Akcidentalna ozračenja

Uvod

Nuklearni akcident  se može definisati kao iznenadno nepredvidivo i nekontrolisano oslobađanje i delovanje radio akativnog materijala, odnosno jonizujučeg zračenja što za posledicu ima, ili bi moglo da ima, oštećenje ljudskog zdravlja. Ovom definicijom obuhvaćen je širok dijapazon doza jonizujućeg zračenja: od onih koje tek prelaze gornju granicu dozvoljenih vrednosti, pa do onih koje izazivaju patološke znake i simptome zbog kojih je potrebno preduzeti odgovarajuće mere lečenja.
Period posle Drugog svetskog rata, čiji je početak označen upotrebom prve atomske bombe, karakteriše nagli procvat nuklearne tehnike. Uz razvoj nuklearnog oružja dolazi do razvoja i sve šire upotrebe radiokativnog materijala i nuklearne energije u mirnodopske svrhe: u industriji, energetici, medicini, istraživačkim i razvojnim laboratorijama. Iako su ove aktivnosti uvek bile propraćene i odgovarajućim merama zaštite, u skladu sa stepenom naučno-tehnološkog razvoja u datom momentu, nuklearni akcidenti postali su njihov gotovo neizostavan pratilac. Prema podacima organizacije Greenpeace gotovo da nije bilo dana u godini u proteklih 55 godina da nije bilo nekog nuklearnog akcidenta  od kojih, na sreću, većina nije imala značajniji uticaj na zdravlje stanovništva i stanje životne sredine.

Podela nuklearnih udesa

U različite svrhe, a pre svega u vojne, nuklearna energija se koristi danas u velikom obimu i u brojnim
zemljama sveta, ne samo u vidu atomskih bombi, projektila ili pogonskog sredstva, već mnogo šire u
različitim oblicima i vidovima.
Primena nuklearne energije u civilne svrhe zastupljena je u velikoj meri uz postojanje velikog rizika
korišćenja. Prevelike doze radioaktivnosti u životnoj i radnoj sredini čovek može da izazove namerno ili
nenamerno, što predstavlja nuklearne udese. Ona se mogu svrstati u četiri grupe kao:

•  reaktorski udesi (dešavaju se u samoj nuklearnoj elektrani, na reaktoru ili u postrojenju);
•  otpadni udesi (kada dođe do iznenadnog curenja uskladištenog nuklearnog otpada, prilikom saobraćajne nezgode pri transportu radioaktivnog materijala, pri izvozu atomskog smeća u nerazvijene zemlje);
•  vojni udesi (kada dođe do greške pri izvođenju nuklearne probe, ili prilikom slučajnog aktiviranja projektila sa nuklearnim punjenjem);
•  razaranje nuklearnih postrojenja (u neposrednoj ratnoj opasnosti i u vreme rata) i smišljena upotrebamunicije sa osiromašenim uranom.

Najprihvatljivija skala nuklearnih udesa, kao međunarodna je od 1 do 7:

U cilju omogućavanja brze i tačne informacije o težini nuklearnog akcidenta IAEA (Interantional Atomic Energy Agency)  je donela kriterijume za njihovo razvrstavanje u sedam bezbednosnih kategorija ili nivoa, poznatih kao Internacionalna skala nuklearnih događaja.