Bezbednost saobraćaja na putevima

1. UVOD

1.1. Saobraćaj, štetne posledice saobraćaja i bezbednost saobraćaja

Saobraćajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ili saopštenja. Saobraćajna delatnost je postala značajna za čoveka, sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlađe kameno doba). Naime, tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto značajne količine hrane, značajnog broja ljudi, odnosno saopštenja. Pojavila se potreba za saobraćanjem – za saobraćajnom delatnošću. Saobraćaj nije isto što i saobraćajna delatnost.

Saobraćaj je samostalna ljudska delatnost čiji je cilj promena položaja ljudi,stvari ili saopštenja. Saobraćaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treće velike podele rada. Izdvojio se iz trgovine. Danas se sve češće govori o transportnoj (saobraćajnoj) industriji odnosno privredi, čime se skreće pažnja na ekonomski smisao saobraćaja.

Saobraćaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od važnih elemenata ovog razvoja. Međutim, štetne posledice saobraćaja prete da omalovaže i znatno umanje koristi od saobraćaja.

Kao najznačajnije štetne posledice saobraćaja danas se ističu:

•   iscrpljivanje prirodnih resursa,
•   zagađivanje okoline bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijama,
•   nastradali u saobraćajnim nezgodama (lakše i teže povređeni i poginuli),
•   materijalne štete, gubici i troškovi saobraćajnih nezgoda i
•  socijalno zagađivanje međuljudskih odnosa izazvano saobraćajem, a posebno saobraćajnim nezgodama.

Bezbednost saobraćaja je naučna disciplina koja se bavi izučavanjem štetnih posledica saobraćaja i metodama njihovog smanjivanja. Dakle,bezbednost saobraćaja daje odgovor na pitanje kako saobraćati uz što manje štetnih posledica.

1.2. Drumski saobraćaj

1.2.1. Istorijat drumskog saobraćaja

Najstarija drumska prevozna sredstva bili su račvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. Oko 3.250 godine pre naše ere, u Mesopotamiji, počela je upotreba točka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je točak) i prva kolica sa točkovima. Zaprežno vozilo, jahaća i tovarna životinja bili su dominantni u drumskom saobraćaju do sredine 20. veka.

Prvi putevi u drumskom saobraćaju su bile utabane staze. U antičkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. Rimska država je posebno mnogo pažnje posvećivala gradnji kvalitetnih puteva. Znatno kasnije je započeta izgradnja klasične kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. Škotski inženjer Džon Mak Adam je pronašao (početkom 19. veka) makadam koji se i danas sreće. Od 1837. u SAD se grade drveni putevi (popločani krupnim drvenim kockama). Ulice u centru Beograda su bile popločane drvenim kockama sve do1950. Početkom 20. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom), a zatim i od asfalta i betona.

 
1.2.2. Karakteristike drumskog saobraćaja

Pozitivne karakteristike drumskog saobraćaja su:

1. Drumski saobraćaj je najmasovniji vid saobraćaja; u razvijenim zemljama je ovaj vid saobraćaja po obimu raspoloživih sredstava veći od svih ostalih vidova saobraćaja;
2. Drumski saobraćaj je u mogućnosti da bez pretovara prevozi proizvode od mesta proizvodnje do mesta potrošnje za relativno kratko vreme;
3. Angažovanje sredstava i ljudstva je malo,tako da je na srednjim i kraćim rastojanjima ovaj vid transporta jeftiniji od železničkog;
4. Drumski saobraćaj je u mogućnosti da poveže sva mesta bez obzira na njihovu udaljenost;            5. Drumski saobracaj na kraćim relacijama nudi veću udobnost prevoza od ostalih vidova saobraćaja;
6. Drumski saobraćaj utiče na razvoj privrede u celini, a posebno poljoprivrede i turizma;
7. Drumski saobraćaj je veoma značajan za potrebe opštenarodne odbrane.