Bankarske usluge

UVOD
Tema ovog rada biće bankarske usluge, njigov značaj i kvalitet, analiza glavnih dimenzija, istraživačkim tehnikama za unapređenje kvaliteta bankarskih usluga. Bankarski poslovi su pravni poslovi, koji se zaključuju između bankarskih organizacija u vezi sa pravnim prometom novca i obavljanjem privrednih usluga sa novcem. Kod bankarskih poslova bitno je da je jedan subjekat bankarska organizacija i da je reč o prometu i uslugama u vezi sa novcem.
U prvom delu rada upoznaćemo se sa bankarskim uslugama tokom istorije, njihovim bitnim karakteristikama, kao i sa subjektima bankarskih poslova. Zatim ćemo govoriti o osnovnim finansijskim institucijama i njihovim funkcijama. Takođe biće objasnjenje usluge banaka iz oblasti finansija.
U drugom delu rada govorićemo o Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je imao za cilj da obezbedi uslove za unapređenje dobre poslovne prakse i fer odnosa prema korisnicima, kao i da obezbedi kreiranje regulatornog okvira kojim se obezbeđuje potpunija i efikasnija zaštita korisnika.
Na kraju rada upoznaćemo se sa kvalitetom usluga u bankarstvu, nesaglasnosti po pitanju pogleda na kvalitet bankarskih usluga i njihovo prevazilaženje, analizom glavnih dimenzija i odrednica kvaliteta usluga u bankarstvu i istraživačkih tehnika za unapređenje kvaliteta bankarskih usluga.
1. Pojam bankarskih usluga
Pojam banke potiče od latinske reči “BANCO” koja označava klupu, tezgu
postavljenu na ulicu na kojoj se vrši razmena različitih oblika vrste novca, kao i novčane
transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom.
Pojedini poslovi koji pripadaju bankarskoj sveri postojali su još u ranim periodima seta.
Tako su u Vavilonu postojale privatne kuće, preteče bankarskih institucija koje su se
bavile poslovima tezaurisanja.
Dalja geneza bankarskih poslova vezuje se za Antičku Grčku i pojavu sarafaskih
poslova čiju osnovu čini razvoj metalnog novca. Kasnije se u Rimskoj imperiji stiču
povoljni uslovi za razvoj novčanih transakcija i finansijskih poslova.
Rimsko bankar-angitarius. Pojavljuje se različiti novac a neki su kovali novac različite
težine. Pojava prvih bankarskih institucija vezuje se za komercijalne i emisione banke.
Banca di Genova 1320, Casa di Sant Georgio 1407, Sverigenriks Bank 1668, Banc of England 1694. Afirmaciji i održanju banaka i daljem ekonomskom razvoju doprineo je nagli industrijski razvoj i koncentracija proizvodnog i trgovačkog kapitala u krupne ekonomske
aglomeracije. Banke su doprinosile mobilizaciji i upošljavanju novčanog kapitala. Banka
institucija čija je osnovna aktivnost odobravanje kredita i primanje depozita.
Bankarske usluge tokom istorije obuhvataju:
• Obavljanje menjačkih poslova
Istorija nam otkriva da je jedna od prvih usluga koje su banke nudile bila usluga menjačkih poslova. Banka je spremno vršila zamenu kovanog novca ili valute (kao što je dolar) za drugu (kao što je frank) i za te usluge naplačivala je proviziju. Ovi menjački
poslovi vekovima su bili od važnosti za putnike, kao što su i danas, pošto opstanak i
dobrobit putnika zavisi od mogućnosti pristupa lokalnom novcu ili valuti. Na današnjem
finansijskom tržištu, trgovinu inostranom valutom uglavnom obavljaju najveće finansijske
kompanije zbog rizika koje nose takve transakcije i troškova potrebnih da bi se one izvršile.
• Eskontovanje trgovačkih papira
Još na samom početku svog postojanja, banke su vršile eskontovanje trgovačkih papira – odobravale su zajmove lokalnim trgovačkim firmama koje su prodavale banci dugove (račune dugovanja) koje su imale prema svojim klijentima, da bi takve firme
mogle odmah da podignu gotovinu. Mali je korak bio od prelaska sa eskontovanje
papira na odobravanje direktnih zajmova firmama za kupovinu zaliha roba ili izgradnju
novih objekata – usluge koje danas pružaju ne samo banke, već i finansijske kompanije,
osiguravajuće kompanije i ostali konkurenti u pružanju finansijskih usluga.
• Usluge štednih uloga
Odobravanjem zajmova pokazalo se toliko rentabilnim da su banke (a kasnije i
mnogi od njihovih kominenata iz oblasti finansija) počele da traže načine kako da
uvećaju zajmovni kapitala. Jedan od najranijih izvora ovih sredstava bile su usluge štednih uloga – zato su sredstva koja nose kamatu, a koja su deponovana kod deponentne institucije na period od nekoliko nedelja, meseci ili čak godina, ponekad sa
relativno visokim kamatnim stopama. Prema istorijskoj evidenciji, banke u antičkoj grčkoj
nudile su godišnju kamatnu stopu od 16% da bi privukla štedne uloge od bogatih
patrona. A potom odobravale zajmove vlasnicima brodova koji su plovili Mediteranom po
stopi dvostruko ili trostruko većoj od one koju su plaćale svojim klijentima po štednim ulozima.
• Čuvanje predmeta od vrednosti i potvrde o vrednosti
Tokom srednjeg veka, banke i ostali trgovci (često pod nazivom “zlatarske radnje”),
započele su sa praksom čuvanja zlata, hartija od vrednosti i ostalih predmeta od
vrednosti koje su posedovali njihovi klijenti, unutar obezbjeđenih sefova, uveravajući
tako klijente da dobro čuvaju njihove vrednosti. Ove finansijske firme su takođe, kada se
od njih to tražilo, procenjivale tržišnu vrednost vrednosnih predmeta svojih klijenata,
posebno zlata i nakita.