Demoktatija

U V O D

Suština demokratije predstavlja volju naroda pa ma kakva ona bila. Ako nema volje naroda , nema ni demokratije, ni državnih aktivnosti ka ostvarivanju te volje i postojanja demokratije.
Rad koji je pred Vama treba da pokaže značaj i prednosti demokratije kao vrste političkog poretka uopšte, ali naravno i da ukaže na nedostatke i negativna svojstva ovog fenomena. Suština celokupne priče o vladavini naroda (kako se ustvari demokratija i prevodi; demos – narod, kratein – vladati) i po mnogima najboljeg oblika političkog poretka je smeštena u ovaj rad.
Da bi uopšte i počela sa ovako opširnom i izazovnom temom proćiću kroz nekoliko segmenata, počevši od samog istorijata i značenja pojma demokratije. Kao što svaki pojam, vezan za državu, ima svoje uporište u istoriji jednog društva, tako i demokratija vuče svoje korene iz daleke antičke istorije. Danas, međutim, demokratija nema isti oblik i isti značaj, ali sama suština je zadržana. Neću se baviti previše ovom problematikom, koliko ću obratiti pažnju na sam razvoj i oblike demokratije u današnjoj, modernoj državi. Kako su ljudi, njihovi običaji i kultura različiti na različitim krajevima sveta, tako je pristup demokratiji kao državnom poretku drugačiji u od države do države (naravno, ako je demokratija u njima zastupljena). Stoga, pojavljuju se mnoge vrste demokratije koje odgovaraju datom uređenju i načinu življenja i upravljanja. Kroz sve ove stvari sagledao sam uz obavezan osvrt na istorijske činjenice, ali i uz pomen nekih današnjih događanja i primera.
Država je veoma složena tvorevina koja se sastoji iz niza različitih sastavnih delova, celina. Različiti su oblici društvenog poretka, ali moglo bi se reći da je danas demokratija upravo ta koja je najviše zastupljena. Njena zastupljenost se ne ogleda samo u tome da je često primenjena, nego i u težnji za njenom primenom. Nesumljivo je i sasvim izvesno da je danas demokratija najprihvatljiviji oblik političkog poretka, što mnogi politikolozi i sociolozi napominju u svojim delima. Moglo bi se reći i da je to jedan od najboljih poredaka, posto u svom praktičnom ostvarivanju nikad nije lišena određenih slabosti i mana.
Definisati “demokratiju” je vrlo težak zadatak. Problemi shvatanja demokratije leže i u različitim nivoima na koji pojedinci shvataju i doživljavaju svoja prava. Vinston Čerčil (Winston Churchill), bivši britanski premijer govori da: “Demokratija je najlošija državna forma, ako izuzmemo sve ostale.” , on je time hteo da kaže da nigde ne postoji perfektna demokratija, ali uprkos svim sadašnjim kritikama demokratija je najuspešniji postupak mirnog rešavanja konflikata.
No, da ne bi previše dužio, sve gore pomenute segmente uz opširniju realizaciju sam smestoi u ostatak rada….

DEMOKRATIJA – SUŠTINA I ZNAČAJ

Demokratija se najčešće objašnjava po etimološkom značenju reči koju sam već naveo u uvodu. Međutim, ako bi se demokratija shvatala u etimološkom smislu, to bi značilo da nema ni države i njene vlasti, jer državna vlast znači određen odnos podčinjenosti između nadređenih i podređenih, između onih koji imaju vlast i onih prema kojima se vrši vlast.
Teško je objasniti demokratiju samo vladavinom većine, pa se govori da je demokratija vrlo složen sistem odnosa između države i građana u pravcu ostvarivanja slobode ličnosti građana i transformacije državne vlasti. Demokratiju karakterišu određena obeležja:

• Učešće svih ili većine u odlučivanju o opštim poslovima zasniva se na ideji o vrednosti svakog građenina,
• Razvija se poštovanje državno pravnog poretka i ostvarivanje zakonitosti u primeni prava i u vršenju državne vlasti,
• Državna vlast u odnosu sa građanima mora voditi računa o čoveku kao slobodnom biću i u granicama humanosti vršiti ovlašćenja,
• Građani uživaju određene slobode i prava, naročito politička i to bez ograničenja u pogledu pola, nacionalnosti, rase, vere i sl.,
• Država svojim građanima, kulturnim i obrazovnim sistemima, omogućava sticanje sve većeg obrazovanja i kulture,
• Ekonomski uslovi života su poboljšani u smislu slobodnijeg političkog opredeljenja,
• Političko organizovanje je pretpostavka ostvarenja demokratije, a mogu biti i razna profesionalna udruženja, kao što su sindikati,
• Učešće naroda u vršenju vlasti pojavljuju se u dva osnovna vida: učešće preko predstavnika i neposredno…