Berzanski posrednici
4
Ukoliko je trgovanje organizovano tako da se obavlja:
na tačno određenom mestu,
između ovlašćenih berzanskih trgovaca, u tačno određeno vreme i
po strogo definisanim pravilima trgovanja,
takvo tržište se naziva berzom, a trgovina koja se na njoj obavlja-berzanskom trgovinom. Sva
ostala trgovina koja se obavlja van berze se naziva vanberzanskom trgovinom.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije, odnosno
one su neprofitne institucije, u vlasništvu države, ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa
javnim ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti
kontrolu njihartija od vrednostiog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
Berze mogu biti robne, produktne, efektne i mešovite. Produktne berze su one na kojima se vrši
prodaja određenih vrsta roba kao što su poljoprivredne, industrijske i dr. robe; na efektnim
berzama se obalja promet trgovačkih efekata, odnosno hartija od vrednosti kao što su akcije,
obveznice koje emituje država, menice, valute pojedini zemalja. Mešovite berze predstavljaju
kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se istovremeno trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane za tačno određene
robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene metale, kao i za vunu i za pamuk, a
takođe postoji i njujorška berza za vunu i pamuk.
Robnu berzu mogu da osnivaju pravna lica koa su registrovana za poslove proizvodnje i prometa
robe, savezna država i republika članica. Strana banka, ili neko drugo strano pravno lice, može
biti osnivač finansijske, odnosno robne berze pod uslovima reciprociteta.
Statutom berze se utvrđuju posebno: naziv i sedište berze, predmet, organizacija i način
poslovanja, način donošenja akta berze, sastav, način izbora i nadležnost organa upravljanja i
rukovođenja berzom, uslovi za sticanje članstva na berzi, kao i mnogi drugi parametri vezani ya
celokupno postojanje berze.
Berzanski posrednici
5
Berze poseduju i svoja određena pravila. Tim pravilima se utvrđuje naročita vrsta poslova i
uslovi i način njihartija od vrednostiog obavljanja, uslovi koje moraju da ispune učesnici u
trgovini na berzi, način utvrđivanja i određivanja kamatne stope, kursa, odnosno cena, način i
uslovi izvršenja obaveza, itd. Imovinu berze obezbeđuje osnivač, odnosno akcionari berze. Ona
može biti u novčanom (novčani deo kapitala) i nenovčanom obliku (zgrade, oprema, i druga
sredstva). Kao organi berze pojavljuju se: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. U
skladu sa statutom berze, berza ima mogućnost obrazovanja i drugih organa.
1.1. Funkcije berzi
Berza je slobodno i otvoreno tržište na kome ne postoji monopol-dominacija pojedinca ili grupe,
jer ona tada ne bila prava berza nego monopol. Berza pruža sigurnost u poslovanju svim
učesnicima, jer na njoj vladaju određena pravila i propisi kojih se svi učesnici moraju strogo
pridržavati, i koja štite učesnike od lošeg ponašanja drugih učesnika na berzi
3
. Na berzi svi
trgovci posluju pod istim uslovima i sa istim pravilima. Standardni kvalitet robe omogućavaju da
se na berzi masovno trguje robom koja nije fizički prisutna na berzi, koja tek treba da bude
dovezena, proizvedena ili ubrana iz dolazećih prinosa. Pitanje standardizacije materijala kojima
se trguje na berzi reguliše se berzanskim pravilima, kao i odgovarajućim zakonskim propisima.
Na berzama su istinski kupci i prodavci anonimni, jer, za njihartija od vrednosti račun, trgovinu
obavljaju zastupnici- brokeri i dileri kad su u funkciji brokera.
Berza obezbeđuje kontinuirano trgovanje jer se trguje standardizovanom robom. Elektronsko
trgovanje omogućuje da berze posluju 24 časa. Na berzama se kontinuiranim transakcijama
stalno ispituje vrednost robe i hartija od vrednosti, a time i solventnost njihartija od vrednostiih
emitenata. Mogućnost da se jeftino i brzo prodaju robe i kotirane hartije od vrednosti vlasnicima
omogućuje da slobodna sredstva drže u relativno prinosnim plasmanima, ne ugrožavajući svoju
likvidnost. To utiče na podizanje opšte uposlenosti sredstava u privredi, a time i efikasnosti
njihartija od vrednostiog korišćenja.
3
Šoškić D., Živković B., Finansijska tržišta i institucije, Ekonomski fakultet Beograd, 2007., str. 124
