дивљих биљака, мењају своје основне особине под утицајем човека. Ареали
многих биљних врста веома су смањени јер их је човек у појединим деловима
уништио, или уништио услове потребне за њихов опстанак.
Исушивањем бара или мочвара онемогућује егзистенцију водених и барских
биљака у многим подруцијима + ареали других напротив су повећани, јер је човек
уништио њихове конкуренте или је пак пореметио услове спољашње средине, тако
да им они сада више одговарају и омогућују опстанак и у оним подручијима у
којима пре тих промена нису могли живети. Према томе, врло често није могуће у
формирању ареала појединих аутохтоних, дивљих врста, оштро раздвојити
природне и вештачке , антропогене утицаје, с обзиром на све веће дејство људи на
живи свет и земљу у целини.
5
