MEGATREND UNIVERZITET PRIMENJENIH NAUKA
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
Seminarski rad:
Problem mobinga
Predmet:
Organizaciono ponašanje
Profesor:
Prof.dr.Momčilo Živković
Student:
Beograd, 2018
SADRŽAJ
1.
UVOD
1
2.
1. VUČJI ČOPOR
1
3.
1.1.
Omega vuk
1-2
4.
1.2. Kako se postaje omega vuk?
2
5.
2. AZTEC – OD BETA DO OMEGA VUČICE
3
6.
3. ŠTA JE MOBING?
3-5
7.
3.1. Mobing aktivnosti
5-7
8.
3.2. Vrste mobinga
7
9.
3.3. Profil mobera
8-9
10.
3.4
.
Posledice mobinga
10-12
11.
4. MOBING U JAVNOJ UPRAVI
13-14
12.
4.1. Izloženost državnih službenika mobinga
15
13.
4.2. Vršenje mobinga od strane državnih službenika
16-17
14.
4.3. Ombudsman – zaštitnik građana
17-19
15.
5. ZAKLJUČAK
20
16.
6. LITERATURA
21
Najstrašnije je što ga nikad ne zovu na gozbu. A kad do gozbe dođe, prvo jede alfa par,
zatim beta i tako redom. Protokol za zajednički ručak. Omegi ne daju da priđe dok svi ne budu
siti. Tek tada može da se smatra pozvanim na ručak ili večeru, ili lizanje praznih tanjira.
Omega, kao i svi ostali vukovi, ima svoju „ličnost“. Te karakteristike određuju koliko
će trajati njegov položaj „persone non grata“. Ako ne može da prihvati poniženje i teror,
napustiće čopor. Napuštanje čopora može da znači smrtnu presudu. Ako ostane sam, vrlo lako
može da umre od gladi, jer vukovi teško bilo koju hranu mogu da ulove sami. Ako mu se
posreći, može da sretne drugog najurenog vuka i da zajedno osnuju svoj čopor sa statusom alfa
para. Može da pokuša da se pridruži i nekom drugom tolerantnijem čoporu.
U slučaju da nije spreman na izazov takvih razmera, ostaje u čoporu i trpi, jer uvek
postoji mogućnost da čopor svoje „frustracije“ počne da leči maltretiranjem nekog drugog
vuka kome će on sa zadovoljstvom da prepusti svoju poziciju.
1.2. Kako se postaje omega vuk?
Najjednostavniji odgovor je – kolektivnom odlukom čopora ili odlukom lidera. Da bi
neko zaslužio da se o njemu donese takva odluka, mora da bude različit po izgledu –
uglavnom je sitniji u odnosu na druge, po boji – on je crn, a svi ostali su beli, po godinama –
stižu mlađi i jači. O krađi ideja između različitih vrsta da ne komentarišemo, zaključite sami.
2. AZTEC – OD BETA DO OMEGA VUČICE
Rezervat za medvede i vukove u Yellowstonu, USA, otvoren je za posetioce 1993.
Godine. U rezervatu žive čopori vukova koji su uglavnom tu i rođeni. Gallatin čoporu pripada
deset sivih vukova i Actek (Aztec), mala bela vučica. Actek je bez obzira na gabarit i kolorit
do skora bila visoko kotirana u čoporu, kao beta vučica ili surogat majka. Ali... pristigle su
nove vučice. Leglo o kome se brinula je dostiglo zrelost, važnost i lepotu. Šta će nam ona,
sada možemo sami dalje. Odrasli mladi su rešili da Actek treba da ode u istoriju. Stara je i
istrošena i mnogo je sitna i bela. Počela je igra odstranjivanja iz čopora.
Počele su šuge, zabrane pozdravljanja, nepozivanje na večeru. Za Actek nastaju teški
dani. Do juče uvažena i voljena, odjednom postaje omega. Oborene glave, krijući pogled od
onih koje učinila zrelim, važnim i lepim, hoda sama i izbegava susret, jer svaki susret boli.
Boli zbog prezira u njihovom pogledu, zbog udaraca i zbog ujeda. Boli kada joj ne dozvole da
dođe na večeru.
I šta sada i gde sada? Actek leži glave pokrivene prednjim šapama i bori se sa tugom,
Shvata svoju nemoć, ali i neodlučnost da napusti čopor i ode. Možda će, ali kasnije, dok skupi
hrabrost i bar malo preboli to što su joj uradili.
3. ŠTA JE MOBING?
Mobing je pojava koja je tipična za svet životinja. Posebno je izražena kod vukova koji
često iz svog čopora oteraju najslabijeg člana, osuđujući ga tako da luta sam bez potpore
ostalih članova čopora. Takav njihov postupak uglavnom predstavlja osudu na brzu smrt.
