Krivično pravo

OPSTI

POJAM

KRIVICNOG

DELA

Krivicno delo je ono delo koje je zakonom predvidjeno kao krivicno delo, koje je pro-
tivpravno I koje je skrivljeno.
Elementi:

Radnja

– voljni telesni pokret, ili voljno telesno propustanje da se preuzme

telesni pokret

a. Vrste radnje:

i. Cinjenja – komisivni delikti

ii. Necinjenja – omisivni delikti

1. prava kr.dela necinjenja
2. neprava kr.dela necinjenja (postoji garant)

iii. Izvrsenja

iv. Saucesnistva

v. Alternativno propisiana

vi. Kumulativno propisana radnja izvrsenja

b. Kada nema radnje izvrsenja?

i. Visa sila

ii. Gubitak svesti (potpuni)

iii. Refleksni pokreti

c. Posledica

– proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Zahteva se

nastuapnje posledice samo kod onih krivicnih dela kod kojih je
to izicito propisana u zakonu.

i. Delatnosna kr.dela

ii. Posledicna kr.dela

iii. Krivicna dela povrede

1. unistenje objekta radnje
2. ostecenje objekta radnje

iv. krivicna dela ugrozavanja

1. konkretna opasnost (uvek mora da se dokaze da je

nastupila)

2. apstraktna opasnost (ne mora da se dokazuje nikad i nije

dozovljeno dokazivanje da do opasnosti nije moglo doci)

d. Uzrocnost

– ovo pitanje se postavlja samo kod kr.dela kod kojih zakonski

opis sadrzi posledicu. Kod delatnosnih kr.dela kao i kod
pokusaja i kaznjivih pripremnih radnji to je irelevantno.

i. Teorija adekvatne uzrocnosti

ii. Teorija jednakosti uslova (conditio sine qua non)

1. plus se razmatra da li se ceo dogadjaj mogao svesti na jednu

licnost

2. Predvidjenost u zakonu –

Cinjenicno stanje se mora podvesti pod zakonski opis

nekog kr.dela. Zakonski opis kr.dela cine:

a. Bice krivicnog dela

– skup obaveznih obelezja

i. Objektivna obelezja (radnja, predmet, mesto, vreme, licni status…)

ii. Subjetivna obelezja

1. umisljaj

a. namera
b. pobuda

2. nehat - mora biti izricito propisan jer se ne pretpostavlja

iii. osnovna obelezja (osnovni oblik) I dopuska (kvalifikatorne i privi-

legujuce okolnosti – znaci predvidjena su bicem krivicnog dela i cine
laksi / tezi oblik)

- 2 -

b. Uslovi kaznjivosti –

moraju da postoje da bi postojalo kr.delo. Ulaze u za-

konski opis, ali ne u bice kr.dela!!!!

i. Objetivni uslov inkriminacije – ne mora da bude obuhvacen

krivicom ucinioca.

ii. Licni osnovi iskljucenja kaznjivosti – odredjena lica nece biti

kaznjena iako su ostvarena sva bitna obelezja kr.dela

3. Protivpravnost

a. Dela malog znacaja
b. Nuzna odbrana
c. Krajnja nuzda

4. Krivica

– odgovornost za izvrsenje kr.dela. psiholoski odnos ucinioca prema

kr.delu zbog kog mu se moze uputiti prekor.
UTVRDJUJE SE U VREME IZVRSENJA KR.DELA (osim kod actiones libere
in causa – kad se namerno dovede u stanje

neuracunljivosti

)

a. Elementi:

i. Uracunljivost (pretpostavlja se)

1. neuracunljivost (dokazuje se I iskljucuje krivicu)

a. bitno smanjena uracunljivost (ublazenje kazne, ali ne

iskljucuje krivicu)

2. zabluda

a. stvarna (o bicu kr.dela o okolnostima koje iskljucuju

protivpravnost. otklonjiva/neotklonjiva)

b. pravna (direktna / indirektna)

3. kompulzivna sila I pretnja – osnov za ublazenje kazne,

izuzetno u retkim okolnostima mogu iskljuciti krivicu (gracice
se sa apsolutnom silom, prouzrokuju neuracunljivost, krajnja
nuzda)

ii. Umisljaj ili nehat (moraju da se dokazuju)

1. direktni /eventualni
2. svesni / nesvesni

iii. Svest (duznost/mogucnost svesti) o protivpravnosti (pretpostavlja

se)

VREME I MESTO IZVRSENJA KR.DELA

Vreme: delo je ucinjeno u vreme ad je ucinilac preduzeo

radnju izvrsenja

, a kod kr.dela

necinjenja vreme kad je propustio radnju koju je bio duzan da praduzme.
-

vreme nastupanja posledice nije od znacaja.

Pokusaj: kad je preduzeta radnja izvrsenja

Produzeno kr.delo: momenat kad je preduzeta poslednja radnja koja ulazi u
sastav produzenog dela.

