Drustvena moc

I. Pojam drustvene moci
Rec moc ima vise znacenja. Tako u latinskom jeziku rec “potentia” znaci moc ili sila, a “potestas” vlada, vlast, … U francuskom jeziku rec “puissance” znaci moc, snaga, jacina, autoritet itd. A u nemackom rec “macht” je rec gotickog porekla i oznacava vlast, moc, oblast, drzavu, silu… Moc ima sledeca znacenja: filozovko, psiholosko, lingvisticko, teolosko, antropolosko, sociolosko, pravno. Ono sto interesuje filozofiju kada je rec o moci jeste njena sustina. Prema filozofskom shvatanju izdvajaju se tri odredjenja moci: moc kao puka moc, moc kao nadmoc i moc kao mogucnost.

Moc kao puka moc neutralna je u odnosu na coveka i predstavlja moc opstanka, pokretanja i razvoja. Moc kao nadmoc ispoljava se u nacinu vladanja, zapovedanja, upravljanja, prisvajanja, a podrazumeva i hijerarhiju i zavisnost. Moc kao mogucnost pre svega se odnosi na covekove stvaralacke potencijale, jer je stvaralastvo samo po sebi moc.

Za sociolosko shvatanje najbitnija su dva znacenja moci: moc pojedinca u odnosu na drustvene grupe i drustvo i moc drustvenih grupa u drustvu. Ali nesto sto je najbitnije za svakog sociologa jeste kakve posledice po drustvo izaziva moc drustvenih grupa i moc pojedinca. Tomas Hobs je prvi obradio pojam moci i po njegovom misljenju moc coveka cine sredstva koje on trenutno koristi radi proizvodnje dobara. Za njega je moc originalna ili instrumentalna. Za Hobsa najveca ljudska moc je moc drzave ili moc najveceg broja ljudi. Covekovu prirodnu moc cine njegove duhovne i telesne vrline. Kljucni i sredisnji pojmovi politike su moc, autoritet i vlast, iako se oni razlikuju u mnogim funkcijama, elementima i svojstvima. Autoritet nepostoji bez moci, a moc moze da poseduje autoritet, ali i ne mora. Za moc je karakteristicno nametanje volje uprkos otporu, a za vlast izvrsavanje zapovesti. Moc se demonstrira, a vlast se postupno i relativno dugo ucvrscuje.

Odredjenja moci – Po odredjenju moci Maksa Vebera moc podrazumeva “izglede jednog coveka ili vise ljudi da sprovedu sopstvenu volju u zajednickom poduhvatu, cak i uprkos otporu drugih koji u tom poduhvatu ucestvuju” . Sustina je da je moc nametanje volje i ona se moze ostvariti prihvatanjem ili slamanjem otpora. Najuspesnija sredstva za ostvarivanje takve moci su disciplina i vlast. Po misljenju Bertranda Rasela posedovanje moci je povezano sa sticanjem slave, a to je zapravo jedna od najvisih teznji kojom idu i teze ljudi. Robert Birstet smatra moc kao sposobnost da se nametne sila u odredjenu drustvenu situaciju. Za njega je moc drustvena pojava koja se moze javiti u formalnoj, neformalnoj organizaciji, i neorganizovanoj zajednici. Feliks Openhajm smatra da je posedovanje moci sposobnost uticaja, kaznjavanja i kontrolisanja slobode drugih. Robert Dal misli da moc ima onaj covek koji moze da utice na nekog drugog coveka da uradi ono sto inace ne bi ucinio. Odredjenje moci za Petera Bahana i Mortona Baraca oslonjeno je na prinudu, uticaj, autoritet ili manipulaciju. Rajt Mils smatra da su mocni i uticajni ljudi oni koji imaju mogucnost da ostvaruju svoje ciljeve cak i onda kada se drugi ljudi tome protive. Samo ljudi koji upravljaju ili ucestvuju u upravljanju velikih institucija mogu biti mocni. Hana Arent misli da moc pripada grupi i postoji koliko i ta grupa i nikada nije svojstvo pojedinca. Tako na primer kada je neko na vlasti, on zavisi od ljudi koji su ga na taj polozaj izglasali, i njegova vlast ce trajati sve dok ta grupa ljudi ne iscezne. Niklas Luhman moc smatra za komunikacijski medij. Moc je “sposobnost povecanja ucinka u promenljivim drustvenim uslovima i ona podrazumeva da posednik, a i odanik moci u komunikacijskom procesu selekcionisu mogucnosti” .

Termin “moc” se vrlo cesto upotrebljava, ali se veoma retko objasnjava njegovo znacenje. Malo je ljudi koji mogu voditi nekakav razgovor a da ne spomenu moc. Za predsednike republika i za predsednike vlada obicno se kaze ili da poseduju moc ili da im ona nedostaje. O drugim se politicarima obicno govori ili da im se povecava moc ili da je gube. Moc je sposobnost da se utice na druge ljude. Moc se uocava i u najednostavnijim odnosima. Moc je sposobnost da se menja stav ili ponasanje pojedinaca ili grupa. Sto je veca sposobnost da bi se ostvarile vlastite zelje i da bi se zahvaljujuci tome ostvario odredjeni cilj, to je moc veca. Upravo zbog toga rec moc ima zdravorazumsko znacenje da se ne mora posebno definisati i pojasniti. Skoro sve definicije moci ne daju odgovor na mnoga zanimljiva pitanja kao sto su: