Anestezija u veterini

Anestezija predstavlja stanje bez svesti, indukovano kontrolisanim i reverzibilnim medikamentoznim delovanjem na centralni nervni sistem (CNS), pri čemu pacijent ne oseća bol niti se seća bolnog stimulusa.
Termin anestezija dolazi od grčkog izraza anaisthesia, što znači “neosetljivost” i koristi se pri opisu gubitka osećaja u jednom delu tela ili u celom telu. Anestezija se postiže aplikacijom lekova koji izazivaju depresiju aktivnosti nervnog tkiva na lokalnom ili regionalnom nivou ili pak depresiju CNS-a. Mnogi termini su korišćeni kako bi se opisao efekat anestetika, kao što su:
– Analgezija – smanjenje ili odsutnost osećaja bola;
– Trankvilizacija – stanje promenjenog ponašanja, kada je anksioznost otklonjena, a pacijent miran i svestan svog okruženja. U ovom stanju životinja može biti indiferentna na blagi osećaj bola;
– Sedacija – stanje depresije centralnog nervnog sistema koju prati pospanost. Pacijent nije svestan okruženja;
– Narkoza – stanje dubokog sna, nastalo aplikacijom lekova. Narkoza može ali i ne mora biti praćena analgezijom;
– Hipnoza – stanje veštački izazvanog sna ili stanja nalik snu koji proizilazi iz umerene depresije CNS-a, iz kojeg pacijent može lako da se probudi;
– Lokalna anestezija (analgezija) – gubitak osećaja u ograničenom delu tela;
– Regionalna anestezija (analgezija) – podrazumeva neosetljivost većeg, ograničenog regiona;
– Opšta (totalna) anestezija – lekovima prouzrokovano nesvesno stanje čije su karakteristike kontrolisana, reverzibilna depresija CNS-a i analgezija. U takvom stanju pacijent ne može da se probudi a čulne, motorne i autonomne funkcije su oslabljene;
– Hirurška anestezija – predstavlja stanje farmakološki indukovane neosetljivosti koje omogućava bezbedno izvođenje hirurške intervencije kako za samog hirurga tako i za životinju. Osim gubitka svesti (opšte anestezije), takođe je potrebno postignuti i adekvatnu analgeziju u cilju suzbijanja neželjenih reakcija na štetne stimuluse, npr. hipertenzije, tahipneje. Mišićna relaksacija je potrebna kako bi se sprečili refleksni pokreti kao odgovori na štetne (ali ne uvek i bolne) stimuluse ali i kako bi olakšala izvođenje operacije i to, a naročito onih kod kojih i najmanji pokret može biti opasan, npr. kod oftamoloških procedura, zahvata na ekstremitetima.
– Balansirana anestezija – podrazumeva korišćenje više vrsta lekova u cilju postizanja hirurške anestezije, gubitak svesti se postiže anestetikom/ hipnotikom, analgezija analgeticima a opuštanje mišića neuromuskularnim blokatorima. Ovaj vid anestezije oslobađa opšti anestetik i obezbeđuje analgeziju i opuštanje mišića, pa su potrebne niže doze samog anestetika, pri čemu je i smanjen uticaj opšteg anestetika na vitalne centre. Balansirana anestezija je korisna kod pacijenata sa oslabljenom kardiovaskularnom rezervom, npr. kod veoma bolesnih ili starih životinja, a danas predstavlja standard u savremenom izvođenju anestezije;
– Disocijativna anestezija – predstavlja stanje izazvano lekovima (ketaminom, tiletaminom) koji razdvajaju neurološku komunikaciju između talamokortikalnog dela i limbičkog sistema. Ovaj oblik anestezije se karakteriše kataleptičnim stanjem u kojem su oči otvorene a refleks gutanja očuvan. Tonus mišića postoji ukoliko nije dat sedativ ili miorelaksans.