Trajna kr.dela: kad je dovrsena radnja izvrsenja

Saucesnistvo: kad je radio ili bio duzan da radi (ne kad je preduzta radnja
izvrsenja)

Mesto: teorija ubikviteta: mesto gde je preduzeta radnja izvrsenja i mesto gde je

nastupila posledica.
-

kr.dela necinjanja: i mesto gde ja trebalo da se preduzme radnja

mesto gde je doslo do dejstva prirodnih sila…

pokusaj: i mesto gde je posledica trebalo da nastupi prema umisljaju ucinioca

Pripremne radnje

nisu kaznjive.

Pokusaj:

nepotpuno ostvarenje bica kr.dela

- 4 -

vii. odnosi se na odredjeno lice, ili odredjeni krug lica, ali nije

neopohodno da licno poznaje izvrsioca

viii. umisljaj mora da obuhvati svest o uzrocnoj vezi izmedju radnje

podstrekavanja i odluke da se izvrsi delo

ix. u jednom kr.delu ne moze postojati sticaj vise oblika saucesnistva

x. PODSTREKAC SE KAZNJAVA KAO DA JE DELO SAM IZVRSIO

xi. Kad je podstrekavanje samostalno kr.delo?

1. kad se podstrekava na nesto sto nije samo po sebi kr.delo –

samoubistvo

2. kad je ono samo opasnije od radnje izvrsenja – izbegavanje

vojne obaveze

xii. neuspelo podstrekavanje:

1. kad delo nije ni pokusano
2. kazanjava se ako je kaznjiv pokusaj dela na koje se

podstrekavalo. Kaznjava se kao za pokusaj.

b. Pomaganje –

sa umisljajem doprinosi izvrsenju kr.dela

i. Psihicko pomaganje

ii. Moze i necinjenjem (lice koje je garant im pomaze)

iii. Posredno pomaganje

iv. Sapomaganje

v. Pomaze se za konkretno delo

vi. Umisljaj obuhvata svest da se doprinosi izvrsenju kr.dela i sve bitne

el.dela

vii. Moze postojati samo pre ili u toku (posle samo ako je unapred obe-

cano)

2. Saucesnistvo u sirem smislu:

Saizvrsilastvo

– vise lica ucestvovanjem u radnji izvrsenja sa umisljajem

ili iz nehata zajednicki izvrse kr.delo, ili
ostvarujuci zajednicku odluku drugom radnjom sa umislja-
jem bitno doprinesu izvrsenju kr.dela.

i. KAZNJAVA SE KAO DA JE DELO SAM PREDUZEO

ii. Kod delicta propria, saizvrsilac moze biti samo lice koje moze biti

samostalni izvrsilac

iii. Svojerucna kr.dela – nema saizvrsilastva

iv. Sukcesivno saizvrsilastvo – neko se pridruzi kasnije, ne krenu od

pocetka zajedno da deluju

v. Prividno saizvrsilastvo – nema svesti o zajednickom delovanju

vi. Nuzno saizvrsilastvo

ODMERAVANJE KAZNE

u okviru propisane kazne –

redovno odmeravanje

a. kriterijumi:

i. propisana kazna

ii. svrha kaznjavanja

iii. olaksavajuce/otezavajuce okolnosti (uticu da kazna bude bliza

min.ili max ali u okviru propisane kazne)

1. stepen krivice
2. pobude iz kojih je delo izvrseno
3. jacina povrede/ugrozavanja zasticenog dobra
4. okolnosti pod kojima je delo ucinjeno
5. raniji zivot ucinioca
6. licne prilike ucinioca
7. drzave ucinioca posle ucinjenog kr.dela
8. druge okolnost

- 5 -

9. prilikom odmeravanja novcane kazne mora se uzeti u obzir

imovno stanje ucinioca

ublazavanje kazne

(poostravanje vise nije dozvoljeno)

a. po vrsti (blaza vrsta kazne)
b. po meri (niza od propisanog minimuma – ali ne niza od opsteg min)

c. zakonski osnovi za ublazavanje kazne

i. prekoracenje granice nuzne odbrane

ii. prekoracenje granice krajnje nuzde

iii. izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nuzde

iv. kompulzivna sila I pretnja

v. bitno smanjena uracunljivost

vi. otklonjiva pravna zabluda

vii. pokusaj

viii. pomaganje

ix. odsustvo licnih svojstava kod podstrekaca I pomagaca

d. sudsko ublazavanje

i. postoje dve ili vise narocito olaksavajuce okolnosti

ii. svrha kaznajvanja se u konkretnom slucaju moze postici I sa

ublazenom kaznom

1. ogranicenja: ako je kao najmanja mera propisani

a. 5 god i vise – do 2 godine
b. 3 goine – do 1 godine
c. 2 godine – do 6 meseci
d. 1 godna – do 3 meseca
e. Zatvor ispod god dana – 30 dana
f. Bez propisanog min. – moze novcana kazna ili rad
g. Novcana kazna – do 10.000 tj.opsteg mininmuma

