Univerzitet u Nišu
Fakultet zaštite na radu
SEMINARSKI RAD
TEMA: TEMPERATURA TOPLJENJA
Predmet: Hemijski parametri radne i životne sredine
Mentor:
dr Amelija Djordjević Student:
Boris Dabižljević 16026
Tijana Simonović 16046
1. Agregatno stanje supstanci
Materija je zajednički naziv za sve ono što čini prirodu – priroda je izgrađena od materije.
Osnovne osobine materije su da se neprestano kreće, da se ne može uništiti i ni iz čega stvoriti,
već da samo prelazi iz jednog oblika u drugi, na primer: kruženje vode u prirodi, topljenje
metala, sagorevanje uglja. Dakle, materija uvek postoji u prostoru (zauzima deo prostora),
vremenu (svako telo se s vremenom menja, ali njegovo osnovno svojstvo ostaje isto) i kretanju
(svako telo se sastoji od sitnih čestica koje se ne mogu videti golim okom, ali su u neprestanom
kretanju).
Dva osnovna oblika postojanja materije su:
1
supstanca (fizičko telo),
fizičko polje (energija).
Svuda oko nas se nalaze mnogobrojna tela (npr. automobil, olovka, knjiga), koja se razlikuju
ne samo po obliku i veličini, već i prema tome od čega se sastoje. Ono od čega se telo sastoji
naziva se supstanca, na primer: drvo, metal, plastika, staklo. Osim što zauzimaju prostor,
zajedničko svojstvo svih tela je da su građena od jedne supstance ili više različitih supstanci.
Tako je, na primer, knjiga napravljena samo od papira, školska klupa od drveta i metala, a
automobil od metala, plastike, drveta, gume. Pošto su od jedne iste supstance napravljena mnoga
tela, može se zaključiti da u prirodi postoji veći broj tela nego supstanci.
U prirodi često dolazi do međusobnog dejstva tela. Ta dejstva, kao i promene koje tom
prilikom nastaju na telima, nazivaju se prirodne pojave. Za vreme međusobnog dejstva, tela
mogu biti:
u neposrednom dodiru (npr. udar lopte u zid),
na malim rastojanjima (npr. privlačenje magneta, elektricitet),
na velikim rastojanjima (npr. gravitacija – Zemlja/Mesec, Sunce/Zemlja).
1
http://www.opsteobrazovanje.in.rs/fizika/osnovna-skola/supstanca-i-fizicka-tela/
Ako tela za vreme međusobnog dejstva nisu u neposrednom dodiru, onda se dejstvo ostvaruje
pomoću fizičkog polja, na primer: magnetno, električno ili gravitaciono polje. Fizičko polje se
nalazi oko svakog tela.
Fizički oblik (agegatno stanje) supstance igra važnu ulogu u postizanju kvaliteta i kvantiteta
efekta na radnu i životnu sredinu. Utvrđeno je da jedna supstanca u različitim agregatnim
stanjima može da izazove različia štetna dejstva.
Zajedničko svojstvo svih tela i supstanci je da zauzimaju određen prostor. Supstance se u
prirodi mogu naći u tri agregatna stanja, prema kojima su svrstana u tri grupe:
čvrsta tela – imaju stalan oblik i zapreminu bez obzira na to gde se nalaze;
tečna tela – imaju stalnu zapreminu i poprimaju oblik posude u kojoj se nalaze; u malim
količinama imaju oblik kapljica;
gasovita tela – menjaju i oblik i zapreminu, i imaju osobinu da se šire u sav raspoloživi
prostor (poprimaju oblik posude u kojoj se nalaze); gasovi su uglavnom providni (nemaju
boju) i ne mogu se opipati.
Voda je jedina supstanca koja se u prirodi nalazi čista u sva tri agregatna stanja.
Gas je svaka supstanca tj.stanje materije koje ne postaje tečnost ili čvrsto telo pod
normalnim uslovima, tj. nema ni određeni oblik ni određenu zapreminu. Dakle, to su supstance
koje pod normalnim uslovima egzistiraju samo u gasovitnoj fazi, odnosno nalaze se iznad
kritične temperature. Gasovi i pare ne mogu se u vazduhu razlikovati jer se jednako ponašaju po
fizičkim zakonima.
Tečno agregatno stanje je stanje materije u kome molekuli relativno slobodno menjaju
svoje položaje do granice dejstva kohezionih sila, koje ih drže na okupu, tako da određena masa
tečnosti ima određenu zapreminu.
Čvrsto agregatno stanje je stanje materije u kome ona ima određeni oblik i zapreminu. U
ovom stanju relativno kretanje atoma, molekula ili jona je mnogo više ograničeno nego kod
tečnosti. Ako su atomi, molekuli ili joni pravilno raspoređeni tako da grade kristal, tj. kristalnu
rešetku, onda je reč o kristalnom agregatnom stanju. Dakle, cvrsto i kristalno agregatno stanje
materije nisu identični pojmovi. Čvrsta jedinjenja često imaju pravilan geometrijski oblik.
Privlačne sile između čestica (molekula, atoma ili jona) u čvrstom telu su veoma jake. Čestice ne
mogu da se kreću, već samo osciluju oko svojih ravnotežnih položaja. Kinetička energija čestica
je veoma mala. Kod tečnosti, za razliku od čvrstih tela, čestice nemaju strogo određen položaj
ravnoteže, već se kreću jedna u odnosu na drugu. Privlačne sile između molekula gasa su veoma
slabe, tako da su molekuli gasa praktično slobodni i kreću se u prostoru na velikom rastojanju
jedan od drugog. Povećanjem unutrašnje energije tela, može da se promeni agregatno stanje.
Promenu agregatnih stanja obično zapažamo pri promeni temperature, mada bitnu ulogu pri tome
ima i pritisak.
Prelazak supstance iz jednog agregatnog stanja u drugo naziva se fazni prelaz. Fazne prelaze
prati promena zapremine, odnosno gustine i pritiska. U toku faznih prelaza dolazi do
apsorbovanja ili oslobađanja određene količine toplote. Prelazak supstance iz jedne faze u drugu,
pri stalnom pritisku, vrši se uvek na određenoj temperaturi. U toku faznog prelaza temperatura se
ne menja.
Slika 1. Fazni prelaz
