Antidampinske mere

UVOD

Prve pokušaje pravnog regulisanja nekorektnog postupanja u međunarodnoj trgovini možemo naći još u drugoj polovini 19. veka. Posebno antidampinško zakonodavstvo, s druge strane, izdvaja se na prelazu iz 19. u 20. vek i to u onim zemljama koje su u tom periodu najintenzivnije razvijale svoju privredu.

U Evropi se potreba zaštite domaćeg tržišta od poplave jeftine uvozne robe javlja tek tridesetih godina, u vreme velike svetske ekonomske krize.

Dalji razvoj međunarodnih prilika vodio je GATT-a (opšti sporazum o carinama i trgovini, donet 1947.godine), a čiji je sastavni deo i član VI koji do današnjih dana predstavlja osnov za celokupnu međunarodnopravnu, pa i nacionalnu regulativu antidampinških mera u svim zemljama potpisnicama GATT. Pri tome, važno je napomenuti da tekst GATT-a ne zabranjuje damping kao oblik nastupanja na stranim tržištima, već samo ovlašćuje države potpisnice da u slučaju takvog nastupanja primene zaštitne mere ako postoji šteta po domaću industriju.

Kako je formulacija GATT-a u vezi sa primenom antidampinških mera bila previše uopštena, to ona nije dovela do očekivanih rezultata već je primena antidampinških mera bila veoma neujednačena. Nastojanja unifikacije antidampinških propisa, krunisana su potpisivanjem Sporazuma o primeni člana VI GATT, poznatijeg kao Antidampinški kodeks od 1967.

Donošenjem novog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i Uredbe o bližim uslovima za primenu antidampinških mera, prvi put su u našem pravu detaljnije uređena pravila za primenu antidampinških mera koje Zakon definiše kao ,,posebnu dažbinu na uvoz robe koja se uvodi radi otklanjanja posledica dampinga“.