Biološka bezbednost u laboratoriji

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odavno uvidela da je bezbednost, a naročito biološka bezbednost, važno međunarodno pitanje. Odrednice nivoa biološke bezbednosti zasnovane su na sklopu svojstava projekta, konstrukcije, kapaciteta za čuvanje, opremi, postupcima i oprativnim porcedurama neophodnim za rad sa agensima različitih rizičnih grupa.
Svrstavanje nekog agensa u nivo biološke bezbednosti za laboratorijski rad mora biti zasnovano na proceni rizičnosti. Takva procena uzeće u obzir rizičnu grupu kao i druge faktore prilikom određivanja odgovarajućeg nivoa bioliške bezbednosti. Na primer, agens koji je svrstan u rizičnu grupu 2 može, generalno govoreći, zahtevati uslove biološke bezbednosti nivoa 2, opremu, ponašanje i procedure za bezbedno obavljanje posla. Međutim, ukoliko određeni eksperimenti zahtevaju stvaranje aerosola visoke koncentracije, onda nivo 3 biološke bezbednosti može biti prikladniji za pružanje neophodnog stupnja bezbednosti, s obzirom da on obezbeđuje viši stupanj kontrolisanja aerosola na laboratorijskom radnom mestu. Dodeljeni nivo biološke bezbednosti za vrstu posla koju treba obaviti određuje se na osnovu stručne procene zasnovane na proceni rizika, a ne automatski, određivanjem nivoa bezbednosti u laboratoriji prema odrednicama date rizične grupe patogenog agensa koji se koristi u radu.

1. Mikrobiološka procena rizika

Suština primenjivanja biološke bezbednosti je procena rizika.
Dok postoje mnoga raspoloživa pomoćna sredstva u proceni rizika određene procedure ili eksperimenta, najvažnija komponenta je stručna procena. Procenu rizika trebalo bi da obavljaju pojedinci koji su najbolje upoznati sa specifičnim karakteristikama organizama koji se razmatraju za upotrebu, opremom i procedurama koje treba upotrebiti, primerima životinja koji se mogu upotrebiti, kao i sa opremom za čuvanje i raspoloživim prostorijama.