Carine

1.UVOD

Spoljno trgovinska razmena, kao oblik međunarodne podele rada, se sve više proširuje, međunarodni ekonomski odnosi produbljuju, a svetska trgovina postaje značajan činilac razvoja nacionalnih ekonomija. Robna razmena se odvija po određenim zakonitostima koje vladaju na svetskom tržištu, bez obzira na ostvaren nivo produktivnosti u proizvodnji. Putem svetskog tržišta ostvaruje se prometni proces gde se upoređuju sve različitosti u uslovima privređivanja na domaćem tržištu. Na međunarodnom tržištu, iako se po pravilu nastupa sa robom koja predstavlja najviši domet upotrebne vrednosti, razlike u stepenu cenovne konkurentnosti su značajne. Savremeno svetsko tržište ima razrađena pravila kako se rešavaju razlike u cenama u robnoj razmeni sa svetom.

Savremeni carinski sistemi poznaju uglavnom uvozne, a manje izvozne carine. Do 1921.god. Kada je usvojena Barselonska konvencija postojale su i provozne carine. Carine su sve do pojave razvijenog kapitalizma imale dominantno fiskalni karakter i predstavljale značajan izvorni prihod države. Međutim, na visokom nivou razvoja međunarodne podele rada, kada je bespoštedna konkurencija neposredno stvarala uslove za polarizaciju svetskih ekonomskih tokova na razvijene i manje razvijene, carina je dobila izuzetno važnu funkciju zaštite domaće proizvodnje. Savremena ekonomska istorija sveta obogaćena je, ne samo saznanjem, već i neposrednim uticajem carine kao glavnog instrumenta za zaštitu nacionalnog ekonomskog prostora. Otuda je carina na današnjem nivou razvoja svetske privrede izuzetno važan instrument carinske politike svake zemlje.

Dinamičan razvoj proizvodnih snaga u kapitalizmu i nastanak savremeno organizovanih država doveo je do promene funkcije carine. Povremene ekonomske krize u cikličnom kretanju proizvodnih snaga i njihov uticaj na međunarodne tokove robe doprinele su da carine postanu dominantan i najznačajniji instrument kojim se obezbeđuje zaštita domaće proizvodnje. Tako carina, od isključivo fiskalnog karaktera, dobija karakter značajnog instrumenta privredne politike koji obezbeđuje razvoj proizvodnih grana, dugoročno povećava efikasnost nacionalne proizvodnje i doprinosi obezbeđenju dinamičnog razvoja zemlje.

Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao moguća zaštita domaće proizvodnje od negativnog uticaja svetskog tržista, je carina. Od toga da je carina nastala kao isključivo fiskalni instrument na uvoz, prevoz i izvoz robe, došlo se do toga da carina postaje osnovna mera zaštite domaće proizvodnje. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se razvija. Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. Carine kao instrument spoljno-trgovinske politike, mogu da deluju na menjanje i formiranje odnosa cena i troškova na domaćem tržistu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa, zaposlenost, na ubrzavanje ili usporavanje razvoja određene grane ili privrede, tražnju i potrošnju i dr.