Budžet

1. UVOD

Osnovni instrument finansiranja javnih prihoda i javnih rashoda u svim savremenim državama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U našem sistemu, budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugim zakonima. Značaj budžeta ogleda se i u tome što budžet nije samo akt za finansiranje državnih funkcija, već država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i političku, ekonomsku i socijalnu politiku.U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta, jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomoću koje država ostvaruje mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi države.
Svaka savremena država, radi izvršavanja ustavom i zakonima utvrđenih zadataka i funkcija, mora raspolagati određenim finansijskim sredstvima, što znači, mora imati redovne i trajne izvore prihoda kojima će finansirati obavljanje tih zadataka.
Da bi se finansiranje ovih zadataka vršilo organizovano i planski, moraju se utvrditi potrebe (javne potrebe) koje treba podmiriti, i finansijska sredstva kojima će se one podmiriti. Potrebe (javni rashodi) se predviđaju u budžetu, po pravilu, pojedinačno i prema nameni. Sredstva (javni prihodi) predviđaju se po izvorima, a utvrđuje se i visina do koje treba da se prikupe. Budžet je prema tome, u prvom redu finansijski instrument, namenjen za finansiranje zadataka i funkcija državnih organa, u kome se utvrđuju izvori prihoda i javni rashodi. Pored finansijskih obeležja prikupljanja i uravnoteženja prihoda i rashoda, budžet ima i veoma značajna ekonomska obeležja i karakteristike, koja se ogledaju u uticaju koji on ima na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju.

2. POJAM BUDŽETA

Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcijau svakoj državi. U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao pravni akt ili zakon.
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija, neophodno je poći od teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja. Kada se utvrde funkcije i obaveze, dolazi se do prihoda i izvora prihoda. Sve savremen države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet. Da bi država mogla da izvršava poslove vezane za njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva. Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom  prihodi koje država ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova.
Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku ćitave budžetske godine. Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na značaj koji budžet ima. Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora postići i to: budžet je pregled javnih prihoda i rashoda za jedan budući period; da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova; kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta  je iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda.
Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj. Ekonomsko-finansijski značaj se ogleda u sledećem: budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako što uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda; budžet treba da obezbedi redovno, ali umereno fiskalno opterećenje; budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova. Politički značaj državnog budžeta je u sledećem: budžet je osnovni politički i ekonomski program vlade; budžet je moćno sredstvo pomoću koga predstavničko telo utiče na rad državne administracije; politički život parlamenta se ispoljava u postupku usvajanja budžeta.
Veoma kompleksnu definiciju budžeta dao je profesor Perić, povezujući ga sa produkcionim odnosima u društvu: „Budžet je osnovna finansijska institucija svake političko-teritorijalne zajednice kojom se planski predviđaju novčani rashodi i prihodi shodno karakteru produkcionih odnosa za neposredne i perspektivne zadatke i koju sankcioniše predstavničko telo.” Ovom definicijom prof. Perić povezuje državni budžet, njegovu strukturu prihoda i rashoda sa produkcionim odnosima u društvu.
Inače, sam pojam „budžet” prvi put je upotrebljen u francuskom zakonodavstvu 1806. godine da bi se njime označio državni budžet. Sama reč budžet, čiji je koren „bouge” i „bougette”, francuskog je porekla i označavala je kožnu torbu. Ova reč prodrla je u finansijsku praksu Engleske pošto je dobila svoje prenosno značenje. Do toga je došlo tako što je ministar finansija, prilikom podnošenja zahteva parlamentu za odobravanje sredstava, otvarao kožnu torbu (budget) u kojoj je nosio taj zahtev i iz nje ga vadio, da bi ga pročitao pred parlamentom. Taj akt nazvan je „otvaranjem budžeta” i tako je reč budžet prihvaćena u finansijskoj praksi skoro svih država.
Budžet je jedan od najznačajnijih instrumenata preraspodele nacionalnog dohotka. On predstavlja fond sredstava izdvojenih iz nacionalnog dohotka, kojim se određuje dalja namena ovih sredstava raspodeljenih na lične, materijalne i često investicione rashode. Ta nova raspodela znatno utiče na proizvodnju i potrošnju dobara. Uticaj budžetskih prihoda na privredna kretanja ispoljava se neposrednim i posrednim putem. Neposrednim putem tako što se u budžetu predviđaju sredstva za neposredno ulaganje u privredu, čija je posledica povećanje proizvodnje. Posredan uticaj na proizvodnju ogleda se u tome što budžetom predviđaju sredstva za razne nabavke, radove i usluge, usled čega budžet ima ulogu potrošača. Budžet je često veliki potrošač određene robe, kao što su vojna oprema i naoružanje, što izaziva povećanje ove proizvodnje.
Poreska intervencija u oblasti privrede prihvaćena je kao neminovna posledica fiskalne politike koja se izražava kroz budžet. Poreski intervencionizam, kao mera određene budžetske politike, ima danas mnogo pristalica.