se i naglašena intencija u pravcu prevazilaženja postojećeg načina neselektivnog
kažnjavanja kreiranjem podesnih alternativnih rešenja.
One su znatno jeftinije u odnosu na postojeći sistem kažnjavanja a u najvećem
broju slučajeva su pogodnije i za učinioca i za žrtvu krivičnog dela. U uporednom
krivičnom pravu se odgovarajućim merama kriminalnopolitičkog karaktera i
konkretnim aktivnostima popularišu nove zakonske mogućnosti, koje se svode na
određene alternativne postupke. Preporučuje se svim akterima krivičnog postupka da
znatno više budu okrenuti alternativnim krivičnim sankcijama i alternativnom načinu
postupanja.
U tom smislu, alternativne mere su obeležje savremenog evropskog krivičnog
prava, odnosno krajnji proizvod tendencije o humanizovanju i efektuiranju krivičnog
prava.4 Kod određivanja pojma alternativnih krivičnih sankcija suočavamo se sa
velikim brojem pokušaja njihovog definisanja. Alternativne krivične sankcije
predstavljaju mere kojima se otklanja mogućnost izricanja kazne zatvora s ciljem
izbegavanja loših efekata i zatvora i zatvaranja, uz uslov da te mere izriče sud i da sud
proceni da takve mere odgovaraju prirodi i težini dela, kao i ličnosti učinioca.
1
Pored punoletnih lica, alternativne sankcije su predmet interesovanja autora koji
proučavaju oblast maloletničkog krivičnog prava. Analizirajući međunarodno-pravne
instrumente, kojima se reguliše krivičnopravni status maloletnika, dvojako se određuje
sadržaj alternativnih sankcija. U zavisnosti od toga da li se vezuju isključivo za sistem
krivičnih sankcija, ili za funkciju koja se primenom mera alternativnih krivičnom
sankcionisanju ostvaruje u sistemu maloletničkog pravosuđa, moguće je izdvojiti njihov
uži i širi pojam.
U prvom slučaju je pojam alternativnih sankcija uže postavljen, dok se u drugom
slučaju ovaj pojam proširuje na druge mere i postupke kojima se izbegava klasična
krivična procedura. Prisutna su mišljenja po kojima alternativne sankcije predstavljaju
koncept sankcija i mera pod okriljem društvene zajednice, zasnovan na pretpostavci da
se ciljevi kažnjavanja u velikoj meri mogu postići i u uslovima koji su manje restriktivni
od kazne zatvora. Razlozi težnje ka preventivnoj, a ne retributivnoj komponenti kazne,
1
Stevanović, Z., Igrački, J., ”Alternativne sankcije i probacijski sistem u Srbiji”, Pravna riječ, 10 (37),
2013., str. 339-352.
4
između ostalog, leže i u negativnim efektima zatvorske kazne po osuđenog, njegovu
porodicu i društvenu zajednicu.
2
Sumirajući navedene definicije alternativnih krivičnih sankcija možemo izdvojiti
njihove osnovne elemente:
- alternativna krivična sankcija ima supstitutivni karakter u odnosu na kaznu
zatvora, tj. predstavlja zamenu za kaznu zatvora,
- sud optira između kazne zatvora i određene alternativne krivične sankcije,
- učinilac mora da pristane na određenu alternativnu sankciju,
- odlukom suda se kazna zatvora zamenjuje odgovarajućom alternativnom
krivičnom sankcijom, ali se i obrnuto odlukom suda izrečena alternativna krivična
sankcija zamenjuje kaznom zatvora, ako učinilac ne izvrši određenu izrečenu
alternativnu meru, odnosno uopšte, ne pristane na izricanje alternativne krivične
sankcije. Svaki od izloženih elemenata ponaosob izdvaja pojedinačne crte alternativnih
sankcija u kontekstu njihovog položaja u našem i uporednom krivičnom zakonodavstvu.
Otuda nije moguće izvršiti njihovu klasifikaciju prema stepenu važnosti.
