Poslovno pravo - kolokvijum
PRVA OBLAST
POJAM I PREDMET POSLOVNOG PRAVA
Poslovno pravo
Poslovno pravo je grana prava koja se bavi izučavanjem pravnog
položaja poslovnih subjekata, njihovim odnosom prema državi i njihovim
pravnim poslovanjem na tržištu. Poslovno pravo je i naučna disciplina.
Poslovno pravo sa jedne strane čini odgovarajući skup pravnih normi i
pravila o pravnom položaju poslovnih subjekata i njihovom pravnom
poslovanju na tržištu, sa druge strane poslovno pravo se bavi
izučavanjem pravnog položaja poslovnih subjekata i odnose u njihovom
pravnom poslovanju na tržištu.
Predmet poslovnog prava
Predmet poslovnog prava su određeni društveni odnosi uređeni pravom
kao i pravni odnosi u koje stupaju subjekti privrednog poslovanja.
Poslovno pravo kao grana prava obuhvata: uvod u pravo, stvarno pravo,
obligaciono pravo, radno pravo, statusno privredno pravo, ugovorno
privredno pravo, bankarske poslove i hartije od vrednosti, međunarodno
poslovno pravo.
IZVORI POSLOVNOG PRAVA
Izvori poslovnog prava se dele na:
1) Materijalne izvore – reč je o interesima i voljama vladajuće klase
koja se izražava u formalnim izvorima prava.
2) Formalne izvore – formalne izvore čine opšti pravni akti različite
normativne snage.
Po načinu nastajanja izvori poslovnog prava se dele na:
1) Heteronomne izvore – državni propisi koje dnosi država po tačno
definisanoj i ustaljenoj zakonskoj proceduri.
2) Autonomne izvore –stvaraju ih subjekti na koje se ovi izvori prava i
primenjuju. Tu spadaju npr. poslovni običaju, uzanse, klauzule….
Prema poreklu izvori poslovnog prava se dele na:
1) Domaće izvore – nastaju u okviru pravnog poretka jedne države.
2) Međunarodne izvore – nastaju međunarodnim pravnim putem
između dve ili više država, kao međusobni ugovori ili u okviru
međunarodnih privrednih organizacija.
Izvori prava koje donosi zakonodavac
Ustav u formalnom smislu je najviši pravni akt jedne zemlje, njime se
reguliše potreba i način donošenja zakona i podzakonskih akata kojima
se regulišu određene oblasti privrednog života.
Zakon je posle Ustava pravni akt najviše pravne snage. Njega donosi
poseban zakonodavni organ po propisanom postupku i mora biti u
skladu sa Ustavom. Ukoliko zakon u potpunosti reguliše određenu
pravno oblast onda je to zakonik ili kodeks a procedura njegovog
donošenja se zove kodifikacija.
Podzakonski akt je niži pravni akt od zakona i njega donose nadležni
državni organi tj izvršni organi uprave. Sačinjavaju ih rešenja, uredbe,
odluke... Postoje jer je nemoguće sva pitanja regulisati zakonima.
Sudsku i arbitražnu praksu čini niz sudskih presuda kojima se pravne
norme primenjuju na isti način u praksi. Sudska praksa kod nas formalno
nije izvor prava iako je faktički vrlo slična izvoru prava jer sudovi koji
usvajaju tu praksu drže da je ona zaista izvor prava.
Autonomni izvori poslovnog prava
Poslovni običaji su izvori autonomnog poslovnog prava koje poslovni
subjekti stvaraju samostalno, nezavisno od zakonodavaca. Poslovni
običaji su pravila koja nastaju dugoročnim ponavljanjem određenog
ponašanja u istim ili sličnim situacijama. Tako nastaje poslovna praksa
koja je opšte prihvaćena i stalna među poslovnim subjektima. Poslovni
običaji ne smeju da budu u suprotnosti sa nacionalnim javnim poretkom
i moralom društva.
Postoje 2 teorije o primeni poslovnih običaja:
1) Subjektivna teorija – prema ovoj teoriji poslovni običaji se
primenjuju na osnovu izričite ili prećutne volje stranaka.
2) Objektivna teorija – prema ovoj teoriji poslovni običaji se
primenjuju uvek osim ako njihova primena nije iključena izričito ili
prećutnom voljom stranaka.
Pravni sistem je skup opštih pravnih normi sistematizovanih, sređenih i
grupisanih u jednu neprotivrečnu i harmoničnu celinu. Opšte norme su
povezane u male grupe, potom u veće grupe koje čine pravni sistem.
Osnovni strukturalni elementi pravnog sistema:
1) Pravni institut – sređen skup opštih pravnih normi koje se odnose
na jedan isti društveni odnos ili na manju grupu društvenih istovrsnih
odnosa. Primeri pravnog instituta su brak, ugovor, kupoprodaja, kazna...
2) Pravne grane – skup više pravnih instituta koji regulišu istu oblast
društvenih odnosa po istim načelima. Tako građansko pravo kao grana
prava reguliše imovinske odnose, a krivično pravo reguliše kažnjavanje
krivičnih dela.
3) Pravne oblasti – više srodnih grana prava. Pravne oblasti se grupišu
na:
1. Materijalno i formalno pravo – Materijalno pravo reguliše društvene
odnose između ljudi. Formalno pravo ima cilj da obezbedi primenu
materijalnog prava.
2. Javno i privatno pravo - U javno pravo spadaju grane prava koje štite
opšti interes a u privatno pravo spadaju grane prava koje štite privatni
interes.
3. Unutrašnje i međunarodno pravo – Unutrašnje pravo je bilo koje pravo
koje reguliše odnose unutar države a međunarodnim pravom se regulišu
odnosi između država.
