Društvena odgovornost korporacija

1. UVOD

Za bolju budućnost jednog društva potrebna je podrška i partnerstvo preduzeća iz njegovog okruženja. Kompanije ne funkcionišu izolovano od društva oko sebe, već su one njegov sastavni deo i njihova konkurentska sposobnost zavisi upravo od uslova i okolnosti u kojima rade. U modernoj ekonomiji i u dobro uređenim evropskim društvima preduzeća sve više prepoznaju sopstvenu odgovornost koja se odnosi na društvo i potrebu da preduzmu akcije kojima će unaprediti ne samo poslovanje već i okruženje u kome rade. Preduzeća postoje da bi napravila profit, ali i da društvena odgovornost preduzeća prevazilazi stvaranje profita .
Ulaganjem u društvo, preduzeća stvaraju jedno zdravo okruženje koje će im pomoći u svom rastu i razvoju [str. 12]. Ono doprinosi dobrobiti kako društva, tako i samog preduzeća – zato je za obezbeđenje te podrške, najbitnije da kompanije shvate i prepoznaju moguće koristi od krajnjih rezultata.
Pod društvenom odgovornošću preduzeća podrazumevamo opredeljenje preduzeća da svoje poslovne strategije, odlučivanja i aktivnosti usmerava ka unapređenju ekonomskog, društvenog i prirodnog okruženja u kome posluje [str. 8]. Preduzeće ne treba samo da ostvaruje profit, već treba da ima i pozitivan uticaj na sredinu u kojoj posluje.
Pitanja korporativne društvene odgovornosti (Corporative social responsibility – CSR) zaokupljaju pažnju najvećih svetskih kompanija, kao i medija i javnosti uopšte. Pojam korporativne društvene odgovornosti je veoma širok. Ne postoji jedinstveno shvatanje korporativne društvene odgovornosti, niti postoji spisak aktivnosti i oblasti koje on sadrži. Uopšteno govoreći, korporativna društvena odgovornost podrazumeva da za profit koji ostvaruju, preduzeća nisu odgovorna samo akcionarima nego i pojedincima i grupama (tj. svim stejkholderima) na koje se profit na bilo koji način odražava [str. 17].
Definicija Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj (World Business Council on Sustainable Development), u skladu sa fokusom te organizacije na ekonomski razvoj, društvenu odgovornost objašnjava kao „opredeljenje firmi da potpomažu održiv ekonomski razvoj, kao i da u cilju unapređenja kvaliteta života sarađuju sa zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnim zajednicama i društvom uopšte“ [str. 8].
Korporativna društvena odgovornost je sistem poslovanja preduzeća koji doprinosi dobrobiti celog društva, pa tako i samog preduzeća. Strateško odgovorno poslovanje treba da obezbedi efikasnost preduzeća, njegov ugled i da poveća motivaciju i odanost, prvenstveno zaposlenih i klijenata, ali i drugih ključnih učesnika u poslovanju.
Glavni principi koji se povezuju sa postojećim definicijama korporativne društvene odgovornosti sadrže : uključivanje u život zajednice, polaganje računa, održivost, transparentnost, etičko ponašanje (bez korupcije), poštenje i poslovni moral. Ovi principi imaju sledeće zajedničke osobine :
• Univerzalni su i odnose se na sve vrste preduzeća;
• Njihova realizacija se odvija na dobrovoljnoj bazi;
• Usmereni su na saradnju sa stejkholderima.
Navedeni principi izražavaju obavezu preduzeća da doprinesu kvalitetu a ne samo kvantitetu života. Ideja o kvalitetu je mnogo složenija od kvantiteta, bogatija je, potpunija i odnosi se više na stanje ljudi. Ovi principi ističu razvoj, a ne samo privredni rast. Ljudi kojima je stalo do razvoja, a ne samo rasta, postavljaju pitanja u vezi sa jednakom raspodelom bogatstva, uslovima pod kojima je ono stečeno, uticaju stvaranja bogatstva na različite grupe, regione i okruženje, i održivost generisanja bogatstva ubuduće. Društveno odgovorne kompanije se drže pristupa “trostrukog rezultata” uzimajući u obzir društveni, ekonomski i uticaj na životnu okolinu koje ima njihovo poslovanje .
2. Istorija korporativne društvene odgovornosti

Ideja o korporativnoj društvenoj odgovornosti je stara koliko i samo poslovanje . Poslodavci su se od samog početka pitali kako da posluju da bi uvećali pozitivan doprinos u društvu, a da u isto vreme što više smanje negativne uticaje na ljude i sredinu. Tako se npr. u izvorima literature nailazi da su Kvekeri (pripadnici protestantske crkve u Americi) dugo poslovali u skladu sa etičkim kriterijumima koji uslovljavaju i ograničavaju isključivu „jurnjavu“ za profitom . Metodisti (pripadnici protestantske crkve u Americi), 1920-ih u Sjedinjenim Državama odlučili su da ne investiraju u kompanije koje imaju veze sa proizvodnjom oružja. Sama ideja korporacije koja datira iz XVII veka ukazuje na to da su korporacijama tada dodeljivana priznanja za obavljanje javnih poslova poput izgradnje mostova, povezivanja novootkrivenih teritorija s lancima trgovine, prevoza trajektom, vođenja koledža, itd. Krajem 1800. godine, pod uticajem klasičnih ekonomskih ideja iz prethodnog veka, korporacije su sve suženije služile interesima akcionara i sve više su formirale “privatni sektor” čija se svrha razlikovala od one vezane za javni život i društveno dobro .