Predmet: Monetarne i javne finansije
Tema: Platni bilans
SADRZAJ
Uvod………………………………………………………...str.1
1. Pojam i definicija platnog bilansa……………………..…str.1
1.1.Metodologija sastavljanja platnog bilansa………………str.3
2. Devizni bilans………………………………………...…str.5
3. Obracunski bilans……………………………………….str.5
4. Vrste transakcija koje se registruju u platnom bilansu….str.6
5. Struktura platnog bilansa……………………………….str.7
6. Stanje platnog bilansa…………………………………..str.8
7. Uravnotezenje platnog bilansa………………………….str.9
Zakljucak…………………………………………………..str.10
Literatura…………………………………………………...str.12
1
UVOD
Između privrednih subjekata, različitih nacionalinih privreda, odvijaju se ekonomske
transakcije u vidu izvoza, uvoza, zajmova, i kredita.
Sve te transakcije rezultiraju međunarodnim plaćanjima putem novčanih doznaka i raznih
drugih instrumenata plaćanja. Zbog toga se ukupan ( sistematski ) pregled svih ekonomskih
transakcija između subjekata ( rezidenata ) jedne zemlje i ( rezidenata ) drugih zemalja,
obično za godinu dana, naziva bilans plaćanja.
Bilans plaćanja je sastavni deo sistema privrednih bilansa koji iskazuje osnovne
makroekonomske varijabile u nacionalnoj privredi kao i njihove međusobne odnose. Platni
bilans ima razuđenije oblike statističkog iskazivanja u odnosu na račun inostranstva, koji nije
jedini ni najpotpuniju prikaz ekonomskih transakcija sa inostranstvom među društvenim
računima.
Račun inostranstva je u sistemu društvenih računa u izvesnom smislu rezidualan, u njemu se
ističu transakcije svih sektora sa inostrnastvom. On je potreban da bi se ceo sistem “zatvorio”.
Sam sistem, međutim, prvenstveno prikazuje proizvodnju, potrošnju i akumulaciju u domaćoj
privredi. Platni bilans, s’druge strane, u potpunosti je posvećen prikazivanju ekonomskih
transakcija sa inostranstvom, te, stoga pretenduje na znatno detaljnije evidentiranje i
prezentiranje.
Po metodologiji koju propisuje četvrto izdanje priručnika MMF ( IMF, 1977 godina.), u
platnom bilansu se iskazuje 112 vrsta transakcija ( stavki ), dok su u privrednim bilansima ove
transakcije samo delom iskazane ( kapitalne transakcije se skoro uopšte ne iskazuju ),
odnosno agregirane su svega 16 stavki.
1. POJAM I DEFINICIJA PLATNOG BILANSA
Prikazivanje platnog bilansa u različitim oblicima menjalo se tokom istorije, u zavisnosti od
toga kako se menjala robna i finansijska struktura međunarodnih ekonomskih odnosa.
Tako na primer, u doba merakantilizma, potreba za razlikovnje platnog od trgovinskog
bilansa nije se osećala, zato što su se trgovinske trnasakcije obavljale uglavnom uz
istovremeno plaćanje zlatnim svetskim novcem.
Praktično je izvoz i uvoz bio jednak prilivu i odlivu zlata, odnosno poklapao se sa obimom
međunarodnih plaćanja zemlje. U razvoju kapitalizma i međunarodnih kreditnih odnosa,
kretanje robe i novca u ekonomskim odnosima zemlje sa inostranstvom, više se ne poklapa.
Javila se potreba da se statistički registruju i robne i finansijske transakcije sa inostranstvom,
nezavisno od načina finansijske likvidacije, a na drugoj strani bi se iskazivali svi oblici
međunarodnih plaćanja jedne zemlje u određenom vremenskom periodu. Takvi dvostrani
pregledi ekonomskih transakcija sa inostranstvom, dobili su naziv platnog bilansa, prvi put u
Velikoj Britaniji – sredinom 19 veka.
Pojam platnog bilansa, je, međutim, još dugo ostao nedovoljno precizno definisan. Osnovna
dilema je bila: da li platni bilans treba da registruje samo efektivno izvršeno plaćanja i naplate
u platnom prometu zemlje sa inostranstvom ( u određenom periodu ) ili treba da prikazuje sve
ekonomske transakcije obavljene u istom razdoblju, bez obzira na vreme njihove finansijske
likvidacije.
U
užem smislu,
građanski teoretičari poznavali su bilans plaćanja kao izraz izvršenih
efektivnih plaćanja
.
