Anketa

1.Uvod
U radu koji sledi biće prikazana primena statistike i njenih metoda u analizi i obradi podataka prikupljenih iz dela svakodnevice. Potrudili smo se da posmatrana pojava bude poznatija što širem spektru ljudi, što po intelektualnim standardima što po godišnjoj dobi primene. Tako da je za predmet analize uzeta društvena mreža o kojoj će biti reči i u daljem tekstu radi upoznavanja čitaoca sa tom pojavom.

Prikupljanje podataka o toj pojavi izvršeno je anketiranjem, čiji će način i upotreba biti objašnjenje pre početka analize i predstavljanja samog rada, kao osnova za razumevanje istog. Anketiranje je vršeno nasumično, što će reći da se nismo ograničavali polom, starošću, mestom življenja i slično, ali smo uzimali u obzir poznavanje pojave od strane anketiranih osoba radi očuvanja reprezentativnosti uzorka. Po našem mišljenju to je ovu anketu učinilo vrlo objektivnom i primenljivom za dalja konktretnija istraživanja.

Anketa je obuhvatila grupu od tačno 100 člana.
Sam primer ankete biće dostavljen u radu radi boljeg uvida u istu.
Ovim putem zahvaljujemo se na saradnji svima koji su u njoj učestvovali.
Anketa je bila i ostaće anonimna.

1.1.    Pojam ankete
Anketa je tehnika prikupljanja podataka i obaveštenja koji se primenjuje u društvenim naukama. Sprovodi se tako što veći broj ispitanika (koji čine uzorak) odgovara na pitanja u vezi sa nekim strogo određenim problemom ili pojavom.
Što će reći, anketa je naziv za skup postupaka pomoću kojih se pobuđuju, prikupljaju i analiziraju izjave ljudi kako bi se saznali podaci o njihovu ponašanju ili o njihovim stavovima, mišljenjima, preferencijama, interesima i slično, radi statistike, ispitivanja javnog mnjenja tržišta ili kao temelj za potrebe medicinskog, sociološkog ili nekog drugog istraživanja.
Podatke iz ankete prikupljamo tako što kao uzorak uzimamo grupu ljudi kojima postavljamo jedno ili više pitanja I snimamo odgovore. Ankete, odnosno preglede možemo obaviti putem pošte, preko telefona – intervjujom ili običnim intervjujom.
Ponekad je vrlo teško ili nemoguće opažati ponašanje ljudi ili saznati njihovo neposredno doživljavanje u nekim situacijama. U takvim primerima možemo se poslužiti anketnim ispitivanjem. Njime se koristimo i onda kada želimo saznati mišljenja ljudi o raznim političkim i socijalnim pitanjima. Izjave se pobuđuju promišljeno odabranim pitanjima, koja trebaju biti jednostavna, jasna, nedvosmislena i nesugestivna. Pitanja se mogu postaviti pismeno, pomoću odštampanog upitnika, ili usmeno, putem intervjua. Pitanja se ne postavljaju bilo kome, već pažljivo izabranom uzorku ispitanika koji mora biti reprezentativan za populaciju koja se proučava. Registrovani odgovori ispitanika na kraju se obrađuju različitim postupcima statističke analize.
Vrednost ankete je ograničena, jer saznanja koja nam ona može dati zavise od iskrenosti ispitanika i o njihovoj sposobnosti da odgovore na postavljena pitanja. Ali, uz odgovarajući problem istraživanja, dobro konstruisan i proveren upitnik, reprezentativan uzorak ispitanika i uz konkretno prikupljanje i prikladnu analizu podataka, anketom se može doći do korisnih podataka o ljudskom doživljaju i ponašanju.
Anketu kao metodu istraživanja koristimo u sociologiji slično kao i u psihologiji.