ВИША ПОЛИТЕХНИЧКА
ШКОЛА
БЕОГРАД
ИСТОРИЈА
УМЕТНОСТИ
ЕРНСТ ЛУДВИГ
КИРХНЕР
СЕМИНАРСКИ РАД
МАРИЈЕ МАРИНКОВИЋ, 0118/06
У В О Д
ЕКСПРЕСИОНИЗАМ
Експресионизам је, у најширем смислу, трајна тенденција уметности, који даје
предност изражавању унутрашњих осећања. Овакав циљ присутан је у свим епохама
и свим облицима уметничког изражавања.
У ужем смислу, то је уметнички покрет који је захватио ликовне уметности,
књижевност, музичку и позоришну уметност, настао почетком 20. века и постао
најраспрострањенији у Немачкој од 1910. до 1925. године.
Сам термин
“експресионизам”
је први пут употребљен у литератури 1901. године.
У уметности се појавио као радикално нов покрет у коме се стварност приказује на
нов начин, занемарујући спољашњи изглед ствари и истичући њихову суштину и
визију. У духовном погледу се окреће против рационализма, позитивизма,
материјализма и историцизма. Мада прекида са традицијом, ослања се на наслеђа
готике
1
, барока
2
и романтизма, а посредно или непосредно усваја схватања филозофа
Бергсона
3
, Ничеа, Киркегора
4
(Кјеркегора) и психоаналитичара Фројда
5
.
Основна идејна обележја покрета су субјективизам, пацифизам, идеје социјалне
револуције и анархизма, интернационализам и религиозност.
Покрет има две струје, политички и религиозно оријентисане.
Временски се дели на:
- рани
(до 1914. године),
- средњи
(ратне године) и
- позни
(1919-1925).
Нагло је нестао и уступио место надреализму, али су у неким земљама наставили да
се развијају национални експресионистички покрети (у Белгији, Бразилу, Мексику,
САД и нашој земљи).
У појединим уметностима има различиту историју и одлике:
1
Gotika (gotski stil) – oznaka za posledwu umetni~ku stilsku epohu sredweg veka koja je obuhvatila sve likovne umetnosti od
12. do 15. veka (posle romanskog stila, a zavr{ava se pojavom renesanse). Poznat po arhitekturi, dao je i bogatu umetnost
minijatura, rezbarstva, ilustrovawa rukopisa i primewenih umetnosti uop{te.
2
Barok, naziv za evropsku umetnost 17. i 18. veka ~iji je umetni~ki izvor renesansa, a duhovni protivreformacija koja je uz
pomo} rasko{ne umetnosti `elela da ve`e qude za crkvu. Glavne karakteristike: pateti~nost, dekorativna rasko{ i retorika.
3
Bergson Anri-Luj (1859-1941), francuski filozof. Odbacuju}i stati~ne, prihvatio je dinami~ke vrednosti (kretawe, promenu i
evoluciju) i prvi razradio
razvojnu
filozofiju
. Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost.
4
Kirkegor (Kjerkegor) Seren Abje (1813-1855), danski filozof religije, zaslu`an za razvoj
egzistencijalizma
. Kritikovao
sistemati~nu racionalnu filozofiju. Pri kraju `ivota napadao crkvenu organizaciju.
5
Frojd Sigmund (1856-1939), austrijski nau~nik, osniva~ psihoanalize. Isticao zna~aj uloge nesvesne psihe i seksualnosti na
qudski psihi~ki `ivot.
2
им се придружују други немачки уметници, тако да овом уметничком покрету
немачких сликара припадају Ернест Кирхнер, Фриц Блејл, Карл Шмит-Ротлуф
11
,
Ерих Хекел, Емил Нолде, Макс Пехштајн и Ото Милер. Блејл напушта групу и
посвећује се наставничком позиву 1907. године. Пошто су дипломирали
архитектуру, остали чланови групе се исте године селе у Берлин, где настављају да
заједно раде до 1913-14. године, када се разилазе.
Врло близак групи је и Аустријанац Оскар Кокошка (који је био професор Академије
ликовних уметности у Дрездену и имао своју сликарску школу у Салцбургу), а
касније њихове идеје прихватају још неки немачки и европски уметници.
Нису се бавили искључиво сликарством, већ су се огледали у графици, резбарењу,
вајарству и књижевности.
Групи су дали име у нади да ће њихова дела бити
мост
за прелазак из традиционалне
постојеће уметности, у уметност будућности.
Целокупан опус уметника овог уметничког удружења из периода рада групе, а и
касније, карактеришу драматични мотиви, сиров колорит и исецкан цртеж, који
изражавају брутална осећања. Дела су им опора, снажног изражаја свесне
примитивности инстиката и магијске страсти боја, тако да у великој мери
представљају израз једне генерације и времена које су обележиле ратне страхоте.
Њихови актови и портрети приказују људску патњу и стрепњу, а мртве природе и
пејзаже карактеришу сурово искривљене форме и снажне, чисте боје.
11
[mit-Rotluf Karl (1884-1976), nema~ki ekspresionista. Pateti~nim potezom i jarkom bojom tra`io vezu izme|u qudi i prirode.
4
