Cost benefit analiza

U ovom radu će biti govora o analiza koristi i troškova tj. cost-benefit analizi. Najpre treba reći da je to već relativno stari postupak ekonomske znanosti koji se već davno primenjuje u praksi razvijenih zapadnih zemalja pri oceni međusobno različitih projekata, a i u našoj literaturi pojavio se kao pojam već 30.-tih godina prošlog veka, iako se takve analize nisu baš često radile. U pitanju je postupak kojim se prosuđuju društvene koristi i društvene štete, koje će se predvidivo pojaviti ostvarenjem nekog projekta.
Najpre treba reći da je to već relativno stari postupak ekonomske nauke koji se već davno primenjuje u praksi razvijenih zapadnih zemalja pri oceni međusobno različitih proje-kata, a i u našoj literaturi pojavio se kao pojam već 30.-tih godina prošlog veka, iako se ta-kve analize nisu baš često radile.
Cost-benefit analiza koristila se pre svega kod ulaganja u javne i infrastrukturne objekte, ali se sve češće koristi i kod ostalih projekata u slučaju postojanja znatnije dru-štvene koristi i štete.
Filozofiju cost-benefit analize možda najbolje definira tzv.”Paretov napredak” na-zvan prema talijanskom ekonomistu Vilfredu Paretu. Načelo Paretovog napretka zasniva se na pretpostavci da u današnjem savremenom društvu nije moguće realizovati bilo kakav pro-jekat koji nikome neće naneti štetu. Stoga su ekonomisti za projekte koji su bili predmet cost-benefit analize, uveli pojam potencijalnog Paretovog napretka prema kojem se isplati ulagati u svaki projekt kod kojeg su koristi onima koji ih uživaju veće od troškova onih koji-ma su ti troškovi prouzrokovani. Za projekte koji ostvaruju koristi i kompenziraju troškove koje uzrokuju može se reći da su ostvarili potpuni Paretov napredak. Ti se troškovi i koristi mogu opisati kao ona vrsta koristi i troškova koji terete širu ili užu društvenu zajednicu, pa i buduće generacije.