Odnos poslovnog prava prema pojedinim glavnim pravnim
granama
Ustavno pravo je osnovna grana pravnog sistema. Ustavno pravo
obuhvata pravne norme koje regulišu osnove društveno-ekonomskog i
društveno-političkog sistema jedne zemlje, osnovna prava i dužnosti
građana te zemlje.
Upravno pravo je grana pravnog sistema koja obuhvata pravne propise
koji regulišu organizaciju i delatnost uprave kao i kontrolu nad
zakonitošću njenog rada.
Sudsko pravo je grana pravnog sistema koja obuhvata pravne propise
o organizaciji i delatnosti sudskih organa.
Lično i porodično pravo je grana pravnog sistema koja obuhvata
pravne norme koje regulišu položaj pojedinca, čoveka kao ličnosti i kao
člana porodice. Lično pravo reguliše pitanje nastanka subjekata prava,
njihovu pravnu i poslovnu sposobnost, zastupništvo pravnih lica i
prestanak pravnih lica. Porodično pravo reguliše porodičnopravne
odnose.
Građansko pravo je jedna od najstarijih grana pravnog sistema koja
reguliše imovinske tj svojinske odnose.
Privredno i poslovno pravo su dve samostalne grane pravnog sistema
koje se u velikoj meri poklapaju po svom predmetu.
Radno pravo je grana pravnog sistema koja obuhvata pravila kojima se
reguliše zasnivanje i prestanak radnog odnosa, radno vreme, odmori,
odsustva, zarade, zaštita i odgovornost zaposlenih...
Krivično pravo je jedna od najstarijih grana pravnog sistema koja sadrži
norme kojima se regulišu krivična dela i sankcije za njih. Krivične
sankcije mogu biti kazne (nisu samo odmazda već imaju i preventivnu
ulogu da odvrate potencijalne počinioce od takvog činjenja) i mere
bezbednosti (npr oduzimanje predmeta, lečenje, vaspitne mere...).
Sankcije u krivičnom pravu su lične prirode (lišenje slobode) a mogu se
izricati i novčane kazne
Međunarodno pravo je grana pravnog sistema koja se deli na
međunarodno javno pravo (obuhvata pravne norme kojima se regulišu
odnosi između država), međunarodno privatno pravo (obuhvata pravne
norme kojima se regulišu građanskopravni odnosi sa inostranim
elementom) i međunarodno poslovno pravo (obuhvata pravne norme
kojima se reguliše međunarodni promet robe i usluga).
DRUGA OBLAST
OPŠTI POJMOVI PRAVA
Društvena pravila
Društvena pravila ili društvene norme su pravila ponašanja kojima je
regulisan društveni život. Društvene norme donose pojedine društvene
grupe u ime celog društva.
Vrste društvenih normi
Društvene norme se dele na:
1) Običajne norme – pravila ponašanja u društvu koja se stvaraju
stalnim ponavljanjem, ove norme stvara neorganizovano društvo.
2) Moralne norme – pravila ponašanja koja određuju ponašanje ljudi u
skladu sa moralnim shvatanjima određenog društva, ove norme stvara
neorganizovano društvo.
3) Pravne norme – pravila koja stvara država i čija se primena
ostvaruje državnom sankcijom.
3) Sankcija – sadrži posledicu koja će nastupiti ako se prekši hipoteza i
dispozicija pravne norme. Postoje 2 vrste sankcija: retributivne sankcije
(sankcije za učinjeno krivično delo gde se po pravilu ne može ostvariti
povraćaj u pređašnje stanje već samo odmazda prema prekršiocu) i
restitutivne sankcije (javljaju se oblasti građanskog prava, po pravilu je
moguć povraćaj u peđašnje stanje i odnose se na naknadu štete).
Vrste pravnih normi
Prema hijerarhijskoj lestvici pravne norme se dele na:
1) Pravne normi više pravne snage
2) Pravne norme niže pravne snage
Prema karakteru dispozicije pravne norme se dele na:
1) Naređujuće pravne norme kod kojih se subjektu nalaže da postupa
na određen način, ove pravne norme pun domašaj nalaze u oblasti
upravnog prava.
2) Zabranjujuće pravne norme kod kojih se subjektu zabranjuje
obavljanje određene radnje, ove pravne norme pun domašaj nalaze u
oblasti krivičnog prava.
3) Ovlašćujuće pravne norme kod kojih se subjektu daju ovlašćenja da
može da se ponaša na određen način, ove pravne norme pun domašaj
nalaze u oblasti građanskog prava.
S obzirom na interes vladajuće klase pravne norme se dele na:
1) Imperativne ili kogentne pravne norme gde se dispozicija određuje
na imperativni način, subjekat je neizostavno obavezan da se pridržava
dispozicije.
2) Dispozitivne pravne norme gde se subjektu daje mogućnost da sam
odredi pravilo ponašanja ukoliko mu pravilo iz dispozicije ne odgovara.
3) Alternativne pravne norme gde subjekat može da se odluči između
dva ili više društvenih ponašanja.
Prema dometu primene pravne norme se dele na:
1) Opšte pravne norme koje se odnose na neodređen broj subjekata
2) Posebne pravne norme koje se odnose na posebnu kategoriju
subjekata
3) Pojedinačne pravne norme koje se odnose na samo jedan, tačno
određen slučaj
Pravni akt
Pravni akt je izjava volje koja sadrži pravnu normu. Postupak donošenja
nekih pravnih akata može da bude detaljno regulisan tako da subjekat
ima malo slobode kod donošenja, ili postupak može da bude
