Dohodak: pokazatelji ekonomske razvijenosti i nacionalni dohodak
Семинарски рад: Доходак
2
С А Д Р Ж А Ј
1. Показатељи достигнутог нивоа економске развијености.............................................4
Појам друштвеног производа и његово мјерење....................................................5
Алтернативне концепције обрачуна друштвеног производа.........................8
Номинални, реални и потенцијални друштвени производ............................9
Национални доходак и животни стандард............................................................12
Јавни приходи – учешће у националном доходку................................................14
Врсте и класификација јавних прихода.........................................................16
Редовни и ванредни јавни приходи.........................................................16
Оригинални и дериватни јавни приходи................................................17
Јавно-правни и приватно-правни приходи.............................................17
Приходи од становништва и приватних лица........................................17
Парафискални приходи............................................................................18

Семинарски рад: Доходак
4
1. Показатељи достигнутог нивоа економске развијености
Показатеље који се користе у најразличитијим макроекономским анализама
могуће је подијелити на најразличитије начине у зависности од многобројних
критерија. У литератури се среће подјела на вриједносне показатеље, социјалне
показатеље и индикаторе неједнакости у расподјели дохотка. У новије вријеме све се
више говори и пише о еколошким показатељима, чији је задатак исказивање промјена у
нивоу и структури производње и њиховом односу са индикаторима који говоре о
квалитету животне средине. У ову групу макроекономских показатеља могу се
убројити они који говоре о удјелу еколошки чистих индустрија у укупној
индустријској производњи, удјелу рецилкираних супстанци у утрошеним производним
факторима, нивоу деградације земљишта, учешћу здраве хране у укупној количини
утрошених намирница итд. У методолошком смислу, до њих се долази тако што се
одређени макроекномски показатељи коригују за вриједност произведених штетних
роба и услуга, као и за вриједност штете која је посљедица конкретног нарушавања
еколошке равнотеже.
Прихватљивом подјелом макроекономских показатеља сматра се сљедећа
подјела:
натурално изражени показатељи,
економско - социјални показатељи,
научно - технолошки показатељи и
вриједносно изражени показатељи.
Натурални показатељи се често користе за исказивање достигнутог нивоа
пољопривредног и индустријског развоја појединих земаља, посебно у оквиру бројних
међународних компаративних анализа. Најчешће коришћени натурални показатељи
достигнутог нивоа привредног развоја неке земље говоре о производњи појединих
прехрамбених артикала (месо, шећер, млеко итд.), о производњи стратегијских добара
(угаљ, нафта, челик, вјештачка ђубрива, цемент), а у новије вријеме на значају добијају
показатељи који илуструју вриједност производње продуката нових технологија. Ови
показатељи се по правилу дају у облику производње по становнику (
per capita
).
Широка групација економско социјалних показатеља у савременим условима
привређивања сматра се све важнијом допунском илустрацијом достигнутог нивоа
Семинарски рад: Доходак
5
развијености неке земље. Она допуњује и комплетира слику о квалитету
макроеконмске перформансе посматране земље коју дају вриједносни и натурални
показатељи. То је сасвим логично када се има у виду крајње сложена природа кључних
економских феномена. Као далеко најважније економско социјалне показатеље могуће
је навести показатеље о запослености, појединим облицима социјалне заштите,
издвајањима намењеним образовању, броју лекара на хиљаду становника, очекиваном
трајању живота итд.
Показатељи развоја науке и технологије су све важнија илустрација достигнутог
нивоа економске развијености појединих земаља. Ово из основног разлога што је
евидентно да употреба фактора технологије и знања у цјелини почиње наглашено да
обликује динамику еконономског напредовања појединих држава и да у све већем
степену одређује мјесто појединих земаља на светској ранг листи развијених.
Динамичан развој нових технологија бацио је сасвим ново свјетло на оцјену нивоа
привредне развијености појединих земаља.
Вриједносни показатељи говоре о финансијским износима многобројних
макроекономских агрегата. Најпознатији и најчешће коришћени агрегатни вриједносни
показатељи по методологији друштвених рачуна Уједињених нација (CNA) су: 1.
Бруто домаћи производ (
gross domestic product – GDP
), 2. Бруто национални производ
(
gross national product – GNP
), 3. Нето домаћи производ (
net domestic product – NDP
) и
4. Нето национални производ (
net
national product – NNP
).
1.1.
Појам друштвеног производа и његово мјерење
Друштвени производ представља вриједност роба и услуга произведених у току
једне године, употребом фактора производње лоцираних на домаћој територији, без
обзира на то ко им је власник. То значи да када наша предузећа организују производњу
у иностранству, вриједност њихове производње не улази у обрачун друштвеног
производа Босне и Херцеговине. С друге стране, када иностране фирме организују
производњу на нашој територији, вриједност такве производње улази у обрачун нашег
друштвеног производа.
У поступку израчунавања друштвеног производа долази до вишеструког
зарачунавања међуфазних добара. У вези са тим, неопходно је указати на разлику

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti