Odlomak

 
1. UVOD

Iako nam se čini da znamo šta je država, izuzetno je teško ustanoviti jednu kratku i za sve prihvatljivu definiciju države. Stoga, nije čudno što su nastale ne samo brojne definicije države, već što se razvilo i shvatanje o suvišnosti nacije-države i njene definicije.Treba napomenuti da je čovečanstvo duže živelo u društvu bez države nego s državom i da u svojoj ne tako dugoj, ali burnoj istoriji, država nije bila pred krupnijim iskušenjima nego danas.
Savremeni oblik države, nacija-država, suočava se sa žestokim kritikama i s levice i s desnice. Nema sumnje da jedan od uzroka ove zbrke u određivanju pojma države predstavlja postojanje dva različita pristupa proučavanju države kao posebne društvene pojave.

Prvi pristup, karatekrističan za političku filozofiju, pokušava da utvrdi odgovor na pitanje „ Kakva treba da bude država i šta treba da čini?“
Drugi pristup, karakterističan za političkopravne nauke i političku sociologiju, pokušava da pruži odgovor na pitanje: „Kakva je država, a ne kakva bi trebalo da bude?“

Ne sme se prevideti činjenica da ova dva pristupa, zbog same prirode države, nisu i ne mogu biti potpuno odvojena.

Entoni Gidens je iz mnoštva različitih značenja koja su data reči država izdvojio dva osnovna značenja te reči.

Prema prvom značenju država predstavlja jednu od društvenih organizacija u sastavu globalnog društva s posebnim obeležjima.

Prema drugom značenju, država se identifikuje s posebnom političkom zajednicom (narodnom, nacionalnom ili višenacionalnom).

2. DRŽAVNA ORGANIZACIJA

2.1. Pojam državne organizacije

Država kao državna organizacija u užem, posebnom smislu označava državni aparat, ili državni mehanizam. U oba slučaja, reč je o organizaciji koja suvereno vrši vlast zasnovanu na prinudi. Ipak, državna organizacija je širi pojam od državnog aparata i državnog mehanizma, jer ona u demokratijama obuhvata i građane koji povremeno učestvuju u vršenju vlasti, i na taj način ulaze u državnu ogranizaciju.

Državni aparat, sačinjavaju lica koja kao državni činioci vrše državne poslove trajno, u vidu zanimanja i na profesionalan način.

Državni mehanizam, označava sastav i veze državnih organa, koji sami po sebi čine jedan mehanizam za vršenje vlasti, ali i sama sredstva kojima se koriste državni organi kad primenjuju svoju vlast u društvu.

Državu kao organizaciju za prinudu, treba razlikovati od društva. Za državnu organizaciju se kaže da je društvena. Državna organizacija se razlikuje od samog društva po tome što je posebna društvena organizacija koja jedina raspolaže monopolom fizičke sile.

Državnu organizaciju jasno razlikuju od društva čiji je deo njene osobine: da je posebna društvena organizacija i da raspolaže monopolom fizičke sile.

Državna organizacija se od drugih društvenih organizacija razlikuje pre svega po monopolu fizičke sile kojim samo ona raspolaže, ali takođe i prema licima koja je sačinjavaju i koja obavljaju određene državne poslove na osnovu svoje predhodno utvrđene nadležnosti, što znači da unapred tačno znaju šta treba da rade. Osim toga u državnoj organizaciji postoje i posebna lica koja vode računa o tome da svaki član vrši svoju delatnost u skladu sa važećim pravom. Ta lica mogu da primenjuju sankcije protiv svih koji svoje dužnosti ne vrše u skladu sa pravom i interesom službe. Svi državni organi su pod strogim nadzorom, jer se iznad njih uvek nalazi neki viši državni organ. I tako redom sve do suverenog državnog organa koji obezbeđuje jedinstvo države. Takav red i sklad u radu između svih državnih organa obezbeđuje efikasnost u radu državne organizacije. Organizacija države mora da bude takva imajući u vidu specifične zadatke koje njeni organi treba da izvršavaju. Zbog toga načelo subordinacije (stroge potčinjenosti) ima poseban značaj za njeno funkcionisanje.

Državna organizacija nije data jednom zauvek, i ona se menja. U svom razvojnom putu državna organizacija prešla je ogroman put od veoma jednostavne, primitivne državne organizacije, sa malim brojem ljudi i zadacima koji se nisu sasvim jasno razlikovali od društvenih zadataka i poduhvata. Kasnije sa povećanjem broja ljudi koji sačinjavaju državnu organizaciju i njihovi poslovi se povećavaju i prepuštaju raznovrsnim, specijalizovanim državnim organima, pa i sama državna organizacija postaje složenija, a poslovi koje državni organi vrše sve podrobnije pravno regulisani.

Period apsolutističke monarhije je posebno važan za razvoj državne organizacije, jer se u tadašnjim evropskim državama stvara veoma razgranat državni aparat, koji se pretežno sastoji od profesionalnih državnih službenika koji žive od rada u državnim organizacijama.

Razvoj državnih organizacija je svoju najvišu tačku doživeo u savremenim državama na početku ovog veka i milenijuma.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Političke nauke

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari

Click to access the login or register cheese