ВИША ПОЛИТЕХНИЧКА 
ШКОЛА
БЕОГРАД

ИСТОРИЈА

 

УМЕТНОСТИ

ЕРНСТ ЛУДВИГ

КИРХНЕР

СЕМИНАРСКИ РАД 

МАРИЈЕ МАРИНКОВИЋ, 0118/06 

У В О Д

ЕКСПРЕСИОНИЗАМ

Експресионизам   је,   у   најширем   смислу,   трајна   тенденција   уметности,   који   даје 

предност изражавању унутрашњих осећања. Овакав циљ присутан је у свим епохама 

и свим облицима уметничког изражавања.

У   ужем   смислу,   то   је   уметнички   покрет   који   је   захватио   ликовне   уметности, 

књижевност,  музичку  и позоришну  уметност,  настао  почетком 20.  века и  постао 

најраспрострањенији у Немачкој од 1910. до 1925. године. 

Сам термин 

“експресионизам”

 је први пут употребљен у литератури 1901. године. 

У уметности се појавио као радикално нов покрет у коме се стварност приказује на 

нов начин, занемарујући спољашњи изглед ствари и истичући њихову суштину и 

визију.   У   духовном   погледу   се   окреће   против   рационализма,   позитивизма, 

материјализма и историцизма. Мада прекида са традицијом, ослања се на наслеђа 

готике

1

, барока

2

 и романтизма, а посредно или непосредно усваја схватања филозофа 

Бергсона

3

, Ничеа, Киркегора

4

 (Кјеркегора) и  психоаналитичара Фројда

5

.

Основна   идејна   обележја   покрета   су   субјективизам,   пацифизам,   идеје   социјалне 

револуције и анархизма, интернационализам и религиозност.

Покрет има две струје, политички и религиозно оријентисане.

Временски се дели на: 

- рани

 (до 1914. године), 

- средњи

 (ратне године) и 

- позни

 (1919-1925). 

Нагло је нестао и уступио место надреализму, али су у неким земљама наставили да 

се развијају национални експресионистички покрети (у Белгији, Бразилу, Мексику, 

САД и нашој земљи).

У појединим уметностима има различиту историју и одлике:

1

 Gotika (gotski stil) – oznaka za posledwu umetni~ku stilsku epohu sredweg veka koja je obuhvatila sve likovne umetnosti od 

12. do 15. veka (posle romanskog stila, a zavr{ava se pojavom renesanse). Poznat po arhitekturi, dao je i bogatu umetnost  
minijatura, rezbarstva, ilustrovawa rukopisa i primewenih umetnosti uop{te.

2

  Barok, naziv za evropsku umetnost 17. i 18. veka ~iji je umetni~ki izvor renesansa, a duhovni protivreformacija koja je uz 

pomo} rasko{ne umetnosti `elela da ve`e qude za crkvu. Glavne karakteristike: pateti~nost, dekorativna rasko{ i retorika.

3

 Bergson Anri-Luj (1859-1941), francuski filozof. Odbacuju}i stati~ne, prihvatio je dinami~ke vrednosti (kretawe, promenu i  

evoluciju) i prvi razradio 

razvojnu

 

filozofiju

. Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost.

4

  Kirkegor   (Kjerkegor)   Seren   Abje   (1813-1855),   danski   filozof   religije,   zaslu`an   za   razvoj  

egzistencijalizma

.   Kritikovao 

sistemati~nu racionalnu filozofiju. Pri kraju `ivota napadao crkvenu organizaciju.

5

  Frojd Sigmund (1856-1939), austrijski nau~nik, osniva~ psihoanalize. Isticao zna~aj uloge nesvesne psihe i seksualnosti na 

qudski psihi~ki `ivot.

2

background image

им   се   придружују   други   немачки   уметници,   тако   да   овом   уметничком   покрету 

немачких   сликара   припадају   Ернест   Кирхнер,   Фриц   Блејл,   Карл  Шмит-Ротлуф

11

Ерих   Хекел,   Емил   Нолде,   Макс   Пехштајн   и   Ото   Милер.   Блејл   напушта   групу   и 

посвећује   се   наставничком   позиву  1907.   године.   Пошто   су   дипломирали 

архитектуру, остали чланови групе се исте године селе у Берлин, где настављају да 

заједно раде до 1913-14. године, када се разилазе. 

Врло близак групи је и Аустријанац Оскар Кокошка (који је био професор Академије 

ликовних   уметности   у   Дрездену   и   имао   своју   сликарску   школу   у   Салцбургу),   а 

касније њихове идеје прихватају још неки немачки и европски уметници. 

Нису се бавили искључиво сликарством, већ су се огледали у графици, резбарењу, 

вајарству и књижевности.

Групи су дали име у нади да ће њихова дела бити 

мост

 за прелазак из традиционалне 

постојеће уметности, у уметност будућности.

Целокупан опус уметника овог уметничког удружења из периода рада групе, а и 

касније,   карактеришу   драматични   мотиви,   сиров   колорит   и   исецкан   цртеж,   који 

изражавају   брутална   осећања.   Дела   су   им   опора,   снажног   изражаја   свесне 

примитивности   инстиката   и   магијске   страсти   боја,   тако   да   у   великој   мери 

представљају израз једне генерације и времена које су обележиле ратне страхоте. 

Њихови актови и портрети приказују људску патњу и стрепњу, а мртве природе и 

пејзаже карактеришу сурово искривљене форме и снажне, чисте боје. 

11

 [mit-Rotluf Karl (1884-1976), nema~ki ekspresionista. Pateti~nim potezom i jarkom bojom tra`io vezu izme|u qudi i prirode.

4

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti