приходи и расходи, односно њихова разлика – добит или губитак. Ако је предузеће
остварило добит, онда можемо тврдити да је резултат његовог пословања мање или више
добар, зависно од висине добити и зависно од осталих показатеља успешности пословања
(ликвидност и солвентност предузећа, стање његове имовине, очекивани резултати у
будућности). Анализом резултата појединачног предузећа бави се микроекономија.

Како, међутим, можемо одредити успешност резултата који је у одређеној години

остварио читав економски систем односно читава национална економија?

У једној привреди се у току године произведе мноштво најразличитијих производа,

тргује   се   различитим   врстама   робе   и   пружају   се   најразноврсније   услуге.   Да   би   се
вредносно   и   количински   обухватили   сви   ти   резултати   производње,   економска   наука,
односно   макроекономија   као   њен   део,   развила   је   читав   систем
такозваних

макроекономских

агрегата

– систем одређених глобалних и синтетичких

показатеља којима се изражавају основни садржаји, динамика и структура, као и резултати
економске активности у некој држави, односно друштвеној заједници. Циљ
макроекономских агрегата је квантитативно изражавање вредности друштвене
производње како би се она даље могла анализирати и разматрати, планирати и поредити
са резултатима других привреда.

Иако се неки од данас коришћених макроекономских агрегата помињу још у XVII

веку, њихово значајније коришћење у макроекономској анализи започиње тек у периоду
после Велике економске кризе односно тридесетих година XX века.

Бруто друшвени производ и национални доходак сачињавају основу структуре овог

семинарског рада. Њихово кретање и дефиниције истих су главна тема семинарског рада,
споредне дефиниције и појмови сачињавају први део рада, где је заступљена демографска
анализа која је уско повезана са ДПБ и НД. Национални доходак по глави становника је
завршни пасус рада након кога следе закључна разматрања и литература коју сам
користио при изради.

Бруто друштвени производ

круг и велики број карактеристика становништва, које су у одељку обележја становништва
сажето дефинисане. Тамо је било говора и о њиховим класификацијама.

Интелектуалне структуре становништва су релативно слабо изучавано подручје у

демографији. Од структура анализираних на нивоу становништва треба поменути, пре
свега, писменост и школску спрему укупног становништва, квалификациону структуру
радне снаге, док су остале структуре испитиване углавном само парцијално (нпр.
квоцијент интелигенције становништва и његових делова) у другим наукама, што је
најчешће недовољно за демографију.

У литератури се заступа мишљење о постојању теоријске комплексне структуре

становништва. Методолошки инструментариј не омогућује испитивање комплексне
структуре. Због тога се у пракси приступа изучавању парцијалних структура. При томе
истраживачи настоје да у једном прегледу обухвате више различитих карактеристика
(обележја) становништва (активно становништво према занимању, полу, старости итд.)

У експликацији промена, фактора који на њих утичу, њихове узајамне повезаности

и међузависности са кретањем становништва итд., демографија се користи и сазнањима из
других наука, а она другим наукама пружа свој допринос с обзиром на специфични метод
који употребљава при истраживању, као и с обзиром на своја властита сазнања о
променама у укупном становништву.

Највећи број демографских структура односи се на квалитативна обележја. У вези

са   овом   чињеницом   јавља   се   неколико   посебних   проблема.   Један   од   значајнијих   је
проблем   класификације,   тј.   на   који   начин   извршити   разврставање   појединаца   према
класификационим групама које ће бити подесне за анализу, а истовремено сврсисходним с
обзиром на постављене циљеве и истраживања, с обзиром на величину скупа и на потребе
статистичке   обраде.   Поред   тога,   потребно   је   да   су   дефиниције   обележја   и
класификационих група научно оправдане и стандардизоване са дефиницијама у другим
испитивањима (ово повећава домет анализе). Примењене класификације могу се код исте
карактеристике разликовати по броју група које се користе у обради (такозване сажете и
детаљне класификационе схеме).

Биолошки, социо – економски и психолошки фактори који делују на компоненте

кретања, истовремено условљавају демографску структуру. Поменути фактори не делују
појединачно, већ међусобно повезано. Комплексност њиховог деловања се повећава још
тиме што постоји међузависност између кретања и структура становништва.

Економска структура активног становништва условљена је структуром привреде и

друштва   у   целини.   Претежно   аграрна   структура   привреде   у   једној   земљи   условиће
претежно   аграрну   структуру   њеног   становништва.   Обрнуто,   у   индустријски   развијеној
земљи знатан део становништва биће запослен у индустријским привредним гранама. Са
порастом   продуктивности   рада   у   производним   делатностима,   опадаће   релативан   удео

Бруто друштвени производ

радне снаге у тим делатностима, а у порасту ће бити удео радне снаге у такозваним
терцијарним делатностима, итд. Професионална структура активног становништва, тј.
подела рада с обзиром на индивидуална занимања, унутар неког предузећа или привредне
гране биће више рашчлањена ако предузеће или привредна грана располажу савременијим
средствима за производњу, ако организација рада буде на вишем степену и сл.

1.2. Анализа природног прираштаја

Разликом између броја живорођених (N) и броја умрлих (M) добија се

апсолутни

природни прираштај

становништва

(J). Стопа природног прираштаја на 1000 становника,

рачуната обично за календарску годину, добија се по обрасцу:

N − M

j = ——— ∙ 1000,

где P значи број становника средином календарске године (30. VI) за коју се рачуна
природни прираштај. Број становника P добија се проценом за средину године.

Стопа природног прираштаја

је разлика између

стопе

наталитета

(n) и

стопе

морталитета

(m) за извесно раздобље, најчешће једну годину, односно:

n = — ∙ 1000 (број живорођених на 1000 становника)

m = — ∙ 1000 (број умрлих на 1000 становника).

Према томе,

стопа природног прираштаја