3. oslobadjanje od kazne

a. samo u zakonom predvidjenim slucajevima
b. kad je predvidjeno oslobadjanje od kazne, ona se moze I neograniceno

ublaziti

c. ne nastupaju pr.posledice osude

i. prekoracenje granice nuzne odbrane usled jake razdrazenosti ili

prepasti izazvane napadom

ii. prekoracenje granice kr.nuzde pod narocito olaksavajucim okolnos-

tima

iii. nepodoban pokusaj

iv. dobrovoljni odustanak

v. dobrovoljno sprecavanje izvrsenja kr. dela

vi. kr.delo iz nehata, posledice dela tesko povredjuju ucinioca, ne bi

odgovaralo svrsi kaznjavanja

vii. poravnanje ucnioca sa ostecenim

viii. stvarno kajanje

povrat –

fakultativna otezavajuca okolnost (znaci I dalje se krece u okviru

propisane kazne, samo je pitanje da li ce biti blize maximumu)

a. ucinilac koji je ranije osudjivan pocini novo kr.delo
b. generalni (novo delo nije srodno sa ranijim) / specijalni (jeste)
c. sta sud uzima u obzir pri odlucivanju kako ce ceniti povrat?

i. Odnos ranije ucinjenog dela I novog

1. da li su iste vrse
2. da li su ucenja iz istih pobuda
3. okolnosti po kojima su dela ucinjea

- 7 -

Neodredjenom krugu lica (koje se odredjuje preko vrste KD, visine kazne ili II kriterijuma
– starosti, pola, zdravstvenog stanja itd) zakonom se daje:

1. abolicija (oslobadjanje od gonjenja)
2. oslobadjanje od izvrsenja kazne (potpuno/delimicno)
3. zamena izrecene kazne blazom
4. dati rehabilitacija
5. ukidanje pravnih posledica osude
6. ukidanje mera bezbednosti zabrana vrsenja poziva/delatnosti/duznosti, zabrane

upravljanja motornim vozilom ili proterivanja stranca iz zemlje,

a istovremeno se propisuje i DEJSTVO (NIKAD za ubuduca KD), a NE DIRA SE NI U
PRAVA III LICA

Pomilovanje (Preds. RS)

Poimenicno odredjeno lice u odnosu na koje se MENJA DEJSTVO SUDSKE ODLUKE U
POGLEDU IZRECENE SANKCIJE ili SPRECAVA DONOSENJE ODLUKE (ako nije doslo do
kriv. gonjenja) i to tako sto se moze:

1. abolicija (oslobadjanje od gonjenja)
2. oslobadjanje od izvrsenja kazne (potpuno/delimicno)
3. zamena izrecene kazne blazom/uslovnom osudom
4. dati rehabilitacija
5. ukidanje/krace trajanje pravnih posledica osude (pojedinih ili svih)
6. ukidanje/krace trajanje mera bezbednosti zabrana vrsenja poziva/delatnosti/

duznosti, zabrane upravljanja motornim vozilom ili proterivanja stranca iz zemlje,

a NE DIRA SE U PRAVA III LICA zasnovanih na osudi (imovinskopr. zahtevi)

ZASTARELOST

Gubitak prava drzave ili na krivicno gonjenje ili na izvrsenje izrecene krivicne sankcije.
Nastupa protekom izvesnog vremena od izvrsenja kr.dela ili od pravnosnaznosti presude
kojom je izrecena kr.sankcija.

Opsta: irrelevantno o kom kr.delu se radi, uciniocu ili sankciji.

Nema zastarelosti za:

genocid

ratni zlocin

ona kr.dela za koja po medj.ug.nema zastareslosti

Zastarelost kr.gonjenja nastupa ako je proteklo:

25 god od izvrsenja kr.dela zakoje se izrice zatvor 30-40 god

20 god za preko 15 god zatvora

15 god za preko 10 god zatovra

10 god za preko 5 god zatvora

5 god za preko 3 god zatvora

3 god za preko 1 god zatvora

2 god za do jedne godine ili novcana kazna

Apsolutna zastarelost: protekom dvostruko roka predvidjenog za relativnu zastarelost kr.
Gonjenja.

Produzeno kr.delo – od preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav ovog dela
Kr.delo necinjenja – od prestanka duznosti na cinjenje
Kod temporalnih – od nastupanja posledice
Kod sticaja – za svako delo pojedinacno

Obustava zastarelosti: vreme ne tece za period dok postoji neka pravna smetnja (npr.du-
sevna bolest). Kad smetnja prestane, vreme se nastavlja.

Prekid zastarelosti: vreme se prekida I pocinje ponovo da tece.