Širi koncept
platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije obavljene u određenom
vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog plaćanja.
2
U principu bi sve transakcije trebalo da se registruju u trenutku prenošenja prava vlasništva
(nad dobrima ili finansijskim potraživanjima ).U praksi je teško obezbediti tako prezicne
informacije. Zato se robne transakcije najčešće registruju na carinskoj granici, to jest prilikom
prelaska granice, na osnovu carinskih prijava. Ima i transakcija u kojima dolazi do promene
vlasnika ali ne i prelaska preko granice.Takve su na primer transakcije zlatom između
monetarne vlasti i ostalih domaćih rezidenata. Kada zlato, kao roba, prelazi iz vlasništva
privrde u vlasništvo emisione banke, ono ujedno stiče svojstvo deviznih rezervi. Promene u
deviznim rezervama se, naravno, registruju u platnom bilansu.
Robne transakcije ( izvoz i uvoz ) se u principu registruju po
f.o.b. vrednovanju,
to jest po
vrednosti koja uključuje cenu robe i troškove isporuke do nacionalne granice izvoznika. To je
način vrednovanja koji omogućuje da se troškovi međunarodnog transporta i ostalih
trgovinskih usluga registruju kao posebna stavka u platnom bilansu. Ima dosta zemalja koje
nisu u stanju da svoj uvoz pouzdano registruju franko granica inostranog isporučioca, već ga
prikazuju po
c.i.f vrednovanju,
to jest franko sopstvena granica, uključujući troškove
transporta i osiguranja. U novije vreme Međunarodni monetarni fond ( na osnovu sopstvrnih
procena ) pretvara podatke o uvozu, koje zemlje članice saopštsavaju po c.i.f. na f.o.b.
vrednovanje.
Platni bilans je otvoreni sistem u tom smislu što on uglavnom registruje samo po jedan kraj
svake transakcije. Dok se u sistemu društvenih računa uz jednu robnu transakciju beleže četiri
stavke: isporuka robe, prijem novca, prijem robe, i plaćanje novcem, u platnom bilansu se
beleže samo dve stavke u slučaju izvoza: isporuka robe, i priliv deviza. Prijem robe i plaćanje
registruju se u platnom bilansu zemlje uvoznika.
Platni bilans
ne prikazuje stanje fondova na početku i kraju perioda
, to jest ne beleži
stanje međunarodnih obaveza i potraživanja zemlje,
već samo njihove promene u toku
godine
.
Platni bilans se vodi po principima dvojnog knjigovodstva. Svaka transakcija se beleži sa dve
promene koje se međusobno potiru. Pošto se statistički izvori podataka za različite stavke
platnog bilansa nejednakog obuhvata, i nejednakog stepena pouzdanosti, eventualno
nepoklapanje stavki koje bi trebalo da se potiru ukazuje na postojanje grešaka, i propusta u
prikupljanju podataka. Stoga platni bilans sadži posebnu stavku “neto greške i propusti”, koja
omogućava knjigovodstvenu ravnotežu. Izraz neto u ovom slučaju naglašava da greške mogu
precenjivati ili potcenjivati određene stavke.
1.1 METODOLOGIJA SASTAVLJANJA PLATNOG BILANSA
Platni bilans u svakoj zemlji sastavlja se po određenoj metodologiji i šemi koju preporučuje
MMF. Pored ovog zvaničnog oblika platnog bilansa, mnoge zemlje objavljuju platni bilans i
po sopstvenim šemama koje su prilagođene njihovim specifičnim uslovima i potrebama.
Šeme prikazivanju platnog bilansa često su se menjale, a sve u cilju da se u platnom bilansu
što potpunije prikaže njegova ravnoteža i neravnoteža.
Šema platnog bilansa koju je MMF upotrebljavao do 1979 godine. ( prema trećem izdanju
Priručnika ) i posle 1979 godine ( prema četvrtom izdanju Priručnika ) je korišćena u dva
oblika.: standardnom i skraćenom. Standardni oblik do 1979. imao je četiri, a novi standardni
oblik od 1979.god. 112 vrsta stavki.
Poslednja šema platnog bilansa po MMF, jasno razgraničava tekuće od kapitalnih transakcija,
a to su sve ostale grupe.Ova interpretacija tekućeg računa uključuje sve transakcije koje se
uzimaju u obzir pri obračunu društvenog proizvoda. Najvažnije je da novčana masa platnog
bilansa implicitno ima jasnu analitičku usmerenost.
4
