Analiza troškova proizvodnje

1. UVOD
Proces proizvodnje se odvija tako što čovek svojim radom deluje na predmete rada pomoću sredstava za rad. Rezultat procesa rada je proizvod (ili usluga). Uslov za dobijanje proizvoda određenih upotrebnih kvaliteta je ulaganje u proizvodnju; materijala (predmete rada), sredstva za rad i radne snage, ovi elementi ulaganja imaju svoju vrednost utrošenog rada kao i svih sredstava i dobra koja su potrošena u cilјu proizvodnje novih proizvoda.
To praktično znači da su troškovi vrednosti utrošene u reprodukciji. Troškovi su novčane vrednosti utrošenog živog opredmećenog rada potrebnog za izradu određenog proizvoda.
Vrednost utrošenog živog i opredmećenog rada postaju trošak ako se:
• trošenje elemenata proizvodnje zbilo u procesu reprodukcije;
• da su trošenja vrednosti u reprodukciji prouzrokovana utrošcima elemenata proizvodnje;
• da su utrošeni elementi reprodukcije imali izraz društvenog priznanja ekonomske vrednosti
Troškovi su u savremenim uslovima razvoja proizvodnih snaga i teorije predmet permanentnog izračunavanja, interesovanja i praćenja. To je sasvim razumlјivo jer troškovi predstavlјaju klјučno pitanje svake privrede i svakog preduzeća ponaosob. Nivo ostvarenja ekonomije preduzeća je uslovlјen veličinom troškova.
2. OSNOVNE EKONOMSKE KATEGORIJE
2.1. Ljudske potrebe
Zašto se ljudi bave ekonomijom? Zašto moraju da iznalaze i sprovode metode u proizvodnji, potrošnji, raspodeli i razmeni i potrošnji materijalnih dobara i usluga, pomoću kojih se uspešno upravlja domaćinstvom, odnosno gazdinstvom, preduzećem, ili privredom jedne države?
Pri odgovoru na navedena pitanja treba samo pomisliti šta bi se sa ljudskom civilizacijom desilo kada bi svi ljudi na planeti Zemlji prestali da proizvode. Donekle bi se trošile zalihe, a potom bi život stao. Ljudi ne bi više mogli da zadovoljavaju svoje egzistencijalne potrebe koje im je nametnula sama njihova priroda, potrebe za hranom, pićem, odevanjem, stanovanjem itd. Normalno, prestalo bi i zadovoljavanje društvenih potreba iz oblasti obrazovanja, kulture, duhovnosti itd. Dakle, čovek se bavi ekonomskim aktivnostima (proizvodnja, potrošnja, raspodela i razmena materijalnih dobara i usluga) radi zadovoljavanja svojih potreba.
Ljudske potrebe su neograničene. Biološka, kulturološka i materijalna evolucija ljudi permanentno rađa nove potrebe. Uz to, broj ljudi na planeti stalno se povećava. Istovremeno, prirodni resursi sa kojima se potrebe zadovoljavaju su ograničeni. Odatle potiče potreba da ekonomija kao nauka iznalazi metode čija primena tokom realizacije ekonomskih aktivnosti (proizvodnja, potrošnja, raspodela i razmena) omogućava da se trošenjem što manje količine resursa zadovolji što veći broj potreba.
2.2. Oblici ekonomskih aktivnosti
Oblici ekonomskih aktivnosti su: 1) proizvodnja, 2) potrošnja, 3) raspodela i 4) razmena.
Proizvodnja je osnovni oblik ekonomskih aktivnosti. Rezultati proizvodnje su materijalna dobra sa kojima se zadovoljavaju materijalne potrebe. Ostale ekonomske aktivnosti su izvedene iz proizvodnje. Kada nema proizvodnje i rezultata proizvodnje, nema ni drugih ekonmskih aktivnosti jer nema šta da se raspodeljuje, razmenjuje i troši.
Materijalne potrebe se zadovoljavaju tokom potrošnje. Znači, krajnji cilj proizvodnje je potrošnja. Međutim, privredni, tehnološki i kulturološki razvoj civilizacije prouzrokovao je podelu rada i razne specijalizacije u okviru proizvodnih procesa i na taj način razdvojio proizvodnju i potrošnju tako što su se između njih pojavili procesi raspodele i razmene.
2.2.1. Proizvodnja
Prizvodnja je ekonomska aktivnost u kojoj čovek svojim radom i pomoću sredstava za rad odvaja delove prirode koje prerađuje i prilagođava za zadovoljenje svojih potreba.
Iz same definicije prizilazi da su elementi procesa proizvodnje: ljudski rad, sredstva za rad i predmeti rada.