Banjski turizam

Nastavni predmet: PROJEKAT

BANJSKI TURIZAM

Seminarski rad

Beograd, 2019. godina

1

SADRŽAJ

UVOD...............................................................................................................................................2

1. RAZVIJENOST BANJSKOG TURIZMA U SRBIJI..................................................................3

2. BANJA KOVILJAČA................................................................................................................10

2.1 Položaj Banje Koviljače.......................................................................................................10

2.2 Istorija Banje Koviljače........................................................................................................11

2.3 Specijalna bolnica Banja Koviljača kao osnova turizma.....................................................12

2.4 Smeštajni kapaciteti Banje Koviljače...................................................................................13

2.5 Turistički potencijal..............................................................................................................14

3. MOGUĆNOSTI UNAPREĐENJA STANJA BANJSKOG TURIZMA U SRBIJI..................16

ZAKLJUČAK.................................................................................................................................20

LITERATURA............................................................................................................................... 21

3

1. RAZVIJENOST BANJSKOG TURIZMA U SRBIJI

Zbog   brojnosti   termomineralnih   izvora,   duge   tradicije,   kao   i   njihovog   značaja   u   turističkom 

prometu, Srbiju popularno zovu zemljom banja.  Registrovano  je  oko  300  izvora  mineralnih, 

odnosno  termomineralnih  voda,  međutim,  znatno  je  veći  broj  neregistrovanih,  pojedinačnih 

izvora,  manje  ili  veće  izdašnosti,  koje  bi  trebalo  kaptirati,  zaštititi  i  utvrditi  njihov  mineralni 

sastav.  S  obzirom  na  to  da  geološke  činjenice  govore  o  složenim  tektonskim  odnosima  i  o 

raznovrsnom geološkom sastavu terena, uključujući i veliko rasprostranjenje magmatskih stena, 

jasno je otkud toliko bogatstvo i raznovrsnost voda u Srbiji. 

Glavne zone u kojima su koncentrisani termomineralni izvori Srbije su:

1



sliv  Zapadne  Morave:  Ovčar,  Gornja  Trepča,  Mataruška,  Vrnjačka,  Bogutovačka, 

Jošanička, Novopazarska, Rajčinovačka banja i dr,



sliv  Južne  Morave:  Niška,  Sokobanja,  Kuršumlijska,  Prolom,  Zvonačka,  Vranjska, 

Sijarinska, Lukovska banja i dr. 

Među banjama Kosova i Metohije ističu se Pećka banja, Banjska, Klokot banja, ali dugogodišnje 

nepovoljne političko-bezbednosne i ekonomske prilike nisu pogodovale ozbiljnijem turističkom 

razvoju banja ovog područja. 

Grafik 1. Udeo banjskih mesta u turizmu

2

1

 Stanković, S., Turistička geografija, Geografski fakultet, Beograd, 2008, str. 59.

2

 http://data.stat.gov.rs/Home/Result/220203?languageCode=sr-Latn, 18.3.2019.

4

Što   se   tiče   Vojvodine,   nju   karakteriše   manji   broj   termomineralnih   izvora   i   banja,   veoma 

disperznog razmeštaja, kao i neadekvatna opremljenost za razvoj turističke i lečilišne funkcije, 

što je karakteristično za skoro sve banje Srbije. Najveći broj termomineralnih izvora u Vojvodini 

otkriven je prilikom istražnih bušenja radi dobijanja nafte i vode za piće. 

U periodu januar-decembar 2018. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 3,085.866 turista, 

što je za 12% više u odnosu na period januar-decembar 2017. godine, od čega je domaćih bilo 

1,588.693 (+ 8%) ili 51% od ukupnog broja gostiju, a inostranih 1,497.173, 49% od ukupnog 

broja gostiju. Ovi podaci ne obuhvataju podatke za teritoriju AP Kosovo i Metohija.

Grafik 2. Udeo banjskih mesta u ponudi banjskog turizma

3

U  2018.   godini  ostvareno   je  ukupno   8,325.144   noćenja   (što   je11%   više  u   odnosu   na  2016. 

godinu), od čega su domaći turisti ostvarili 5,150.017 noćenja (+ 7%), što čini 62% od ukupnog 

broja ostvarenih noćenja, a inostrani 3,175.127 (+ 16%) ili 38% od ukupnog broja ostvarenih 

noćenja. 

Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najviše boravili u banjskim mestima (38%), 

zatim slede planinska mesta (34%).  Od izabranih turističkih mesta, mereno brojem ostvarenih 

noćenja,   domaći   turisti   u   2017.   godini   najviše   su   boravili   u   Vrnjačkoj Banji,   zatim 

slede Zlatibor, Kopaonik, Beograd, Sokobanja itd.

3

 http://data.stat.gov.rs/Home/Result/220203?languageCode=sr-Latn, 18.3.2019.

6

Tabela 3. Ostvarena noćenja inostranih turista u izabranim turističkim mestima

6

Veći turistički značaj imaju sledeće banje: Kanjiža na severu Bačke, Vrdnik u podnožju Fruške 

gore, Stari Slankamen na obali Dunava u Sremu i Rusanda u Banatu, kod Zrenjanina. Na teritoriji 

Srbije   poznatije   banje   su   još   su:   Koviljača   kod   Loznice,   Bukovička   banja   u   Aranđelovcu, 

Gamzigradska banja kod Zaječara i Brestovačka banja kod Bora.

7

U dve pomenute prostorne celine koje su poznate po brojnosti banja realizuje se skoro 85% 

ukupnog banjskog turističkog prometa Srbije. Naime, zapadno-moravsko područje apsorbuje oko 

polovine celokupnog turističkog prometa u banjama Srbije, a južno-moravsko nešto više od jedne 

trećine. U oba područja postoje banje sa kraćim i banje sa dužim turističkim boravkom. Takođe, 

u obe grupe postoje banje sa izrazito velikim i sa veoma malim turističkim prometom. Izvan ovih 

područja   ističu   se   Bukovička   banja,   Koviljača   i   Gamzigradska   banja,   koje   takođe   odlikuju 

povoljni elementi valorizacije, zbog čega zauzimaju značajno mesto u banjskom turizmu Srbije. 

6

 http://www.serbia.travel/vesti/Turisticki-promet-u-Republici-Srbiji-u-2017-godini.n-6418.523.html, 18.3.2019.

7

 Stanković, S., Turistička geografija, Geografski fakultet, Beograd, 2008, str. 60.