Benchmarking

Uvod

Benchmarking projekat se definiše na različite načine. Prema jednoj od često navoćenih definicija koja je razvijena od strane Američkog centra za produktivnost i kvalitet, benčmarking predstavlja sistematski i kontuirani proces merenja koji služi kao baza za poređenje. Pre svega to je istraživanje i posmatranje najbolje prakse konkurenata, odnosno traganjem za najbonjom industrijskom praksom. Benčmarking prestavlja standard kvaliteta koji služi kao baza za porećenje vlastitog poslovanja sa poslovanjem onih preduzeća koji postižu najbolje rezultate.
Benčmarking omogućava preduzećima da uče na iskustvu drugih, i ova metoda se smatra jednom od najpoštovanijih u svetu jer je mnogim svetskim kompanijama pomogao da opstanu.
Japan je početkom 20. veka praktično opercionalizovao benčmarking, slsli su emisare širom sveta, a pre svega u SAD kako bi pronašli najbolju praksu u određenim oblastima kako bi se mogla primenjivati u japanskoj privredi.
Pronašli su benčmarking – učenje od drugih i zahvaljujući zome Japanci su ospeli da od relativno zaostale zemlje stvore svetsko čudo i zabeleže ekonomski rast koji ni jedna zemlja do sada nije uspela.

1. Pojam I definicija benchmarking-a

Postoje mnogobrojne definicije i tumačenja pojma benchmarking i onoga što on obuhvata. Kod nas taj pojam nije baš adekvatno preveden, ali ipak u marketing literaturi pojam benchmarking označava konkurentsko poređenje. Većina ljudi poistovećuje ga sa otkrivanjem strogo čuvanih tajni konkurenata i nekom vrstom poslovne špijunaže.
• Benchmarking je metoda sistematskog poređenja performansi svoje organizacije u odnosu na druge i primena iskustva i veština najboljih u cilju ostvarenja ciljnih poboljšanja vlastitih performansi. Metoda se zasniva na bespristrasnom „skeniranju“ prakse u cilju identifikacije maksimalne vrednosti nekog „etalona“, t.j. merljivog pokazatelja prakse, koji se proglašava najboljim u svojoj oblasti i ciljnim za kompanije koje tu performansu smatraju važnom za svoj opšti poslovni uspeh.
• Benchmark je najbolja performansa koja sada može biti ostvarena. To nije minimalni prihvatljivi standard, niti prosečna vrednost neke uočene performase, mada se često i pogrešno upotrebljava u tom smislu.
Benchmark je meta, cilj koji je naša aspiracija izdvojila na bazi jasne predstave gde smo sada i gde bi se trebali naći u određenom trenutku budućnosti. Ovaj cilj se oblikuje na bazi sprovedenog istraživanja i saznanja da su takvi rezultati negde postignuti.
2. Nastanak I razvoj benchmarking-a

Smatra se da su stari Egipćani bili prva civilizacija za koju se može reći da je koristila benchmarking u svom rudimentarnom obliku. Tokom gradnje piramida oni su koristili metalne šipke koje bi zaglavili između kamenih blokova, i koje su im služile kao standard i mera za gradnju. Moderna japanska poslovna filozofija koja ima značajno utemeljenje u svojoj civilizaciji i koja je zbog toga u mnogo čemu ispred “zapadnjačke” poslovne kulture ima svoje originalne i autentične tehnike slične benchmarkingu.
U Japanu su zaposleni ohrabreni i motivisani da analiziraju i proučavaju organizacione procese ne samo unutar svoje kompanije, već i procese koji se odvijaju u drugim, konkurentnim ili nekonkurentnim firmama. Na taj načinje moguć brzi transfer najboljih procesa i tehnologija. Ovaj koncept učenja se na japanskom zove Shukko.
Drugi japanski poslovni koncept bez koga se ne može zamisliti priča o benchmarkingu je Kaizen, koji predstavlja poslovnu filozofiju postepenog i sistematskog poboljšanja u kojoj učestvuju svi zaposleni: top-menadžeri, menadžeri i radnici – u svakom trenutku. Mnogi stručnjaci kažu da je upravo Kaizen kao poslovna filozofija ono što donosi komparativnu prednost japanskim kompanijama u odnosu na zapadne. Japanska poslovna filozofija je usmerena na stalno i postepeno (makar i minimalno) unapređenje procesa, što donosi veću profitabilnost na srednji i duži rok, dok zapadnjačka poslovna filozofija prioritet daje kratkoročnom rezultatu – profitu, što za posledicu ima radikalne mere i velike turbulencije i nestabilnost na tržištu.
Preteče Benčmarking metode su :
-Metod višeatributivnog odlučivanja koji se svodi na izbor alternative prema unapred utvrđenim kriterijumima – atributima,
– Cross section analiza, koja upoređuje ostvarene prosečne rezultate prema zamišljenom, idealnom rezultatu,