Banke i bankarski sistem (8. deo)

1. POJAM I POJAVA BANAKA

Banke su finansijske institucije, odnosno kreditne ustanove koje se bave novčanim prometom, to jest prikupljanjem slobodnih finansijskih sredstava, koje vrše njihovu koncentraciju i alokaciju kroz odobravanje kredita uz određenu kamatu.
Prve banke se pojavljuju još u ranom srednjem veku. Njihova pojava je bila vezana za razvoj trgovine. Banke su se razvile iz zlatara i zalagaonica, koje su u početku služile kao institucije za čuvanje zlata i ostalih dragocenosti građana. Zlatare su za primljenu vrednost zlata ili neke dragocenosti izdavali potvrdu, tj. priznanicu. Kasnije, pri preuzimanju svog zlata, ulagači su pokazivali svoju priznanicu i uz plaćanje određene naknade dobijali svoje zlato nazad. Zlatari su ubrzo shvatili da ne moraju vraćati isti komad zlata koji je klijent ostavio ako je vrednost tog komada bila ekvivalentna pozajmljenom komadu. To je omogućilo zlatarama da i same pozajmljuju drugim građanima već deponovano zlato. U periodu kapitalizma, ubrzan razvoj proizvodnih snaga uslovio je potrebu razvoja banaka kao institucija, koje se bave mobilizacijom i centralizacijom sredstava kao i njihovim plasmanom. Osnovni poslovi banaka vezani su za kreditne odnose.

2. BANKARSKI POSLOVI

Banke obavljaju mnogobrojne i raznovrsne poslove. Možemo klasifikovati celokupno bankarsko poslovanje sa gledišta ročnosti i funkcije koju banke obavljaju.
Sa gledišta ročnosti, tj. vremena za koje se kapital pozajmljuje, podela bankarskih poslova izvršena je na:
a) kratkoročne
b) dugoročne bankarske poslove.

Kratkoročni poslovi podrazumevaju sve poslovne aktivnosti banke koji se obavljaju u rokovima kraćim od 1 godine, a dugoročni bankarski poslovi one koji se obavljaju u rokovima dužim od 1 godine. Ovo je opšta podela, primenljiva na sve bankarske poslove.

Sa aspekta funkcije koju obavljaju bankarski poslovi se mogu podeliti na:
a) aktivne (kreditne);
b) pasivne (mobilizatorske);
c) neutralne (posredničke) i
d) sopstvene.
Aktivni bankarski poslovi odnose se na kreditnu aktivnost banke i plasmane u hartije od vrednosti (HoV) izdate od strane drugih banaka ili lica. To su oni poslovi u kojima se banke javljaju u ulozi davanja kredita odnosno pozajmljivača finansijskih sredstava. Kod kreditnih poslova banke naplaćuju takozvanu aktivnu kamatu, koja je u odnosu na pasivnu za odgovarajući procenat veća. U suštini, banke ostvaruju prihod na osnovu razlike između aktivne (veće) i pasivne (manje) kamatne stope.
Pasivni bankarski poslovi podrazumevaju aktivnost prikupljanja štednje i depozitnog potencijala uopšte preko HoV sopstvenog izdanja. Njihova osnovna funkcija je prikupljanje i koncentracija slobodnih finansijskih sredstava. Uloga banaka u ovim poslovima je posrednička, jer je usmerena na mobilizaciju slobodnih finansijskih sredstava. Banke na ovaj način od velikog broja individualnih vlasnika prikupljaju sredstva, da bi ih stavile na raspolaganje zajmotražiocima. Na prikupljena sredstva od individualnih vlasnika banke plaćaju takozvanu pasivnu kamatu, koja vlasniku sredstava donosi dobit.
Sopstveni bankarski poslovi su poslovi koje banka vrši u svoje ime i za svoj račun (aktivnosti koje one obavljaju u ulozi trgovca, ortaka, špekulanta i sl., plasman sredstava, ulaganje u osnovna sredstva banke, sefovsko poslovanje).
Neutralni bankarski poslovi su poslovi koje banka vrši u tuđe ime i za tuđ račun (inkaso poslovi, poslovi izdavanja kreditnih pisama i otvaranje akreditiva, depo poslovi, poslovi platnog prometa – unutrašnji platni promet i platni promet sa inostranstvom).