2.1 Pozitivne strane alternativnih krivičnih sankcija
Imajući u vidu prethodno navedeno, te očigledno u savremenom pravu različite
motive za primenu u većoj meri alternativnih krivičnih sankcija, sagledano kroz prizmu
postojećeg kaznenog populizma koji je globalni trend u većini država i njegovih
posledica, pozitivne strane alternativnih krivičnih sankcija su ipak višestruke. Prvu koju
bi trebalo spomenuti jeste smanjenje zatvorske populacije i to u slučajevima kada su
izrečene kratkotrajne kazne zatvora.
Naime, već duže vreme u naučnoj literaturi se ukazuje na postojanje negativnih
efekata prevashodno kratkotrajne kazne zatvora i to u vidu njene neefikasnosti na planu
resocijalizacije učinioca i visoke stope povrata, kao i štetnih posledica koje ima po
ličnost osuđenog lica zbog izolacije i dodira sa ostalim osuđenim licima. Takođe se
ukazuje na činjenicu da je reč o skupoj krivičnoj sankciji, uz prisutnu stigmatizaciju
2
Mrvić-Petrović, N; “Moć i nemoć kazne Vojnoizdavački zavod”, 1998.
5
ista vrednost kao i 2013. godine.
Prethodno navedeno potvrđuje stav da se na evropskom nivou učestalo izriču
kratkotrajne kazne zatvora, pa su stoga alternativne krivične sankcije u takvim
situacijama adekvatno rešenje radi izbegavanja navedenog vida kažnjavanja za lakša
krivična dela, a u cilju smanjenja zatvorske populacije i sprečavanja drugih negativnih
posledica koje prenaseljenost zatvora i kratkotrajne kazne lišenja slobode mogu da
prouzrokuju. Jedna od pratećih pozitivnih strana primene alternativa kazni zatvora i
smanjenja zatvorske populacije jeste i smanjenje troškova. Naime, primenom
alternativnih krivičnih sankcija se štedi novac, s obzirom da je izvršenje ovih
vanzavodskih sankcija znatno jeftinije nego izvršenje kazne zatvora.
Posebno u uslovima konstantnog porasta zatvorske populacije u svetu, pa i kod
nas, a što iziskuje ogromna novčana izdvajanja države, rešenje u alternativnim
sankcijama, čiji su troškovi izvršenja znatno niži, pokazuje se kao racionalno i nužno.
Međutim, ne treba pomisliti da je primena alternativnih krivičnih sankcija u potpunosti
jeftina i da samo trebaju minimalni izdaci države za njihovu realizaciju. U tom smislu
treba razlikovati različite alternativne sankcije, pa treba reći da je takav zaključak
nesumnjiv kada su u pitanju pojedine obaveze novčane prirode.
S druge strane, izvršenje probacije, a posebno elektronskog nadzora je skupo, jer
iziskuje uključenje većeg broja adekvatno edukovanog osoblja, te postojanje
profesionalne organizacije za nadzor, kao i korišćenje ne tako jeftinih elektronskih
uređaja i usluga stručnjaka radi instaliranja i održavanja takve opreme. Takođe treba
istaći da, iako se izvršenje rada u javnom interesu sastoji u besplatnom radu u korist
zajednice, neophodno je da država snosi troškove osiguranja osuđenog za slučaj nesreće
na radu, pa su i u tom smislu neophodni izdaci, kao i troškovi vršenja nadzora nad
njenom realizacijom.
4
Pored navedenog, skupe su i različite mere koje uključuju primenu određenih
medicinskih terapija posebno prema licima koji su imaju određenu toksikomansku
zavisnost, kao i ukoliko se radi o licima koja imaju određene psihičke smetnje, a gde su
neophodni određeni psihijatrijski ili psihološki tretmani. Dakle, zavisno od vrste
alternativnih sankcija, njihovo izvršenje nije u svakom slučaju jeftino, već iziskuje
4
Konstantinović-Vilić, S., Kostić, M., ”Penologija”, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 2011.
7
