DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA TEHNIČKE NAUKE
RAČUNARSKA TEHNIKA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
PSIHOLOGIJA
LIČNOST I INTELIGENCIJA
Mentor:
Studenti:
Doc. dr Mirjana Beara
Melisa Hot
Ena Trtovac
Samra Camić
Ličnost i inteligencija
Sadržaj
1. Uvod
.......................................................................................................................................... 3
2. Pregled značajnih istraživanja povezanosti ličnosti i inteligencije
...................................... 4
3. Zaključak i završne napomene
.............................................................................................
11
4. Literatura
.............................................................................................................................. 12
2
Novi Pazar, maj 2018. godine
Ličnost i inteligencija
Bitno drugačiju sliku čoveka nude koncepcije koje polaze od toga da je čovek psihofizičko
jedinstvo i da je ličnost svakog pojedinca složena i nedeljiva celina. I ovde se govori o različitim
"delovima" ili slojevima ličnosti, ali se pretpostavlja da su oni (kod zdravog i zrelog pojedinca)
međusobno povezani i integrisani u jednu celinu koja je "više nego zbir delova". Iz naučnih,
praktičnih ili iz didaktičkih razloga o njima se može odvojeno raspravljati, ali se ne sme gubiti iz
vida da su oni uklopljeni u jednu jedinstvenu celinu.
Metodološki razlozi, pak, nalažu da istražujemo delove - jer psihologija (ličnosti) još uvek ne
raspolaže pouzdanim tehnikama kojima bi se mogla odjednom zahvatiti celokupna ličnost. Jedini
mogućan i ispravan način je da se istraživanja organizuju tako da se istovremeno zahvata veći
broj delova, i to reperezentativnih za određen sfere ličnosti. Tako bi se postepeno obuhvatali i
objedinjavali sve veći subsistemi ličnosti, a o celini bi se zatim zaključivalo posredstvom nalaza
o odnosima subsistema.
2. PREGLED ZNAČAJNIJIH ISTRAŽIVANJA POVEZANOSTI
LIČNOSTI I INTELIGENCIJE
Navešćemo sada deo bogate empirijske građe koja govori o vezama između inteligencije i
različitih "neintelektualnih" svojstava ličnosti.
Lordž (Lorge, 1940) je još pre pola veka - na osnovu pregleda oko 200 do tada izračunatih
koeficijenata korelacije - utvrdio da je u četvrtini istraživanja nađena povezanost između mera
intelektualnih sposobnosti i mera ličnosti veličine 0.30 ili više.
Sledi period u kome su brojni autori empirijski istraživali nekognitivne determinante
intelektualne efikasnosti. U ovom je pogledu nezaobilazno stanovište Vekslera (Wechsler,
1950), najbolje izraženo tvrdnjom da je "... opšta inteligencija ... funkcija ličnosti kao celine".
Ukazujući na to da se inteligencija ne može svesti na intelektualne operacije, pogotovu ne samo
na one manifestovane u test-situaciji, Veksler je svoje bogato kliničko iskustvo sumirao u
uverenju da su faktori ličnosti važne komponente inteligentnog ponašanja i adaptacije.
4
