Antihipertenzivi

UVOD
Hipertenzija je medicinski termin za visoki krvni pritisak. Netretirana hipertenzija povećava napor kome su izloženi srce i arterije, što konačno dovodi do njihovog oštećenja. Hipertenzija povećava rizik od otkazivanja srca, srčanog udara (infarkt miokarda) i šloga. Na sreću, tretman visokog krvnog pritiska je obično uspešan i lako se primenjuje.
Promene životnog stila su značajan prvi korak u tretmanu visokog krvnog pritiska. Kod nekih pacijenata manji unos natrijuma i alkohola, održavanje idealne telesne težine, redovno vežbanje i ostavljanje pušenja su dovoljni za kontrolu visokog krvnog pritiska.
Međutim, mnogim pacijentima je potreban i lek kako bi se pritisak smanjio.

1. ANTIHIPERTENZIVI
Postoji veliki broj lekova koji se koristi za tretman visokog krvnog pritiska.Iako se generalno dobro tolerišu, lekovi za visoki krvni pritisak mogu da imaju brojne nuspojave; te nuspojave zaviste od specifičnog leka, doziranja i drugih faktora.
Neke osobe će pozitivno odgovoriti na jedan lek, dok će druge na neki drugi. Zato je potrebno vreme da bi se utvrdio pravi lek(ovi) i odgovarajuća doza za efikasno snižavanje krvnog pritiska i najmanje moguće nuspojava.
Početak terapije je moguć jednim of lekova iz 5 grupa lekova: diuretici, beta blokatori, antagonisti kalcijumovih kanala, ACE inhibitori. Na izbor leka utiče mnogo činilaca: prisustvo ili odsustvo oštećenja target organa, kardiovaskularno ili bubrežno obolenje, dijabetes melitus, profil rizika, prisustvo drugih oboljenja koja mogu favoriziovati ili ograničiti primenu antihipertenzivnog leka (npr. bronopostruktivna oboljenja i beta blokatori), moguće interakcije lekova, pretohodno iskustvo bolesnika sa antihipertenzivnim lekom, cena leka i dr. Lek treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob. U nekim stanjima preporučene su određene grupe lekova

1.1. Alfa blokatori
Alfa blokator (npr. doksazosin, alfa blokator najdužeg dejstva) može da poveća rizik od otkazivanja srca i obično se ne preporučuje kao prva terapija visokog krvnog pritiska.
Mogući izuzetak su stariji muškarci koji imaju simptome uvećane kao što su slab protok urina, često uriniranje i osećaj nedovoljno ispražnjene bešike. Alfa blokator može da bude efikasan za olakšavanje tih simptoma i redukciju krvnog pritiska.
Alfa blokatori inhibiraju vezivanje norepinefrina (oslobođenog iz simpatetičkih nevnih terminala) za alfa-1 receptore na membrani vaskularnih ćelija glatkih mišića. Primarni efekat ove inhibicije je relaksirani vaskularni ton mišića (vazodilatacija), čime se smanjuje periferni vaskularni otpor, i to dovodi od umanjenja krvnog pritiska.

1.2. Beta Blokatori
Pod pojmom beta blokatora smatraju se lekovi koji blokiraju učinak adrenalina i noradrenalina na beta adrenergičke receptore u telu, prvenstveno u srcu, perifernim krvnim sudovima i jetri. U kardiologiji se koriste kod velikog broja bolesti poput aritmija, angine pectoris, hipertenzije i za prevenciju infarkta srca.
Beta blokatori deluju tako što blokiraju (koče) dejstvo beta-adrenergičnih substanci, posebno epinerfina (adrenalina), u centralnom nervnom sistemu. Blokadom ovih adrenergičnih substanci, srce se oslobađa pritiska.
Postoje tri tipa beta adrenergičkih receptora:
• Beta-1 receptori koji se nalaze uglavnom u srcu, crevima i masnom tkivu;
• Beta-2 receptori koji su smešteni po celom telu, uglavnom u plućima, mišićima, jetri i arteriolama;
• Beta-3 receptori su manje istraženi, ali se zna da imaju ulogu u metabolizmu masti.
Adrenergični beta receptori su veoma rasprostranjeni u različitim organima uključujući i centralni nervni sistem. Imaju veoma važan uticaj u regulaciji aktivnosti srca, posebno u kontraktilnosti srca i krvnih sudova. Beta receptori koji su lokalizovani na završetku adrenergičbih nervnih vlakana nazivaju se presinaptički. Njihovom stimulacijom povećava se lučenje noradrenalina, što ima dvostruki značaj za funkciju kardiovaskularnog sistema. Adrenalin koji se izluči u stanju stresa, preko beta receptora povećava tonus simpatikusa i njegov uticaj na srce i krvne sudove. U hipertenziji, beta receptori bi mogli biti aktivirani jače nego u normalnim okolnostima. Beta blokatori blokiraju presinaptičke beta receptore čime se smanjuje oslobađanje noradrenalina i snižava krvni pritisak kod bolesnika sa hipertenzijom.
Pre početka uzimanja beta blokatora treba obratiti pažnju na eventualnu insuficijenciju bubrega ili jetre. Ako je insuficijencija bubrega izražena, a prisutne su i manifestacije insuficijencije jetre, potrebna je opreznost. Terapija beta blokatorima je dugotrajna i može je odrediti jedino lekar.