Reč mobing potiče od engleskih reči „mob“, što u prevodu na srpski jezik znači –
agresivna grupa, rulja i „mobbish“ – prostački, grubo, vulgarno. Mobing kao pojam se prvi put
sreće kod Lejmana (Leymana), koji je kao mobing opisao specifično ponašanje na radnom
mestu. Lejman je ovaj izraz preuzeo iz etologije Konrada Lorenca (Conrad Lorenz), koji kao
mobing prikazuje ponašanje životinja koje odaberu jednog svog člana, etiketiraju ga kao
nepoželjnog i počinju da ga proganjaju. Proganjanje se ne zaustavlja dok žrtvu ne isteraju iz
čopora. U životinjskom svetu odstranjivanje iz čopora često predstavlja smrtnu presudu. U
svetskoj literaturi srećemo osim „mobing“ i termine „bullying“, „work abuse“ i „employee
abuse“. „Mobing“ kao termin se koristi u švedskoj, nemačkoj i italijanskoj literaturi. Termin
„bullying“ je zastupljen u zemljama engleskog govornog područja, osim u SAD gde se ova
pojava određuje upotrebom termina „work abuse“ ili „employee abuse“.
Duhovna kriza je itekako prisutna u Evropi, ali odnos srpskog menadžmenta prema
zaposlenima i sam menadžment su bez premca jer se među menadžerima retko pronalaze pravi
intelektualci koji kao takvi mogu da se identifikuju. Književnik Dobrica Ćosić, razmišljajući o
toj pojavi, kaže: „Intelektualac je umni radnik i stvaralac novih vrednosti i primoran je da
sokratovski prihvati novi izazov i sledi sebe, svoju istinu i svoju savest, po svaku cenu. Po
cenu kleveta, bojkota, nerazumevanja, čak linča! To je, po mom mišljenju, najvažnija uloga
intelektualca u našem duhovno pometenom i mutnom društvu, razdoljenom opakim strastima
vodećeg egoizma“.
Spletkarenje, potkopavanje i ponižavanje sa ciljem da se eliminišu nepodobni, odnosi
mnogo više energije od samog zalaganja za radni proces, napredovanje pojedinaca, firme i
društva. Nepodobne treba tražiti u grupi intelektualnih osoba koje imaju osobine koje navodi
Dobrica Ćosić jer takve osobe ometaju nesmetano obavljanje kriminalnih radnji, imaju svoje
mišljenje i ne prihvataju bez pogovora naloge nestručnih rukovodilaca jer su stručniji od njih.
Zbog toga su takve ličnosti izložene pakosnim, okrutnim postupcima menadžmenta kao što su
ucenjivanje, sprečavanje napredovanja, klevetanje, špijuniranje, pretnje, ugrožavanje ličnosti
žrtve i njenog profesionalnog, socijalnog, čak i privatnog funkcionisanja. Napada se na ugled i
dostojanstvo žrtve, što prouzrokuje katastrofalne posledice koje mogu da dovedu i do
samoubistva.
Komunikacija na poslu često može da ispolji sukob mišljenja, pri čemu takvo
sučeljavanje stavova uglavnom dovodi do benefita u kreativnom i produktivnom smislu.
Međutim, Srbija je bez kulture ponašanja i vrednovanja tuđeg rada, tuđeg mišljenja, tuđe
ličnosti u celini i radno okruženje gradi organizacionu kulturu primenjujući identičan model uz
spletkarenja, pisanje anonimnih pisama i primenjujući mobing za neposlušne.
Kada u komunikološki proces stupa osoba koja je na poziciji vlasti, koja nema veštine
neophodne za uspešnu komunikaciju i od argumenata prihvata samo moć i silu, lako dolazi do
mobinga. Sukob mišljenja bez pružanja mogućnosti drugoj strani da odbrani svoj stav dovodi
do narušavanja temelja civilizacije koji je postavljen još u rimskom pravu – da se čuje i druga
strana. U takvom kolektivu je nemoguće očekivati kreativnost i progres jer su svi radni procesi
pokošeni strahom. Karakteristično za pojavu mobinga je da se on uvek javlja u takvim
sredinama gde postoji bar jedna osoba koja ne liči na ostale. To je osoba koja se ne uklapa u
model ličnosti koji je određen kao „optimalni model“ u kolektivu.
3.1. Mobing aktivnosti
Mobing počinje naizgled bezazlenim aktivnostima. Sve što potencijalna mobing žtvra
kaže se izvrće i koristi kao argument za osudu. Rukovodilac, ako se on javlja u ulozi mobera,
prestaje da pozdravlja radnika prilikom susreta ili ne odgovara na njegov pozdrav. Više ga ne
pita za mišljenje, već sam odlučuje umesto radnika. Suptilna igra zlostavljanja ne upućuje na
nasilje jer nasilja u klasičnom smislu i nema. Moralni zlostavljači napadno prekidaju razgovor
kada se u prostoriji pojavi žrtva, situaciju predstavljaju nedovoljno definisano, uključuju
bezbroj drugih finesa. U osnovi je prekid efektivne komunikacije, isključivanje žrtve iz
komunikološkog
